Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Glas se važi i sa Čiča Glišom

© SputnikČiča Gliša ilustracija
Čiča Gliša ilustracija - Sputnik Srbija
Pratite nas
Pitanje je koliko će birački odbori poštovati odredbu da može da se piše i škraba na listiću, ali je bitno da se vidi jasno izražena želja glasača.

Do predsedničkih izbora u Srbiji ostale su još dve nedelje, a društvene mreže poslednjih dana usijale su se nakon informacije da će Republička izborna komisija proglasiti važećim i onaj glasački listić na kome je nešto dopisano, nacrtano ili precrtano, dokle god se iz njega može pouzdano utvrditi za kog kandidata je birač glasao.

Polaganje zakletve - ilustracija - Sputnik Srbija
Danas, kada postajem predsednik — kršiću Ustav!

Ova vest zatekla je sve one koji su verovali da će se njihov glas na izborima vrednovati samo ukoliko u glasačku kutiju ubace čitko popunjen listić, sa jasno zaokruženim rednim brojem ispred imena kandidata i bez umetničkih sloboda poput dopisivanja komentara, parola ili crteža.

Bojan Klačar iz Cesida za Sputnjik kaže da mogućnost da budete kreativni prilikom popunjavanja glasačkog listića nije novina kada je reč o sprovođenju izbora u Srbiji i da je RIK oduvek imao tu vrstu odnosa prema glasačkim listićima.

„Uvek se kao kriterijum uzimalo to da je neizostavno jasno za koga se na tim izborima glasalo, iako je RIK uvek prethodno obaveštavao šta podrazumeva idealno popunjen glasački listić. Međutim, poslednjih nekoliko godina stajala je i ta odredba da je moguće prihvatiti i neki drugačiji način popunjavanja glasačkog listića, a iz koga može da se zaključi za koga se glasalo“, objašnjava Klačar.

I Boban Stojanović, doktorant na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, za Sputnjik kaže da je ova odredba zvanično uvedena 2012. godine u Pravila o radu biračkih odbora RIK-a.

„Sada je pitanje koliko su u tom smislu edukovani ljudi koji rade u biračkim odborima i koliko će oni uopšte znati za postojanje te odredbe. Pitanje je i koliko će poštovati odredbu da možete da radite na listiću šta god želite, ali je bitno da se vidi vaša izražena želja. Znači, možete da preškrabate sve ostale kandidate ili samo neke, ali ako je samo jedan zaokružen ili uokviren, to je važeći listić“, napominje Stojanović.

RIK - Sputnik Srbija
Predsednički kandidati: Za vojnu neutralnost i protiv nje

Ipak, kako kaže, čak i u slučaju da takav glasački listić izazove nedoumice kod biračkog odbora, postojanje ove odredbe je pozitivna stvar, posebno zbog manipulacija kojih je bilo na nekim prethodnim izborima.

„Postojali su čak i dokazi da su ljudi ulazili sa već popunjenim listićima, a onda iznosili napolje prazne listiće. Sada će ljudi, čak i ako iz raznoraznih razloga budu primorani da fotografišu listić kao dokaz da su glasali za određenu osobu ili dobiju već unapred popunjen listić, moći da na samom biračkom mestu, kada su sami i kad ih niko ne snima, precrtaju to što su dobili ili što su morali da zaokruže radi fotografisanja i da glasaju onako kako zaista žele“, ističe Stojanović.

Bojan Klačar iz Cesida objašnjava da su birački odbori sasvim sigurno upoznati sa ovom odredbom, samim tim što su od RIK-a dobili pravila o radu, a i sam RIK, kako kaže, vrlo često organizuje neku vrstu manje obuke, bar za predsednika i zamenika predsednika biračkog odbora, gde oni dobiju i tu informaciju. On dodaje i da će svaki kandidat imati svog kontrolora na biračkom mestu, pa ukoliko zaista postoje određeni problemi u smislu identifikacije za koga se glasalo, kontrolor uvek može da reaguje na to i da ne potpiše zapisnik ukoliko se sa tim ne slaže.

Na pitanje da li mogućnost za zloupotrebe otvara činjenica da se važećim listićem smatra i onaj na kojem je ime jednog kandidata zaokruženo, a neki drugi kandidat precrtan, Klačar kaže da tu vrstu manipulacije ne bi isključio, ali joj ne bi ni dao presudan, pa čak ni neki veliki značaj.

Srpski predsednički kandidati - ilustracija - Sputnik Srbija
Ronaldo, Ronaldinjo i Mesi u srpskom izbornom „drim timu“

„Na svakom biračkom mestu postoje kontrolori koji mogu da reaguju na bilo kakvu nepravilnost tog tipa. Takođe, ulazak u tu vrstu manipulacije, gde kada je reč o listićima imamo neku vrstu onoga što se pejorativno zove ’bugarski voz‘, ipak jeste ulazak u zonu ozbiljnih krivičnih dela i nisam siguran da u ovom momentu postoji bilo ko u Srbiji ko je raspoložen da se na takav način bavi tolikim zloupotrebama. Zaista sumnjam da će tu biti organizovane namere od strane pojedinih učesnika da se na jedan, faktički kriminalan način, bave zloupotrebom biračkog prava“, kaže Klačar.

Prema njegovim rečima, ima mnogo većih problema od onih koje „ukrašavanje“ glasačkog listića može da izazove.

„Činjenica je da imamo biračke odbore koji generalno nemaju dovoljan nivo obuke za sprovođenje izbora na biračkom mestu. Dakle, ne govorim toliko o lošoj nameri koliko o nedostatku znanja, a kada se nedostatak znanja pomeša sa tenzijom koja postoji na biračkim mestima, to vrlo često zna da blokira rad biračkih odbora, učini da se listići veoma sporo broje i sporo popunjava zapisnik, što pravi veliku štetu kao što je to bio slučaj na izborima 2016 godine“, ocenjuje Klačar.

Kako kaže, sa ovakvom izbornom administracijom i ovakvim RIK-ovim biračkim odborima, jedini način da se potpuno zaštiti izborni proces jeste činjenica da svaka stranka, odnosno kandidat na izborima, ima svog kontrolora na biračkom mestu i da na taj način oni kontrolišu jedni druge. Međutim, dodaje Klačar, u ovom sistemu niko ne može da pokrije svih osam i po hiljada biračkih mesta.

 

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala