Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Ruski Arktik će procvetati — biznis, istraživanja, turizam 21. veka

© Sputnik / Valeriй Melьnikov / Uđi u foto-galerijuSvaki školarac zna da je svega 10 odsto ledenog brega iznad površine vode, dok skriveni podvodni deo može biti bilo koje veličine i oblika.
Svaki školarac zna da je svega 10 odsto ledenog brega iznad površine vode, dok skriveni podvodni deo može biti bilo koje veličine i oblika. - Sputnik Srbija
Pratite nas
Ruski Arktik doživljava treći talas industrijskog razvoja, pa vlasti zemlje sve više pažnje poklanjaju ovoj regiji.

Za Rusiju su najaktuelnija pitanja — razvoj ovog regiona, eksploatacija nafte i gasa, zaštita životne sredine, kvalitet života na arktičkoj teritoriji, razvoj transporta, ekonomije i tehnologija, kao i pitanja bezbednosti u svim njegovim sferama.

Ruski predsednik Vladimir Putin je naveo da se vrednost sirovina na Arktiku procenjuje na 30 hiljada milijardi dolara.

Veruje se da Arktik sadrži i do jedne četvrtine ukupnih još neotkrivenih svetskih rezervi nafte i gasa. Prošle godine je na Arktiku proizvedeno 93 miliona tona nafte, što predstavlja 17 odsto ukupne proizvodnje nafte u Rusiji i oko 500 milijardi kubnih metara gasa. To je oko 80 odsto ukupnog obima.

Arctic Ocean. (File) - Sputnik Srbija
Moskva poziva na investiranje u ruski Arktik

Putin je govoreći na Međunarodnom arktičkom forumu „Arktik — teritorija dijaloga“, koji se održava u ruskom gradu Arhangelsku, rekao da je prijatno iznenađen tempom izgradnje fabrike tečnog prirodnog gasa na Jamalu i da će ako se taj tempo nastavi Rusija postati najveći proizvođač u svetu tečnog prirodnog gasa.

On je takođe zatražio je od Ministarstva odbrane Rusije i FSB-a da zaštite nacionalne interese Rusije na Arktiku, kao i da obezbede normalno funkcionisanja Severnog morskog puta.

Ruski predsednik je rekao i da je Moskva spremna za zajednički razvoj Arktika sa stranim partnerima i podsetio je da je Rusija već angažovana u zajedničkim projektima sa stranim kompanijama, kao što su projekti „Jamal“, „Sahalin 1“ i „Sahalin 2“.

Putin je rekao i da program razvoja Arktika obuhvata više od 150 projekata, čije se investicije procenjuju na milijarde rubalja, a da se posebna pažnja posvećuje Severnom morskom putu.

„Postoji program razvoja Arktika koji bi trebalo da bude realizovan do 2025. Program uključuje pitanja vezana za očuvanje ekološke bezbednosti regiona, izgradnju ledolomaca, koji će pomoći u razvijanju Severnog morskog puta, stvaranje neophodne infrastrukture, proizvodnju nafte i gasa, kao i obnavljanje mreže hidrometeorloških stanica, koje cu neophodne, između ostalog, za povećanje broja letova preko Arktika. Za sada je najbitnije da povećamo zastupljenost Rusije u međunarodnim arktičkim organizacijama, pre svega u Arktičkom savetu i u svakom programu koji realizuje taj savet, jer iako Rusiji pripada više od 40 posto površine Arktika, trenutno najveći uticaj u ovim organizacijama imaju pre svega naše strane kolege“, kaže za Sputnjik Arkadij Tiškov sa Instituta geografije Ruske akademije nauka.

Pripadnici specijalnih snaga MUP-a Čečenije tokom vojne vežbe na Severnom polu - Sputnik Srbija
Na Arktik krenuo odred brodova Severne flote

Arktičko bogatstvo ne privlači samo desetak zemalja koje imaju izlaz na mora arktičkog rejona, nego i druge. Putin smatra da Rusija i SAD imaju velike perspektive za saradnju u sferi ugljovodonika u arktičkoj regiji, dok Rusija i Kina jačaju svoju saradnju na Arktiku, posebno u oblasti transporta i infrastrukture.

„Saradnja sa Kinom i sa drugim zemljama je neophodna, pre svega u naučnoj sferi zbog velikog broja klimatskih problema, jer se uzroci ovih problema nalaze između ostalog i na Arktiku. Kada je reč o geopolitici i ekonomiji, od velikog značaja je rusko-kineska saradnja u okviru projekta „Severni morski put“.

I opet, ne radi se samo o Kini, jer recimo Južna Koreja takođe aktivno gradi brodove koji se mogu koristiti u arktičkim uslovima. Mislim da bi kineske tehnologije bile korisne za Rusiju, kada je reč o izgradnji infrastrukture, jer su na Arktiku potrebne ne samo pomorske luke, već i sistem vodnih puteva na rekama koje se ulivaju u Severni ledeni okean, kao i mreža železničkih puteva koja bi povezala priobalske oblasti i Transsibirsku železnicu.

Sve to bi moglo da bude predmet rusko-kineske saradnje na Arktiku. Što se tiče saradnje oko vojne infrastrukture, ne verujem da je to moguće jer nije u skladu sa principima Arktičkog saveta“, kaže Ivan Frolov, direktor ruskog Instituta za arktička i antarktička istraživanja.

Jedna od ideja je i da se pokrene razvoj biznisa u arktičkom regionu. Država obećava da će pružiti podršku razvoju programa, kao i da će dati subvencije. Ideja je da se privrednici ujedine u klastere. Trenutno se pravi program za razvoj malog i srednjeg biznisa. To će se raditi po modelu Arhangelske oblasti, koja već ima dva klastera, za brodogradnju i preradu drveta.

Vladimir Putin - Sputnik Srbija
Putin: Arktik ne treba da bude mesto geopolitičkih igara vojnih blokova

Ruska Vlada planira i da teritoriju Arktika pretvori u teritoriju tehnoloških dostignuća. Sve što se bude proizvelo za ove teške klimatske uslove testiraće se u arktičkoj zoni i dobiće svoju potvrdu kvaliteta i etiketu sa natpisom: „Testirano na Arktiku“.

Trenutno se na Arktiku testiraju gusenična vozila, namenjena za međunarodno tržište, a ruski naučnici razvijaju i prvu civilnu nuklearnu podmornicu na svetu, koja će biti korišćena za traženje minerala ispod arktičkog leda.

„Ako govorimo o podršci malog i srednjeg biznisa na Arktiku, ta varijanta je moguća, ali bi definitivno trebalo uzeti u obzir vrlo malu gustinu naseljenosti tog regiona, što otežava celu ovu priču. Glavni podsticaj razvoju tog kompleksnog regiona treba da dâ država, stvarajući velika preduzeća koja će da eksploatišu lokalna prirodna bogatstva, poput noriljskog nikla. Oni mogu da kupuju robu od lokalnih proizvođača i da tako stimulišu rast malog i srednjeg biznisa, umesto da potrebnu robu dovoze iz centralne Rusije. Takođe, jedan od projekata koji bi mogao da da podršku lokalnom biznisu, mogao bi da bude i brend „Testirano na Arktiku“, o čemu su već govorili u ruskom Ministarstvu industrije i trgovine“, rekao je za Sputnjik Aleksej Zubec, prorektor Univerziteta za finansije pri Vladi RF.

Osim toga, Rusija planira i da se posveti razvoju turizma u arktičkoj zoni. Za ovaj deo sveta se uglavnom vezuje ekspedicioni turizam. Predviđa se da bi broj turista u nacionalnom parku „Ruski Arktik“ mogao da se poveća pet do sedam puta, odnosno da ga godišnje posećuje i po pet do sedam hiljada ljudi.

Pijanista svira na santi leda na Arktiku - Sputnik Srbija
Muzika za Arktik (video)

Prošle godine teritoriju parka posetilo je svega 954 turista.

Ipak, glavna tema arktičkog foruma u Arhangelsku je „Čovek na Arktiku“. Eksperti smatraju da bi ljudima koji tamo žive trebalo stvoriti bolje i lakše uslove za život, a za to je potrebna razvijena infrastruktura (transportna, medicinska, obrazovna itd).

Danas u arktičkoj zoni ima 876 naseljenih mesta. Statistike pokazuju da žitelji arktičke i subarktičke zone žive u proseku 6-7 godina kraće od stanovnika drugih ruskih regiona, a oboljevaju češće. Prosečan životni vek traje 64 godine.

Sada je jedan od ciljeva ruske Vlade da ovaj region učine privlačnijim za život.

Eksperti navode i da je teritorija Arktika „prirodna labaratorija“ za naučna istraživanja, ali i poligon za vojne vežbe.

Arktik, kako kažu, nije samo teritorija dijaloga, već i teritorija konkurencije. To je gepolitički i geostrateški važan region. Danas se sve glasnije govori o militarizaciji te regije, a aktivnosti koje su počele vodeće svetske vojne sile oko Arktika, postavljaju pred Rusiju zadatak da obezbedi svoje interese u tom regionu.

Američka vojska postavlja podvodne dronove ispod arktičkog leda - Sputnik Srbija
Arktik bi mogao da ostane bez leda

U okviru arktičkog foruma bilo je pokrenuto i pitanje teritorijanih pitanja i „ruskih pretenzija na Arktiku“. Putin je rekao da će se Rusija u tom smislu pridržavati međunarodnog prava i da neće nastupati sa pozicije sile.

Inače, 4. Međunarodni arktički forum „Arktik — teritorija dijaloga“, koji se održava u ruskom gradu Arhangelsku, okupio je više od 1.500 učesnika, političara, preduzetnika i naučnika, iz 14 zemalja sveta.

Forum je jedna od ključnih platformi za razmatranje problema i perspektiva arktičkog regiona. Ima za cilj da ujedini napore međunarodne zajednice za efikasan razvoj Arktika i povećanje kvaliteta života stanovništva u tom regionu.

Prvi forum „Arktik — teritorija dijaloga“ održan je 2010. godine i bio je posvećen savremenim problemima regiona. Drugi forum je održan 2011. i bavio se pitanjima stvaranja arktičkog transportnog sistema. Tema trećeg foruma bila su pitanja ekološke bezbednosti.

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala