Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Amerika i Engleska biće zemlje spletkarenja

© AP Photo / Pablo Martinez MonsivaisDonald Tramp i Tereza Mej
Donald Tramp i Tereza Mej - Sputnik Srbija
Pratite nas
U trenutku otpočinjanja „bregzita” Bela kuća saopštava da SAD žele da Britanija ostane snažan lider u Evropi. Ako znamo raniji stav Donalda Trampa o ovom pitanju i ako je poznato da je Engleska bila produžena ruka Amerike ili njena poluga u EU — kakvi se u budućnosti mogu očekivati odnosi Amerike i Britanije, ali i Amerike i Evrope?

Sve dok je na čelu Nemačke Angela Merkel, sve dok se u Francuskoj bira proamerički predsednik poput Emanuela Makrona, sve dok ove zemlje zajedno sa Poljskom zastupaju agresivan nastup EU prema Rusiji, za uticaj Sjedinjenih Država u Evropskoj uniji neće biti problema, napominje za Sputnjik Aleksandar Mitić iz Centra za strateške alternative.

Portparol Bele kuće Šon Spajser tokom brifinga - Sputnik Srbija
SAD: Želimo snažnu Britaniju u Evropi

Za SAD je Evropska unija, prema Mitićevom mišljenju, oduvek značila samo dve stvari: bezbednosnu dominaciju nad EU posredstvom NATO-a i liberalizaciju tržišta u skladu sa interesima američkih multinacionalnih kompanija.

„Iako se na prvi pogled čini da izlaskom Velike Britanije Vašington gubi poluge uticaja, to neće biti slučaj sve dok postoji NATO i neoliberalni poredak koji dominira u EU.

NATO kao ulog?

Velika Britanija je jedna od ključnih članica NATO-a i kao što smo mogli da vidimo premijerka Tereza Mej uveliko sugeriše da će koristiti pitanje bezbednosti da bi podigla ulog u pregovorima sa Briselom oko ’bregzita“, precizira svoje stanovište Mitić.

Tereza Mej - Sputnik Srbija
Oproštajno pismo Tereze Mej

S druge strane, diplomata Vladislav Jovanović kaže za Sputnjik da je zasad teško dati neki definitivan odgovor u vezi sa tim jer nova američka administracija nije sasvim izašla iz vrtloga predizbornih izjava i obećanja i teškoća i ograničenja koje ima kad je počela operativno da deluje.

Međutim, dodaje Jovanović, Trampovo gledanje na formiranje novog svetskog poretka posle okončanja epohe koju je Amerika uspostavila posle Hladnog rata jeste da bi taj novi svetski poredak otežavao američku punu kontrolu nad Evropom i da bi zbog toga za nju bilo dobro da blagovremeno zauzme i neke rezervne položaje.

Drugim rečima, da dâ prednost anglosaksonskom svetu. Da Britanija bude izvučena iz Evrope i da bude glavni američki partner, onda Kanada, Australija, Novi Zeland, iza toga da sledi Zapadna Evropa kao takva.

Nema više — jedna za sve?

„Međutim, novi svetski poredak postao je multilateralan sa više lica koji će drugim velikim silama, uključujući i Evropskoj uniji, da bude privlačniji kao neka vrsta švedskog stola. Gde neće morati da bude osuđena samo na jedan izbor, Ameriku, nego da može da manevriše i da kroz to stiče sopstvenu moć i sopstveni uticaj“, dodaje Jovanović.

Vladimir Putin - Sputnik Srbija
Balkan nije Putinu na dlanu, već Zapadu pod nogama

Sve ovo je, smatra on, verovatno uticalo na Trampa ili njegove savetnike da blagovremeno zaštiti ono što je najzdravije, a to znači anglosaksonski svet i da na Evropu vrši individualni uticaj, da je ograničava u tim njenim eventualnim odmicanjima od Amerike radi vlastite moći i vlastitog dobra.

To je nešto što se prema Jovanovićevom mišljenju čini, iako udaljena slika od današnjeg trenutka, kao problem koji Amerika mora da rešava jer države Evrope pod kontrolom, praktično stopostotnom, koju je ona ostvarivala od završetka Drugog svetskog rata, teže je ostvariti kad su izrasli novi centri evropskog identiteta.

„Tramp dobro zna da EU nije spremna da odvaja više novca za svoju odbranu, te će svaki neuplaćeni evropski dolar u budžet NATO-a razmenjivati za uticaj na dešavanja u Evropi“, tvrdi Aleksandar Mitić.

Matrjoške (babuške) sa likom nemačke kancelarke Angele Merkel, američkog republikanskog kandidata Donalda Trampa, francuskog predsednika Fransoa Olanda i predsednika Rusije Vladimira Putina na tezgi sa suvenirima u Moskvi. - Sputnik Srbija
Tramp i Merkelova razgovarali o finansiranju NATO-a

Odnos SAD i Velike Britanije će nakon „bregzita“ dodatno ojačati, jer je, kako kaže Mitić, jedan od glavnih razloga za „bregzit“ upravo je bila mogućnost snažnijeg povezivanja Londona sa Vašingtonom bez stega EU.

„Ojačaće tradicionalni angloameričko-atlantski blok, imaće više prostora za manevar, za samostalne vojne akcije, te bi trebalo očekivati ulogu Velike Britanije koja bi bila usmerena ka tradicionalnim angloameričkim diplomatsko obaveštajnim spletkarenjima širom sveta, uključujući i na Balkanu, prema Rusiji i prema Kini“, zaključuje Mitić.

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala