Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Čija je moskovska patka?

Novi Sputnjik poredak - Slobodan Janković i Dragomi Anđelković
Pratite nas
Prošlonedeljne antivladine demonstracije u Rusiji i Belorusiji u zapadnim su medijima dobile očekivani prostor, dakle mnogo veći nego što realno zaslužuju jer nisu demonstrirali milioni ljudi već, ukupno, tek nekoliko desetina hiljada.

U Moskvi se pojavila i žuta patka, koja je iz nekog razloga ustanovljena kao „moćan protestni simbol“, a možda je i samo znak raspoznavanja…

Ko stoji iza protesta u Rusiji i Belorusiji? Zašto rejting predsednika Rusije Vladimira Putina zbunjuje zapadne analitičare, i da li je predsednik SAD Donald Tramp već prekršio svoje obećanje da se Amerika više neće mešati u unutrašnja pitanja drugih država, ili pak nema snage da to obećanje sprovede u delo?

O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ razgovarali Slobodan Janković, naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu, i analitičar Dragomir Anđelković.

Donald Tramp-ilustracija - Sputnik Srbija
Deset paradoksa prve dve Trampove nedelje

„Ako posmatramo ranija iskustva na postsovjetskom prostoru, jasno je da iza svih većih demonstracija, pogotovo ako su organizovane u isto vreme u nizu gradova, stoji Zapad. To ne znači da ne postoji autentično nezadovoljstvo, ali Zapad ga koristi u svom geopolitičkom ratu protiv Rusije“, komentariše Dragomir Anđelković, ocenjujući da je u ovom trenutku, pored pokušaja unutrašnje destabilizacije Rusije, cilj protesta i dalje ometanje eventualne normalizacija odnosa SAD i Rusije, kroz pritisak na Trampa da to i ne pokušava jer je, tobože, reč o zemlji u kojoj se krše demokratija i ljudska prava.

Alekseja Navaljnog, vođu protesta u Rusiji, još pre više od deset godina finansirala je američka vladino-nevladina organizacija Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED), pet godina kasnije u njegovu je odbranu javno stala Hilari Klinton, tadašnja američka državna sekretarka, prošle godine je prvi kanal ruske državne televizije objavio dokumenta koja, kako su naveli, pokazuju da su Navaljnog između 2006. i 2008. zavrbovali CIA i MI6, američka i britanska obaveštajna služba…

„Nije nikakva tajna da Zapad već godinama pokušava da iznutra podrije Rusiju, koja postaje sve jača i vratila se na veliku svetsku scenu“, kaže Slobodan Janković, i podseća da je Navaljni krajem 2011. i početkom 2012. predvodio proteste, a da su „zapadni mediji tada najavljivali da će, maltene, milioni ljudi ustati i oboriti Putina s vlasti“. „To se, naravno, nije dogodilo“.

Dmitrij Peskov - Sputnik Srbija
Peskov: U čemu su slični Putin i Tramp

Uprkos velikim nadama koje Zapad polaže u Alekseja Navaljnog kao „najvećeg Putinovog protivnika“, Rusi o njemu imaju sasvim drugačije mišljenje. Nedavno istraživanje „Levada centra“, koji na Zapadu važi za relevantan, pokazalo je da manje od pola procenta ruskih birača kaže da bi sigurno glasalo za njega, uz još oko 4 odsto koji bi to možda učinili.

S druge strane, Putinova podrška zbunjuje zapadne analitičare. Najnovije „Galupovo“ istraživanje ponovo je pokazalo da aktuelnog predsednika u Rusiji podržava više od 80 odsto građana — podrška je na tom nivou već petu godinu — i to uprkos relativnom pesimizmu Rusa u vezi s ekonomskim perspektivama i nezadovoljstvu korupcijom koje je detektovalo ovo istraživanje.

„Zapadnjaci, izgleda, ne shvataju ruski mentalitet“, objašnjava Anđelković. „Kada je Rusija pod pritiskom, kada je napadnuta, Rusi počinju mnogo više da vrednuju svoje lidere… Rusi su svesni svih nedostataka današnje Rusije, ali im je pre svega bitna odbrana nacionalnih interesa. Posle ujedinjenja Krima s Rusijom drastično je skočila Putinova popularnost, i do današnjeg dana ona ostaje visoka, i to proporcionalno pritiscima Zapada. I da je Rusija doživela ekonomski kolaps kakav je doživela u vreme Borisa Jeljcina, Putin bi ostao relativno popularan, a tim pre je popularan što je moskovska administracija pronašla način da zaustavi pad ekonomije i konsoliduje stanje“.

Vladimir Putin i Hilari Klinton 2012 godine - arhivska fotografija - Sputnik Srbija
Da li je Putin vrteo Hilari oko malog prsta

Zapadna podrška, ako ne i neposredna organizacija, prošlonedeljnih demonstracija u Rusiji i Belorusiji, otvorila je i pitanje da li je Donald Tramp već prekršio obećanje da će Amerika prestati da se meša u unutrašnja pitanja drugih država, kome inače duguje dobar deo svoje popularnosti u ostatku sveta. Ili pak iza ovih protesta u Rusiji i Belorusiji stoje strukture zaostale iz prethodnih administracija, koje deluju mimo volje aktuelnog predsednika?

„Tramp nije prekršio svoje obećanje. On, jednostavno, trenutno nema snage da ga sprovede, to jest, da promeni američku spoljnu politiku. Pokazuje se da su otpori preveliki, i očigledno je da on još ne može da nametne neke ozbiljnije promene“, mišljenje je Slobodana Jankovića, koji pretpostavlja da će prvi deo Trampovog mandata proteći u pokušajima da donese promene na unutrašnjem planu, a „tek onda će uslediti ozbiljnije promene u američkoj spoljnoj politici“.

Nacrt novog američkog budžeta predviđa kresanje budžeta Stejt departmenta od 28 odsto. U okviru toga, značajno će biti umanjena i sredstva za Ju-Es-Ejda, preko koga je išao dobar deo finansiranja Fondacije za otvoreno društvo Džordža Soroša i sličnih organizacija umešanih u obojene revolucije po svetu i slična događanja naroda režirana zarad interesa vlasnika dosadašnjeg svetskog poretka.

Donald Tramp - Sputnik Srbija
Ko to maše ruskim zastavama u Vašingtonu (foto)

„Svakako će ti krugovi, koji širom sveta sprovode interese neoliberalne elite, imati manje novca i manje mogućnosti za delovanje. Mislim da na taj način i Tramp vodi rat protiv njih. Ne može frontalno da im se suprotstavi, ali može ovako, kroz budžetska ograničenja, na primer. U izvesnom smislu, Tramp i njegova administracija vode svojevrsni gerilski rat protiv svojih neprijatelja, i treba imati u vidu da taj soroševski kompleks može mnogo manje da postigne bez potpune sinergije sa državom kakva je postojala do sada“, ocenjuje Dragomir Anđelković.

Upravo zbog toga, Slobodan Janković očekuje slabljenje pritiska kakav je bio uobičajen u proteklih četvrt veka, i zaključuje sa dozom optimizma: „Kad pritisak slabi, povećava se prostor za pružanje otpora, i dalji razvoj događaja mnogo više počinje da zavisi čak i od manjih aktera, kao što se sad vidi u slučaju Makedonije“.

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala