U Iranu 1.636 predsedničkih kandidata

© AFP 2022 / BEHROUZ MEHRIIran
Iran - Sputnik Srbija
Pratite nasTelegramOdyssey
Ko su favoriti na predstojećim predsedničkim izborima u Iranu i kako se odvija izborni proces u toj zemlji.

Neko može da bude iznenađen što se za predsedničke izbore u Iranu, koji su zakazani za 19. maj, prijavilo 1.636 potencijalnih kandidata. Treba, međutim, uzeti u obzir da svi oni treba da prođu specifičnu selekciju, koju sprovodi Veće čuvara Ustava, tela sačinjenog od verskih vođa.

Prema odredbama Ustava, svako ko je rođen u Iranu, veruje u iranski politički sistem i šiit je ima pravo da podnese prijavu za kandidaturu, za koju nije potreban nikakav cenzus.

Iran - Sputnik Srbija
Iran: Sankcije za 15 američkih kompanija zbog veza sa Izraelom

Poslednji odziv u tako velikom broju za prijave za predsedničkog kandidata dogodio se 2005. godine, kada je oko 1.000 Iranaca poželelo da se kandiduje za predsednika svoje zemlje. Strani analitičari veruju da je broj potencijalnih kandidata veći što je vlast manje konzervativna.

Ipak, već sada se može proceniti ko su glavni favoriti. Aktuelni predsednik Hasan Rohani, za čijeg je mandata sa velikim silama postignut dogovor o iranskom nuklearnom programu, kandiduje se za još jedan četvorogodišnji mandat.

© AFP 2022 / Chavosh Homavandi Predsednik Irana Hasan Rohani na vojnoj paradi u čast Dana vojske
Predsednik Irana Hasan Rohani na vojnoj paradi u čast Dana vojske - Sputnik Srbija
Predsednik Irana Hasan Rohani na vojnoj paradi u čast Dana vojske

Pored njega, tu je i bivši predsednik Mahmud Ahmadinedžad, koji je u predsedničku trku ušao uprkos savetu verskog vođe ajatolaha Alija Hamneija da to ne čini, jer bi njegova kandidatura mogla da otvori jedva zaceljene rane od ranijih podela u iranskom društvu, dok je treći favorit tvrdolinijaš, klerik i sudija Ebrahim Raisi.

Upravo Raisi važi za favorita koga podržavaju Hamnei i ostale konzervativne verske vođe. Raisi je navodno umešan u masovne egzekucije političkih zatvorenika 1988. godine. Pored njih kao favoriti pominju se i brat pokojnog predsednika Akbara Hašemija Rafsandžanija, Mohamad, kao i gradonačelnik Teherana Mohamad Bager Galibaf.

Za sada, Rohani je miljenik analitičara. Tome u prilog ide i činjenica da je svaki iranski predsednik od 1981. godine bio reizabran na funkciju. Međutim, to ne znači da će Rohaniju biti lako, jer, kako navode analitičari, Iranci još ne osećaju korist od nuklearnog sporazuma, kojim su Iranu ukinute sankcije, dok je Iran zauzvrat prekinuo obogaćivanje uranijuma u vojne svrhe. Sve su procene da će ekonomija na predstojećim izborima igrati ključnu ulogu.

Predsednik Irana Hasan Rohani - Sputnik Srbija
Rohani: Nećemo dozvoliti Trampu da poništi nuklearni sporazum

Ono što može još više da iskomplikuje situaciju je najava američkog državnog sekretara Reksa Tilersona da će SAD razmotriti nuklearni sporazum. To bi moglo da dovede do radikalizacije iranskog biračkog tela.

Izborni proces u Iranu strogo je određen zakonom. Naredbom ministra unutrašnjih poslova od 11. aprila izborni proces je počeo: do 13. aprila formirana su lokalna izborna tela, do 15. aprila trajala je prijava kandidata, između 16. i 27. aprila Veće čuvara Ustava odlučivaće o podobnosti kandidata, 28. aprila počinje zvanična izborna kampanja, koja traje do 17. maja. Izbori će biti održani 19. maja.

© AFP 2022 / KHAMENEI.IRVrhovni verski vođa Irana ajatolah Ali Hamnei
Vrhovni verski vođa Irana ajatolah Ali Hamnei - Sputnik Srbija
Vrhovni verski vođa Irana ajatolah Ali Hamnei

Dvanaestočlano Veće čuvara Ustava, čiju polovinu članova je imenovao vrhovni verski vođa, a drugu polovinu predložili sudovi i potvrdio Parlament, odlučiće o podobnosti kandidata. Veće nadgleda regularnost izbornog procesa i potvrđuje zakone koje usvaja Parlament. Do sada, Veće nikada nije dozvolilo ženi da se kandiduje za predsedničku funkciju i rutinski je odbijalo svakog kandidata koji je pozivao na radikalne reforme iranskog političkog sistema.

Veće je najviše kontroverzi izazvalo potvrdom pobede Mahmuda Ahmadinedžada 2009. godine, kada su se pojavile sumnje u regularnost izbora, a u većim gradovima simpatizeri opozicije izašli na ulice. Policija je silom ugušila nemire, a među demonstrantima je bilo i mrtvih.

Izbori u Iranu su javni, stranim posmatračima je zabranjeno da ih prate. Složena podela vlasti između verskih vođa i političara, ustanovljena posle revolucije iz 1979. godine, u kojoj se ne zna jasna granica između religije i politike, među posmatračima i analitičarima, kako tvrde kritičari, ostavlja trag sumnje u demokratičnost iranskih izbora.

 

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala