Koliko Zapad „uvećava“ ruski vojni budžet

© Mihail Kirjev / Uđi u foto-galerijuVojnici na probi vojne parade, posvećene 72-godišnjici Dana pobede u Sankt Peterburgu
Vojnici na probi vojne parade, posvećene 72-godišnjici Dana pobede u Sankt Peterburgu - Sputnik Srbija
Pratite nasTelegramOdyssey
Vojni rashodi Rusije su prošle godine porasli za 5,9 odsto i dostigli sumu od 69,2 milijarde dolara, saopštio je Stokholmski međunarodni institut za mirovna istraživanja (SIPRI). To je omogućilo Rusiji da uđe u trojku država sa najvećim vojnim budžetima.

Ocene SIPRI-ja ukazuju na to da Moskva ubrzava tempo modernizacije oružanih snaga, mada neki drugi zapadni istraživački centri dolaze do sasvim suprotnih zaključaka.

Prema ovom institutu, prošle godine su najviše od svih na oružje i održavanje vojske potrošile SAD — 611 milijardi dolara, što je devet puta više od Rusije. Za godinu dana, američki vojni rashodi su porasli za 1,7 odsto. Drugo mesto zauzela je Kina, čiji su rashodi povećani za 5,4 odsto, i dostigli su sumu od 215 milijardi dolara.

Pripadnici počasne garde Vojske Rusije - Sputnik Srbija
Zašto su ruske kopnene snage najbolje na svetu

Saudijska Arabija je 2015. bila treća, ispred Rusije, ali je prošle godine vojne izdatke smanjila za 30 odsto i svela ih na 63,7 milijardi dolara. Tako se našla na četvrtom mestu. Analitičari SIPRI-ja to povezuju sa padom prihoda od energenata.

Na petom mestu je Indija, koja je vojni budžet povećala za 8,5 odsto i on danas iznosi 55,9 milijardi dolara.

Vojni rashodi u Zapadnoj Evropi uvećani su za 2,6 odsto, a u Istočnoj za 2,4 odsto. Evropa je počela aktivnije da ulaže novac u odbranu zbog straha povezanog sa rastom vojne moći Rusije. Međutim, ukupni vojni budžet evropskih zemalja — članica NATO-a skoro četiri puta premašuje ruski.

SIPRI je izračunao da je Rusija od 2007. svoje vojne rashode povećala za 87 odsto, a da su u 2016. činili 5,3 odsto njenog BDP-a, što je najviši nivo nakon raspada SSSR-a.

Švedski institut je objavio da dva odsto od svog BDP-a za vojne rashode izdvajaju samo četiri zemlje-članice NATO-a: SAD, Grčka, Francuska i Estonija.

Vojni rashodi su prošle godine rasli u Aziji, Okeaniji, Centralnoj i Istočnoj Evropi, Severnoj Africi i Severnoj Americi, a smanjivali se, ili bili u apsolutnom padu, u Centralnoj i Južnoj Americi, Karipskom basenu, na Bliskom Istoku i tzv. Crnoj Africi.

Ruski tenk - Sputnik Srbija
Izvoz oružja: Svi bi da kupe S-400

Glavni razlog za to je pad cena energenata. Više od svih stradali su Venecuela i Južni Sudan (minus 56 i minus 54 odsto). Vojne rashode su za 36 odsto smanjili i Azerbejdžan i Irak.

Prema SIPRI-ju, ukupni vojni rashodi u prošloj godini u svetu dostigli su sumu od 1,686 milijardi dolara, odnosno za 0,4 odsto više nego 2015. U izveštaj je ušlo više od 170 zemalja.

Međutim, podaci SIPRI-ja o Rusiji se razlikuju od izveštaja, računica i prognoza drugih uticajnih analitičkih centara.

Ranije je vojno-analitički žurnal „Džejns difens vikli“ objavio istraživanje u kojem tvrdi da je Rusija prošle godine na potrebe armije potrošila 48,5 milijardi dolara i da je ispala iz petorke vodećih država po rashodima za odbranu. Čak prognoziraju da će se dogodine spustiti i na sedmo mesto liste zemalja sa najvećim vojnim budžetima.

Slične podatke dala je i britanska kompanija IHS „Market“. Prema njihovim informacijama, Rusija je prošle godine potrošila na odbranu 48,4 milijarde dolara, odnosno 7 odsto manje nego 2015. Oni prognoziraju da će za dve godine ruski vojni budžet biti skresan za 7,3 milijarde dolara, i iznosiće 41,1 milijardu.

Ako je verovati računici „Global fajerpauera“, Moskva je prošle godine potrošila na odbranu 46,6 milijardi dolara, a na listi ispred Rusije su Velika Britanija (55 milijardi dolara), Saudijska Arabija (56,7 milijardi), Kina (155 milijardi) i SAD (581 milijarda).

NATO - ilustracija - Sputnik Srbija
Kako Amerika „reketira“ članice NATO-a

U svakom slučaju, ovi analitički centri tvrde da je vojni budžet Rusije manji od 50 milijardi dolara i prema njihovoj proceni on će se u narednim godinama smanjivati.

Nije isključeno da su se oni vodili statistikom Vlade Rusije. Prošle godine je za potrebe nacionalne odbrane Rusije izdvojen 3,1 trilion rubalja, a potom je ta suma smanjena na 2,886 triliona. Po tadašnjem kursu, to je bilo oko50 milijardi dolara.

Međutim, SIPRI, koji ima status najuticajnijeg izvora informacija u vojnoj sferi, predstavio je sasvim druge cifre i nameće se pitanje — kome onda verovati?

Analitičari objašnjavaju da svaki analitički centar koristi svoje metode za izračunavanje vojnih budžeta. SIPRI se razlikuje po tome što pokriva dosta širok spektar parametara. Računaju se troškovi održavanja, socijalno osiguranje vojnika, nabavka oružja i izgradnja vojnih objekata, uključujući i infrastrukturne projekte.

Vojni stručnjaci smatraju da je SIPRI uračunao i neke druge rashode. Na primer, mogli su da uzmu u obzir prošlogodišnje troškove formiranja Ruske garde, nove strukture koja je takođe odgovorna za bezbednost Rusije, mada tačnih podataka o njegovom finansiranju nema. Pretpostavlja se da je SIPRI vršio procenu koliko je potrošeno na Rusku gardu i druge troškove odbrane.

Ceremonija otvaranja baze NATO-a u južnoj Rumuniji 12. maja 2016. godine. - Sputnik Srbija
Zašto NATO plaši Evropljane

Ruski vojni analitičari takođe napominju da je u sovjetsko doba SIPRI analiza bila preciznija, zato što su analizirani ne samo vojni troškovi već i troškovi dvostruke namene. Reč je o proizvodima koji se istovremeno mogu koristiti u civilne i vojne svrhe.

Analitičari navode da su direktni i indirektni rashodi za odbranu, po pravilu, uvek veći od zvaničnih cifara, a takođe objašnjavaju i da „nijedna ozbiljna država neće pokazati stvarnu potrošnju na odbranu“.

Ima i onih ruskih stručnjaka koji ne veruju baš sasvim u statistiku švedskog instituta, jer su „ti podaci često u suprotnosti sa realnošću“ i smatraju da bi se trebalo osloniti na statistiku ruskih vlasti.

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala