Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Makron ili Le Penova — „prezreni na svetu“ presuđuju

© AFP 2021 / Eric CABANISMarin Le Pen i Emanuel Makron
Marin Le Pen i Emanuel Makron - Sputnik Srbija
Pratite nas
Da li će otuđeni liberalni establišment, kao u slučaju Trampa i „bregzita“, osetiti osvetnički bes „poniženih i uvređenih“, ovaj put u Francuskoj?

U drugom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj, koji će se održati 7. maja, snage će odmeriti „nezavisni“ kandidat centrističkog pokreta Napred, a zapravo kandidat vladajućeg probriselskog liberalnog establišmenta Emanuel Makron, koji je u prvom krugu osvojio 24 odsto glasova, i kandidatkinja suverenističkog i evroskeptičnog Nacionalnog fronta Marin le Pen sa 21,3 odsto osvojenih glasova. Šta nam govori ovaj odnos snaga i kakav se ishod može očekivati? Krenimo redom.

Marin le Pen - Sputnik Srbija
Evro je mrtav: Le Penova poziva na povratak francuske valute

Makron, liberal i u socijalnom i u ekonomskom smislu, uspeo je da „uhvati“ širok spektar „umerenjačkog mejnstrima“ — pored svog tobož antiestablišmentskog pokreta Napred, uzeo je solidan deo birača socijalista (tačnije, desno, liberalnije, krilo koje je naginjalo bivšem premijeru Valsu), zatim veći deo birača centriste Bajrua (odustao od kandidature da bi podržao Makrona), kao i dobar deo birača stranke UDI, dugogodišnjeg partnera Republikanaca i, uslovno rečeno, njihovog levog, liberalnijeg krila. Pored preuzimanja nekadašnjih jakih uporišta socijalista na jugozapadu, zapadu i severozapadu Francuske, napravio je prodor i u možda ključnom regionu za ove izbore Overnj-Rona-Alpi, drugom po broju stanovnika u Francuskoj, zamalo presekavši vezu između uporišta Marin le Pen na severu i jugu zemlje.

Marin le Pen, ostvarivši nešto slabiji rezultat od očekivanih 22-23 odsto (što je još slabije u odnosu na sredinu marta, kad joj je rejting bio na vrhuncu — oko 27 odsto), oslonila se na izuzetno disciplinovane birače Nacionalnog fronta, a uspela je i da pridobije jedan dobar deo (do 20 odsto) birača male degolističke i evroskeptične stranke „Ustani, Francusko!“ Dipon-Enjana (osvojio 4,7 odsto), mali deo Republikanaca (do 10 odsto), 2-3 odsto birača svih ostalih stranaka, i, što može izgledati čudno, mali deo (oko 10 odsto) birača dve ekstremno leve stranke — Radničke borbe i Nove antikapitalističke partije, čiji su kandidati zajedno osvojili oko 1,5 odsto na ovim izborima. Iako se ovde radi o malom, gotovo zanemarljivom broju birača, ova činjenica može poslužiti kao ozbiljan indikator za moguće ponašanje birača levice u drugom krugu. Takođe, treba spomenuti da je, uprkos tome što je podbacila u pomenutom regionu Overnj-Rona-Alpi, napravila prodor u regionu Centar-dolina Loare, najmanjem po broju stanovnika, ali vrlo važnom, jer je tim probojem Pariz sa okolinom (Il de Frans) kao Makronovo jako uporište „odsečen“ od zapada i jugozapada.

Kandidat za predsednika Francuske Marin le Pen - Sputnik Srbija
Prava levica i desnica protiv imperijalne čizme

Konzervativac Fijon, kome su glavu iznad vode, uprkos aferama i skandalima koji su ga pratili tokom kampanje, držali uglavnom birači stariji od 65 godina i posvećeni, tvrdi katolici, uspeo je da okupi najveći deo Republikanaca, deo Bajruovih birača i veći deo birača UDI, kao što je uspeo, u foto-finišu, da u pojedinim regionima, sa većim brojem posvećenih katolika, uglavnom na jugu (karakterističan je slučaj regiona Provansa-Azurna obala i Oksitanija, gde je uzeo 1-2 odsto Marin le Pen) i zapadu, dodatno mobiliše birače i osvoji 20 odsto glasova, ali nedovoljno za drugi krug.

Radikalni levičar Melanšon, od dela francuskih medija prozvan „francuskim Ugom Čavezom“, uspeo je, u poslednjih mesec dana kampanje, sa svojih početnih 10-11 odsto podrške, originalnom kampanjom i, pre svega, izvanrednim nastupom u TV debatama, da pridobije još 8,5-9,5 odsto birača, ukupno 19,6 odsto. Te birače, kada se analiza spusti na nivo departmana, većim delom (oko 6-7 odsto) je preuzeo od socijaliste Benoe Amona (osvojio 6,3 odsto) (jugozapad, zapad i severozapad), ali, što može delovati paradoksalno, manjim delom (2,5-,3,5 odsto) od Marin le Pen (region Ot de Frans na krajnjem severu i Provansa-Azurna Obala i Oksitanija na jugu). Da je uistinu tako, najbolje se može videti iz toga što je upravo u pojedinim departmanima tih regiona bio drugi po broju glasova, iza Makrona ili Le Penove.

Prvoplasirani kandidati po departmanima (levo) i drugoplasirani kandidati po departmanima (desno)
Prvoplasirani kandidati po departmanima (levo) i drugoplasirani kandidati po departmanima (desno) - Sputnik Srbija
Prvoplasirani kandidati po departmanima (levo) i drugoplasirani kandidati po departmanima (desno)

Dakle, ako se ima u vidu ovakav odnos snaga, zatim činjenica da su i Amon i Fijon, odmah po priznanju poraza na izborima, pozvali svoje pristalice da listom glasaju za Makrona, čestitke i otvorena podrška koja je stigla Makronu od raznih evropskih zvaničnika, što iz Brisela, što iz zemalja-članica, kao i prilično stabilan odnos između Makrona i Marin le Pen od oko prosečnih 60-40 odsto u anketama za drugi krug do kojeg je ostalo desetak dana, kao i razlici od skoro milion glasova, Makron deluje kao siguran pobednik, sigurniji nego što je to delovala Hilari Klinton. Da li Marin le Pen uopšte ima šanse?

Uprkos Fijonovom više nego jasnom pozivu da se glasa protiv Le Penove, prema istraživanjima javnog mnjenja na dnevnoj bazi (Opinion vej i Ifop) u poslednja tri-četiri dana, taj poziv će poslušati oko 40-45 odsto njegovih birača, (verovatno liberalnije krilo Republikanaca, zatim UDI i već pomenuti deo Bajruovih glasača), Le Penovoj naginje 25-35 odsto Fijonovih birača (tvrdi, posvećeni katolici, za koje je „zadužena“ njena sestričina Marion Marešal le Pen) dok ostatak zasad beži u apstinenciju. 

Emanuel Makron - Sputnik Srbija
„Fregzit“ — Makron malo „skrenuo udesno“

Ovih 25-35 odsto deluje sasvim logično ako se uzme u obzir da je Le Penova, dok su Alen Žipe i Nikola Sarkozi, koji se nisu u toj meri oslanjali na katoličko biračko telo, figurirali kao mogući predsednički kandidati Republikanaca, u anketama imala vrlo stabilnih oko 29-30 odsto. Nakon izbora Fijona kao kandidata, najviše što je Marin le Pen mogla da dobaci jeste 26-27 odsto, a i to pre Melanšonovog uspona.

Dakle, nije pitanje kako će se ponašati Fijonovi birači u drugom krugu, a slično bi se moglo reći i za Enjanove evroskeptične birače. Pravo i ključno pitanje jeste — šta će uraditi Melanšonovi birači, koji podjednako, kao i birači Marin le Pen, žele, možda bi bilo prejako reći smrt i destrukciju, ali svakako promenu sadašnjeg sistema, kao i birači Radničke borbe i Nove antikapitalističke partije, koji, prema već pomenutim istraživanjima, većinom neće izaći u drugom krugu (oko 55 odsto), ali oni koji će ipak izaći bi ubedljivom većinom (oko 70 odsto) podržali kandidatkinju Nacionalnog fronta. Znajući sve ovo, kao i od koga je preuzeo jedan deo glasova, možda imajući na umu i Bernija Sandersa i Džeremija Korbina i njihove pozive da se glasa protiv Trampa i protiv „bregzita“, Melanšon je u izbornoj noći odbio da podrži bilo Makrona, bilo Le Penovu.

Tu zapravo dolazimo do fenomena o kome je Sputnjik već pisao nakon pobede Trampa, a to je — izborno ponašanje radničke klase i radikalnih levičara uopšte. U ovom slučaju, jedan dobar deo, privremeno „klasno osvešćenih“ radnika i službenika na severu i jugu Francuske će se verovatno vratiti Le Penovoj, ali ostaje pitanje — šta će uraditi ostali, naročito mladi i birači u urbanim sredinama? 

Donald Tramp tokom kampanje - Sputnik Srbija
Šta će biti sa Amerikom kada radnici glasaju za Trampa

Da bi se desilo čudo i još jedan zemljotres evropskih i svetskih razmera, pod pretpostavkom da izlaznost i broj važećih glasova ostane isti, bilo bi potrebno da 70-80 odsto Melanšonovih birača podrži Marin le Pen, koja bi pritom morala da, pored zadržavanja postojećih regiona, osvoji Overnj-Ronu-Alpe, i jedan region na zapadu, bilo region Loare, bilo Akvitaniju. Takav scenario se u ovom trenutku čini vrlo, vrlo malo verovatnim, ali, kao i u slučaju Trampa i „bregzita“, nije nemoguć.

Za kraj, treba navesti tri kratka pitanja za drugi krug izbora:

  •  Da li je tvrdi, posvećeni katolik i ubeđeni konzervativac spreman da glasa za čoveka koji je oženjen 24 godine starijom suprugom?
  •  Da li je Melanšonov birač, radikalni levičar, službenik ili radnik, spreman da glasa za bivšeg Rotšildovog bankara i ministra ekonomije koji je sprovodio neoliberalne mere, i najavljuje dalju, još veću liberalizaciju?
  •  Da li je prosečan „gubitnik globalizacije“, bilo leve, bilo desne provenijencije, spreman da glasa za čoveka koji je oličenje upravo globalizacije, pa i „sistema“ uopšte?

Ako je odgovor na makar jedno od ova tri pitanja — da, Makron je sigurni pobednik. Ako je odgovor na sva tri pitanja jasno i glasno i istorijsko ne, 7. maja uveče će „razum zagrmeti u svom gnevu“ i desiće se još jedan zemljotres, posle koga više ništa neće biti isto.

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala