Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Ima li ruskog traga u „Makronliksu“

Pratite nas
Rusko ime koje se pojavljuje u metapodacima materijala s elektronskom prepiskom tima novoizabranog francuskog predsednika Emanuela Makrona ne dokazuje da je Rusija umešana u hakerski napad koji je doveo do „curenja“ informacija, ističe francuski stručnjak za sajber-bezbednost Šarl Preo.
Vikiliks - Sputnik Srbija
Vikiliks otkrio „ruski trag“ u hakovanju Makrona

U materijalu Vikiliksa, pod nazivom „Makronliks“, naglašeno je da se u metapodacima nekoliko puta pojavljuje ime Rusa, navodno saradnika ruske državne strukture „Evrika“. 

Prema mišljenju Šarla Preoa, osnivača i rukovodioca Visoke inženjerske škole za sajber-bezbednost u Južnoj Bretanji, jedino što ovaj podatak dokazuje jeste da je u metapodatke neko uneo ime Rusa. 

„To, međutim, ne dokazuje neposredno poreklo podataka. Bilo ko, u bilo kojoj zemlji, može da unese informacije ove vrste u metapodatke. To dokazuje samo da se spominje ruski radnik, ali ne dokazuje poreklo informacija“, objašnjava sagovornik francuske redakcije Sputnjika.  

Prema njegovim rečima, metapodaci su podaci koji se dodaju tekstu kako bi se ubrzala pretraga.

„Ti metapodaci su slobodne informacije. Drugim rečima, možete da dodate podatke kakve god želite. To znači da njihovo prisustvo (bilo da je reč o imenima ili nekim drugim rečima) dokazuje samo to da ih je neko tu stavio slučajno ili namerno. To nije formalni dokaz izvora“, kaže Preo.

Sajber rat - Sputnik Srbija
„Mond“: Ne može se tvrditi da je Rusija umešana u sajber-napade na Makrona

Materijal „Makronliks“ objavljen je nekoliko sati uoči početka predizborne tišine u Francuskoj, odnosno u trenutku kada se nije moglo uticati na rezultate predsedničkih izbora. Da li je moguće da je ceo događaj izrežiran? 

„Mogu se davati razne pretpostavke. U ovoj oblasti sve se posmatra kroz prizmu metodologije. Prvo se pronalazi odgovarajući digitalni trag, zatim se sprovodi ekspertska analiza dokumenta, metapodataka i svega što može biti sakriveno u dokumentu. Za to je neophodna veoma pažljiva tehnička ekspertiza koju ne može da obavi svako. I samo posle ovakve ekspertize može se govoriti o informacijama koje su u dokumentu“, navodi francuski stručnjak.

On, međutim, smatra da je najteže prikupiti dokaza da reči ili informacije koje su sadržane u metapodacima zaista potiču iz određene zemlje ili strukture. 

„Tu nema garancija da će ekspertiza pomoći da se utvrdi formalni dokaz. Zato se pribegava drugim metodama. Na primer, utvrđuje se IP adresa, prati se trag početne IP adrese s koje su poslate informacije i utvrđuje se da li se ta adresa zaista nalazi u nekoj zemlji, na primer u Rusiji“, objašnjava Preo i naglašava da je za tu vrstu dokaza neophodna dodatna tehnička istraga. 

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala