Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Za Brisel ne postoji srpsko pitanje u Crnoj Gori

© AFP 2021 / JOHN THYSZgrada Evropske komisije u Briselu
Zgrada Evropske komisije u Briselu - Sputnik Srbija
Pratite nas
Još su Solanini specijalni izaslanici Lajčak i Đentilini, govorili vođama opozicije Predragu Bulatoviću i Andriji Mandiću da priča o ugroženosti srpske manjine nema prolaz...

Za Evropsku uniju „srpsko pitanje u Crnoj Gori“ nije nikada postojalo, niti ga je moguće kreirati. Još iz vremena kada je Havijer Solana bio visoki predstavnik EU za spoljnu politiku, oni koji se izjašnjavaju kao Crnogorci ili kao Srbi, u očima evropskih funkcionera i birokrata su ravnopravni građani Crne Gore, a ne konstitutivni narodi ili konstitutivni narod i nacionalna manjina.

Kako je „Vijestima“ potvrđeno od učesnika sastanaka, pre proglašenja nezavisnosti i kasnije, sa opozicionim partijama u Crnoj Gori, ali i sa bivšim premijerom Srbije Vojislavom Koštunicom i bivšim predsednikom Borisom Tadićem, EU je svaki put vrlo jasno odbila bilo kakvu mogućnost da se postavi „srpsko pitanje u Crnoj Gori“, a kamoli da se internacionalizuje.

Prema rečima naših sagovornika, koliko je za EU bilo očekivano da Koštunica, imajući u vidu da je bio okružen tzv. beogradskim Crnogorcima, stavi na sto „srpsko pitanje u Crnoj Gori“, toliko ih je neprijatno iznenadio kasniji pokušaj Borisa Tadića da učini to isto. Od bivšeg predsednika Srbije se očekivalo, pre svega, da sledi Đinđićevu politiku prema Crnoj Gori.

 

Andrija Mandić i Aleksandar Vučić - Sputnik Srbija
Mandić: Internacionalizovati težak položaj Srba u Crnoj Gori

Po mišljenju diplomata EU, zaoštreni i još tvrđi stav Beograda u pregovorima oko statusa Kosova i kasnije posle proglašenja nezavisnosti Prištine, bio je direktna posledica, između ostalog, i odbijanja Brisela da pristane na otvaranje „srpskog pitanja u Crnoj Gori“. To se posebno odnosi na period kada je Tadić preuzeo kompletnu vlast u Beogradu i kada je tražio način da kompenzuje, ili bolje rečeno legitimizuje svoju politiku sa bilo kojim uspehom koji bi svedočio o poboljšanju položaja Srba u bivšim jugoslovenskim republikama.

Nekoliko različitih sagovornika „Vijesti“, koji su radili ili rade u institucijama EU koje se bave Zapadnim Balkanom, potvrdili su da, za razliku od Kosova ili Hrvatske, gde postoji „srpsko pitanje“, o Crnoj Gori je od samog starta, kada je stvorena državna zajednica Srbija i Crna Gora, zauzet stav da neće biti pravljena razlika između, uslovno rečeno, Crnogoraca i Srba.

„Još su nekadašnji Solanini specijalni izaslanici za Crnu Goru, Miroslav Lajčak i Fernando Đentilini, govorili vođama opozicije Predragu Bulatoviću i Andriji Mandiću da priča o ugroženosti srpske manjine nema prolaz i da oni, ako žele da pobede na referendumu ili da kasnije osvoje vlast, moraju to da urade kao bilo koja opozicija u demokratskom društvu, bazirajući svoju kampanju na ekonomskim i socijalnim pitanjima, borbi protiv korupcije, kriminala, jačanju pravne države itd. a ne na nacionalističkim temama. Kao i da ne mogu da traže prava po nacionalnom osnovu, već da se za njih bore na izborima i u institucijama sistema“.

To objašnjava zašto EU nije nikada prozvala ili kritikovala Crnu Goru oko poštovanja prava nacionalnih manjina, pogotovo onih koje predstavljaju 20 i više odsto u etničkoj kompoziciji jedne države. To se posebno odnosi na evropske standarde o zastupljenosti predstavnika manjina u državnom aparatu, policiji, lokalnoj samoupravi, upotrebi jezika, školstvu itd.

Pater II Petrović Njegoš - naslikao umetnik Darko Topolski - Sputnik Srbija
Šta bi rekao Njegoš: Srbi u Crnoj Gori u zoni aparthejda

Štaviše, kada bi neko i pokušao da pokrene priču o Srbima kao obespravljenoj manjini u Crnoj Gori, naišao bi na zid ćutanja ili decidnog odbijanja da se produži diskusija. Tako se sastanak između Havijera Solane i Vojislava Koštunice u Beogradu posle referenduma o nezavisnosti Crne Gore, po priznanju bivšeg visokog predstavnika EU, pretvorio u jedan od najmučnijih u njegovoj karijeri, budući da se ćutalo gotovo sat vremena.

Solana je bio šokiran — ispričala mi je kasnije na oproštaju njegova portparolka Kristina Galjak. Koštunica je bio jedini lider za koga je Solana, u 15 godina njihove saradnje, izričito naredio Galjakovoj da ne sme da bude doveden u nezgodnu poziciju nekim saopštenjem ili izjavom iz njihovog kabineta. Posle te epizode, odnosi između Solane i Koštunice nisu više nikada izglađeni.

„Međutim“, kaže za „Vijesti“ diplomata EU pod uslovom anonimnosti: „ovde se ne radi o diskriminaciji Srba u Crnoj Gori jer je naš stav, uslovno rečeno, nacionalno neutralan. To što mi ne pravimo razliku između Srba i Crnogoraca danas možda odgovara Đukanoviću i onima koji su za nezavisnost Crne Gore, ali u budućnosti bi to moglo da postane adut opozicije i onih koji zagovaraju bliske veze sa Srbijom. Građanski koncept u Crnoj Gori je, po našem mišljenju, garant stabilnosti, jer daje legitimitet onome ko pobedi na izborima da sprovodi svoju politiku. To, naravno, ne znači da će Crna Gora da menja svoj status svaki put kad se promeni vlast u Podgorici, ali može da menja orijentaciju svoje politike i sa kim će imati najbolje i najtešnje veze“. 

Forum u Kini - Sputnik Srbija
Jedan pojas — jedan put: Globalizacija na kineski način

Drugim rečima, sa ovom politikom EU od početka želi da deaktivira eksplozivno nacionalno podvajanje u Crnoj Gori i da celu priču smesti u političke okvire u kojem izbori imaju terapeutsku a ne zapaljivu dimenziju. Paradoksalno, Đukanović je sve vreme sprovodio suprotnu politiku, deleći Crnu Goru, i samo zahvaljujući opoziciji koja je nasedala na takvu igru ostajao je u sedlu vlasti. Vreme je pokazalo da su svi akteri u organizaciji i sprovođenju referenduma o nezavisnosti Crne Gore imali pogrešna očekivanja. Jedni su mislili da će u samostalnoj Crnoj Gori Milo Đukanović brzo pasti s vlasti, drugi su verovali da u nezavisnom Montenegru neće biti Srba, osim kao turista, treći su bili ubeđeni da će samostalna Crna Gora propasti, a četvrti da će njihov položaj postati bolji.

Danas je Đukanović i dalje defakto na vlasti, broj Srba je i dalje oko 30 odsto, Crna Gora nije propala, stoji bolje od Srbije, a nacionalnim manjinama nije ništa ni bolje ni gore nego ranije.

U međuvremenu, izgleda da su saveti iz Brisela da se Đukanović ne ruši na prosrpskoj politici, koje lideri opozicionih stranaka, pre svih SNP i Andrija Mandić, nisu hteli ili želeli da shvate, konačno pali na plodno tle. Narativ demokrata i njihovog lidera Alekse Bečića u Briselu se prepoznaje kao jezik potencijalnih i ozbiljnih partnera na duge staze, jer on ne deli i ne isključuje, već okuplja i uključuje.

Baš onako kako su zagovarali u Briselu od početka priče o referendumu o nezavisnosti Crne Gore, bez razlike da li se neko izjašnjava kao Crnogorac ili Srbin i da li jezik kojim govori zove crnogorski ili srpski.

 

Piše: Željko Pantelić, kolumnista „Vijesti“

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala