Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Katarsko proleće — ko je čiji terorista u klanici koja preti

Sputnjik intervju - Zoran Milivojević i Slobodan Janković
Pratite nas
Sukob Dohe i Rijada je iznenađenje za mnoge koji ne poznaju prirodu odnosa na relaciji Katar — Saudijska Arabija. Katar već nekoliko godina unazad vodi neku vrstu samostalne politike kada je reč o bliskoistočnoj krizi.

„Svojevremeno su podržali Muslimansku braću i omogućili njihovim pristalicama da se sklone posle vojne intervencije u Egiptu, zatim Katar podržava i palestinsku grupaciju Hamas, koja je na vlasti u Gazi, i to je na neki način prst u oko Saudijskoj Arabiji, koja nastoji da kontroliše ceo sunitski svet u ovom trenutku“, kaže diplomata Zoran Milivojević u emisiji „Sputnjik intervju“.

Bela kuća - Sputnik Srbija
Svet
Katarskog emira rešenje za arapsku krizu čeka u Beloj kući

On smatra da sledi eliminacija Islamske države, i da je to uvod u neki konačni rasplet na Bliskom istoku, čak i sirijske krize. Postoji više aktera koji imaju različite interese, među kojima su SAD, Rusija, Iran, Turska, Saudijska Arabija.

„Tu se pojavljuje Katar kao nekakva smetnja sa svojim specifičnim odnosima prema nekim grupacijama. Svako ima interes da ostvari nekakav uticaj, i Katar sa tom svojom samostalnom spoljnom politikom ne deluje u tom bloku oko Rijada koji sada u ovom raspletu pokušava da deluje integrisano“, kaže Milivojević.

Saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Slobodan Janković ne veruje u smirivanje na Bliskom istoku, ali veruje u popuštanje tenzija kada je u pitanju odnos Katara i ostali zalivskih država među kojima dominira Saudijska Arabija. Podseća da je već bilo sukoba na relaciji Rijad—Doha ali da su to bile diplomatske krize koje su relativno brzo rešene.

„Ključne stvari su pitanje gasa, pitanje odnosa sa Rusijom, Iranom, a onda i sa tim ko finansira koje teroriste. Ko su moji teroristi (Katar), a ko su tvoji (Saudijska Arabija)“, kaže Janković.

Katar je bogata, mala država sa izuzetno važnim geopolitičkim i geostrateškim položajem, sa samostalnom politikom koja očigledno sada nije u interesu Saudijske Arabije. Sve do 1995. godine on je funkcionisao kao neka vrsta vazala Saudijske Arabije, koja je imala povlašćeni položaj na ekonomskom planu kada je u pitanju Katar. Međutim, došlo je do „plišanog puča“ i do smene vlasti.

Noćni pogled na Dohu, prestonicu Katara - Sputnik Srbija
Svet
Zvanični Katar nema veze s novim lažima o „ruskim hakerima“

Katar je javno podržavao i ekonomsku i političku saradnju sa Saudijskom Arabijom, ali privatno gleda svoje interese.

„Oni prosto dele najveće nalazište gasa na svetu, to je to polje Južni Pars, gde oni imaju većinski udeo, a Iran manjinski, i oni sa Iranom moraju da sarađuju“, kaže Janković.

On podseća da je rat između Kuvajta i Iraka počeo zbog nesuglasice oko korišćenje zajedničkog naftnog polja. Ovde postoji zajedničko gasno nalazište sa Iranom, i vrlo je važno da oni imaju saradnju sa tom zemljom, što naravno smeta Rijadu jer je Iran njegov najveći protivnik i neprijatelj.

Da je gas jedno od centralnih pitanja, saglasan je i Milivojević. Kaže da ono što smeta u nekom globalnom smislu i Vašingtonu i Rijadu jeste činjenica da je Katar ušao u dijalog sa Iranom iz sopstvenih nacionalnih interesa vezanih upravo za to pitanje gasa i za njegovu budućnost.

„Ne samo sa Iranom, nego je ušao u dijalog i sa Rusijom“, kaže Milivojević i ističe da Vašington na to gleda rezervom.

SAD ipak u ovom trenutku idu ka tome da se nađe neko rešenje i da se Katar „malo dovede u red“ i prikloni koaliciji koja je na linijama Vašingtona i Zalivskih zemalja.

Ujka Sem - Amerika ilustracija - Sputnik Srbija
Tramp „namirisao“ milijarde: Saudijska Arabija kupi harač iz Katara

„Kataru bi mogla da se obeća neka vrsta stabilnosti režima i da mu se obeća da će on i dalje nesmetano da izvozi gas i da bude faktor koliko je to moguće, ali da ne dira globalni interes Zalivskih zemalja i Vašingtona ovom trenutku“, kaže Milivojević.

Janković ukazuje i na želju Saudijske Arabije da kontroliše prilike na Arabijskom poluostrvu.

„U pozadini imate drugo savezništvo, a to je savezništvo upravo tih zalivskih monarhija sa Izraelom poslednjih godina, i to je vrlo važno u ovom trenutku kada se očekuje šire uključivanje Izraela u neki novi bliskoistočni rat. Pričalo se mnogo o tome da je moguće da Izrael ponovo napadne Liban, odnosno pozicije koje drži Hezbolah, jer Izraelu smeta što je Hezbolah ojačao u Libanu, što ima svoje odrede u Siriji i što ima svoje ljude čak i u Iraku. Izraelu to smeta, i on želi da formira jedno šire savezništvo u regionu. Ovo su neke od priprema za taj obračun“, kaže Janković.

Janković ističe da se još u aprilu spekulisalo da se sprema puč kako bi na vlast došao emir koji bi bio u boljim odnosima sa Saudijskom Arabijom. S njim je saglasan i Milivojević.

„Treba znati da Amerikanci u Kataru imaju ozbiljnu bazu, i čim oni imaju bazu — imaju i bezbednosnu logistiku. Obaveštajni aparat je tu, i po pravilu sve te režime, počev od Rijada, u stvari štiti strani faktor, i oni su na vlasti zahvaljujući toj vrsti zaštite. Kompromis je da oni budu lojalni saveznici, a s druge strane mogu nesmetano da vladaju nezavisno od načina na koji vladaju i nezavisno od karaktera režima“, kaže Milivojević.

Saglasni su i da će Zapad dozvoliti da se Kataru dogodi „arapsko proleće“ ako bude mnogo iskočio iz nekih ozbiljnih interesa koji se sada tamo prelamaju.

„Viša je matematika kako sada Katar da sredi odnose istovremeno i s Rijadom i s Iranom, ali trenutno može da se plati danak i da se opet kupi mir na neko vreme, kao što je Saudijska Arabija velikom gazdi platila danak“, kaže Janković.

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala