Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Kap prelila čašu: Moskva više nema o čemu da priča sa Amerikom

© PixabayRusija i SAD - ilustracija
Rusija i SAD - ilustracija - Sputnik Srbija
Pratite nas
Sankcije Vašingtona nisu jedini razlog za novo zaoštravanje odnosa, već je to i činjenica da su SAD nedavno u Siriji oborile vojni avion vlade u Damasku.

Zamenik ministra inostranih poslova Rusije Sergej Rjabkov izjavio je da nakon američke odluke o novim antiruskim sankcijama više nema osnova za nastavak dijaloga sa Stejt departmentom o obnavljanju rusko-američkih odnosa.

Ministarstvo inostranih poslova Ruske Federacije - Sputnik Srbija
Rusija
Moskva otkazala konsultacije sa Stejt departmentom

Prema njegovim rečima, bile su planirane široke konsultacije o problemima u bilateralnim pitanjima i zajednička potraga za načinom da se prevaziđe složena situacija u koju je, kako je napomenuo, američka strana dovela svoje partnerstvo s Rusijom. Međutim, posle uvođenja novih antiruskih sankcija, nema osnova za novu rundu takvog dijaloga, niti za njega ima sadržaja. „Vašington niti je predlagao, niti predlaže konkretne poteze u toj oblasti“, rekao je Rjabkov.

Politikolog Stevan Gajić sa Instituta za Evropske studije kaže da je ovakva situacija u bilateralnim odnosima Moskve i Vašingtona bila očekivana, ali naglašava da sankcije nisu jedini razlog za novo zaoštravanje odnosa, već je to i činjenica da su SAD nedavno u Siriji oborile vojni avion vlade u Damasku.

„Nekoliko se stvari tu poklopilo. Glavna tačka sukobljavanja je sada opet Sirija, odnosno napad Amerikanaca na legitimne snage sirijske vojske. To je veoma opasno, pošto postoji mogućnost da takvo ponašanje Vašingtona dovede do mnogo ozbiljnijih posledica, odnosno do mogućeg direktnog sučeljavanja sa ruskim trupama. Mislim da je ovo što se sada događa na diplomatskom planu jedna vrsta formalizacije tog stava koji je na sirijskom ratištu pokazan dosta konkretno“, kaže on za Sputnjik.

Aleksandar Domrin, stručnjak za SAD, profesor Visoke škole ekonomije u Moskvi, smatra da Rusija, uprkos svemu, mora čvrsto da ostane pri ranije iskazanom stavu.

Ministarstvo inostranih poslova Ruske Federacije zgrada panorama RF MID Rusija - Sputnik Srbija
Rusija
Moskva sprema odgovor na nove američke sankcije

„U Americi još postoji taj mit da Moskva mora prva da učini ustupak da kako bi uopšte otpočela normalizacija odnosa s Vašingtonom. Tu iluziju su pothranjivali i u vreme mandata Baraka Obame, a tužno je što ona i dalje živi. Iz moje perspektive, posle svega što se desilo u Siriji, a posebno posle američkog obaranja sirijskog vojnog aviona i nedavnog susreta Trampa s ukrajinskim predsednikom Petrom Porošenkom, Rusija ne bi trebalo da napravi ni najmanji nagoveštaj bilo kakvog ustupka, jer bi to bilo kontraproduktivno. Moskva jasno i glasno igra svoju diplomatsko-političku igru. Ako Amerika sada bude insistirala na tome da Rusija prva napravi ustupak, do daljeg nikakvog pomaka u odnosima neće ni biti“, odsečan je Domrin.

Na pitanje Sputnjika da li ovakav, u odnosu na ranije prilično oštar stav Moskve vidi kao nekakav obrt u međusobnim odnosima Rusije i SAD, Jovan Kovačić iz organizacije „Ist—vest bridž“ kaže da bi voleo da može tako nešto da kaže — ali avaj…

„Nažalost, ovo je još jedan korak u pogrešnom pravcu. Nastavlja se podizanje tenzija, i u krajnjoj konsekvenci, kad se vi tako čvrsto držite mržnje koju imate prema nekoj zemlji i jedno od osnovnih sredstava koje protiv nje možete da primenite su vam sankcije, to je znak da vi u stvari i nemate pravu politiku. Zapad, dakle, nema rešenja za Ukrajinu — ali istovremeno dobro zna šta neće. To sve sada može da se razvlači i punih deset godina, a da Zapadu, Ukrajini ili Rusiji ni u jednom trenutku ne bude bolje. U toj priči nema pobednika — svi su gubitnici“, kaže naš sagovornik.

Kovačić dodaje da je očito da su jastrebovi koji su prisutni u američkoj administraciji još iz doba Klintona i Obame i dalje veoma jaki, i da na razne načine drže Donalda Trampa u šaci, odnosno, kako ironično primećuje, „drže ga maltene kao taoca“.

Kongres SAD Senat - Sputnik Srbija
Svet
Kongresmen: Senat napravio grubu grešku

„Predsednik sad zbog toga ne može da se bavi kreiranjem spoljne politike, što njima odgovara. Nikada se nije desilo da tranzicija vlasti s jednog na drugog predsednika SAD traje ovako dugo — a to nikako nije dobro ni za Evropsku uniju, za njene interese, pa ni za njene zemlje-članice“, dodaje Kovačić.

Podsetimo, Kremlj je u sredu saopštio da sa žaljenjem gleda na američko insistiranje na „sankcionoj retorici“; nove mere Kongresa, između ostalog, predviđaju kraći rok za tržišno finansiranje ruskih banaka pod sankcijama, na 14 dana, a naftno-gasnih kompanija na 30.

Ruski politikolog Nikolaj Šljamin kaže da je odgovor Moskve na sankcije uvek bio recipročan.

„Mislim da će nakon samita G20, kada budu jasnije namere ostalih svetskih igrača, biti donete konačne mere. Jasno je da u Evropi nema zajedničkog stava po pitanju antiruskih sankcija“, naglašava on.

Nekadašnji zamenik Generalnog sekretara UN i bivši sovjetski i ruski diplomata Sergej Ordžonikidze, kaže da mu ta „duboko antiruska postavka u Vašingtonu“ deluje — smešno.

„Mislim da se ovde radi o unutarpolitičkoj borbi koja će trajati sve dok je Tramp na vlasti, jer demokrate ne mogu da se pomire s njegovom izbornom pobedom. Zamislite — američki mediji ubeđuju tamošnji narod da je nekoliko ruskih hakera uspelo da iz korena uzdrma američku političku scenu? Pa to je potpuna glupost!“, kaže on za Sputnjik.

Predstavnički dom - Sputnik Srbija
Svet
Nove antiruske sankcije nisu u skladu sa Ustavom SAD

Nikolaj Šljamin, s druge strane, naglašava da su razlozi za uvođenje novih sankcija Rusiji spoljnopolitičke prirode, a da je glavni povod situacija u Ukrajini.

„Ne vidim, osim dešavanja u Donbasu, nijedan razlog za širenje sankcija. Verujem da će biti pokušaja da se konflikt produži, i da se raspiri pravi pravcati rat na ruskim granicama. Zasad, na snazi je kakvo-takvo primirje, pa do toga još uvek nije dolazilo — ali celokupna američka spoljna politika trenutno je fokusirana na Donbas“, kaže Šljamin za Sputnjik.

I lideri zemalja EU bi na dvodnevnom samitu, koji se održava danas i sutra u Briselu, mogli da usvoje odluku o produženju antiruskih sankcija. Taj predlog bi, kako navode agencije, trebalo da iznesu francuski predsednik Emanuel Makron i nemačka kancelarka Angela Merkel.

Neimenovani visoki zvaničnik Unije izjavio je da će Merkelova i Makron razgovarati s ostalim liderima o implementaciji Minskog sporazuma, ali i da postoje zemlje unutar EU koje se protive takvoj odluci.

„Pojedine države smatraju da se produženje sankcija Rusiji radi po automatizmu, iako to ne bi trebalo da bude tako“, rekao je taj izvor.

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala