Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Kao što Ronaldo ne bi dao autogol Realu, tako će i Ana igrati samo za Srbiju (video)

© SputnikVladimir Vuletić
Vladimir Vuletić - Sputnik Srbija
Pratite nas
Važno je istaći karijeru Brnabićeve koja je bila vezana za Ju-Es-Ejd i za NALED, ali apsurdno je da bilo ko misli da će ona sada da vodi politiku koja bi bila dirigovana sa Zapada. Ona je u više navrata uvek isticala patriotsku notu svoje ličnosti.

„Da sam ja kojim slučajem premijer, s obzirom na mogućnosti, mislim da bih napravio isti izbor“.

Tako sociolog Vladimir Vuletić komentariše za Sputnjik odluku predsednika države Aleksandra Vučića da poveri mandat Ani Brnabić za sastav nove vlade Srbije.

„Iako je logično da premijer bude iz vladajuće stranke, postoje različite uticajne grupe unutar nje, i ako date prednost jednoj frakciji, to bi moglo da stvori turbulencije. Ako mandatar pak nije iz vladajuće stranke, onda je neobično da bude iz druge stranke, u ovom slučaju Socijalističke partije Srbije. Tako se i došlo do ideje o vanstranačkoj ličnosti. Važno je da je to osoba od poverenja, da je energična, da ima dovoljno kvaliteta. Treba imati u vidu činjenicu da Ana ima 42 godine, da je u naponu snage, ona i pored tako visoke pozicije stoji obema nogama na zemlji, i to je već jedan ljudski plus. Imam utisak da je izuzetno fokusirana osoba koja živi za posao i rad. Pored toga, Ana Brnabić ima jedan dar — da komunicira na način koji vas spontano dovodi u situaciju da joj verujete“.

Aleksandar Vučić ispred Vile Mir - Sputnik Srbija
Politika
Vučića i Brnabićku na svakom koraku čekaju po dve nagazne mine

Nemačka štampa je pitala predsednika Srbije da li je izabrao Anu Brnabić po tome što je stručna ili lojalna…

— To ne ide jedno bez drugog. A šta znači lojalan? U politici je važno da budete lojalni prema programu oko koga se dogovorite, ne radi se tu o ličnoj lojalnosti i ličnom vazalstvu. Kada je reč o stručnosti, ne postoji nijedna škola za premijera, to je i politička i stručna funkcija, i to se vremenom uči, a lične osobine su nešto što pomaže da budete uspešni. Zbog toga i postoje ministri koji su eksperti u svojoj oblasti, a posao premijera je da koordinira i da određuje šta su prioriteti, i zbog toga očekujem da će se ona na toj poziciji snaći.

Čuli smo i komentare da je Vučić predložio Anu Brnabić jer je želeo da reafirmiše svoju proevropsku orijentaciju i ulepša sliku o svojoj zemlji na Zapadu. Šta možemo da očekujemo od Istoka?

— To je verovatno bio još jedan od pluseva, ali ne mislim da je bilo presudno. Na vagi je sigurno bilo razloga i za i protiv svakoga o kome je Vučić razmišljao. Ako vam aplaudiraju iz Italije, to je lepo, ali ne glasaju oni za vas na sledećim izborima. Istok se dosad nije preterano oglašavao. Važno je istaći tu njenu karijeru koja je bila vezana za Ju-Es-Ejd i za NALED, ali ja mislim da je apsurdno da bilo ko misli da će ona sada zbog toga da vodi politiku koja bi bila dirigovana sa Zapada. Ona je u više navrata uvek isticala patriotsku notu svoje ličnosti. Kao premijerka, ona će pre svega voditi računa o interesima ove vlade.

Mislite da su potpuno maliciozni komentari da ona neće prepoznati državne i nacionalne interese čak i u nastupu dobre volje?

— Nisam prepoznao nijednu jedinu reč niti rečenicu iz koje bih mogao tako nešto da naslutim. Jedino što upućuje na tu vrstu razmišljanja je njena karijera, ali i to je kao kada bi sada neko sumnjičio Ronalda da će da dâ autogol u susretu sa Mančesterom ili da će namerno propustiti da postigne gol. Ne očekujem da su takva razmišljanja nešto što će dočekati glasanje u skupštini.

Da li će cela koalicija okupljena oko SNS podržati Anu Brnabić i koliko je to uopšte važno?

— Koliko ja vidim, jedini „problem“ predstavljaju dva političara — Dragan Marković Palma i Muamer Zukorlić. Imam utisak da je Marković rekao šta je rekao, i sada mu je teško da povuče tu reč.

Aleksandar Vučić i Ivica Dačić - Sputnik Srbija
Raspad vladajuće koalicije: Ko ne glasa za Anu — prelazi u opoziciju

Vučić ima priličnu moć ubeđivanja…

— Mislim da se sada pre svega radi o tome na koji način će iz te situacije Dragan Marković Palma da izađe elegantno, da promeni mišljenje, a da ne ostavi utisak da je poražen.

Da li bi bilo iznenađenje da za Anu Brnabić glasaju i poslanici LDP-a i Nenada Čanka?

— Meni bi to bilo logično, i to ne samo oni nego i poslanici nekih drugih stranaka. Normalno je da opozicija glasa protiv vlasti, ali kad je reč o Liberalno-demokratskoj partiji, bilo bi normalno da, budući da su se zalagali za prava LGBT populacije, ovo bude jedna jako zgodna prilika da sada sami sebi na neki način čestitaju. Pozdravio bih takvu takvu odluku, jer je, ako ćemo pravo, ovo jedan civilizacijski iskorak, i važno je preći preko te usko stranačke logike delovanja.

Centar za međunarodnu javnu politiku u okviru projekta Predstavnici srpske diplomatije objavio je istraživanje koje je šokiralo javnost — skoro 88 odsto studenata smatra da Srbija ne bi trebalo da postane članica NATO-a, a 40 odsto ne bi glasalo za članstvo u EU…

— Pre svega, na sajtu tog centra navedeno je da istraživački tim čine studenti druge godine Fakulteta političkih nauka. Imam jednu rezervu prema tom istraživanju, pogotovo što nigde nisam video detaljniju priču o uzorku. Bavim se istraživanjima više od 30 godina i znam koliko je to osetljiv posao u svakoj fazi, od formiranja upitnika preko uzorka do realizacije. Dakle, te podatke ne bih uzimao zdravo za gotovo. Kada dobijete neke neočekivane rezultate, onda imate dve mogućnosti — jedna je da ste na pragu velikog otkrića, a druga je da se vratite na početak i da se zapitate da li ste sve uradili kako treba. Za mene su rezultati neočekivani, jer u velikoj meri odstupaju od ukupne slike koju imamo.

Zaoštravaju se odnosi Rusije i SAD. Moskva je otkazala konsultacije sa Stejt departmentom posle američke odluke o novim sankcijama. Da li svet treba da brine?

— Generalno, svedoci smo jednog strukturnog problema, i taj pritisak na Rusiju neće se izmeniti u dogledno vreme.

Ana Brnabić - Sputnik Srbija
Hazarderski potez Vučića: Hoće li Srbija sa Anom skliznuti sa tanke žice

Čak ni sa dolaskom Trampa ne vidite mogućnost poboljšanja odnosa?

— U Srbiji smo navikli da mnogo toga vezujemo za ličnosti, i one su važne u nekim prelomnim trenucima zbog njihovih čvrstih odluka koje mogu da utiču na na tok istorije. Plašim se da je to nešto što nema baš mnogo veze ni sa Trampom. Činilo se u jednom trenutku da je moguća promena američke spoljne politike, ali postoje „duboka država“ i dugoročni ciljevi. Sankcije prema Rusiji su tu da je oslabe, i to onda govori o krajnjim ciljevima. Ono što se iz čisto istorijskih razloga nameće jeste da će tranzicioni period trajati još bar 10-20 godina, a to je, dakle, tranzicija centra svetske ekonomske moći sa Zapada na Istok. To je ono na šta svi istraživači ukazuju. Suštinski važno pitanje je kada će Kina i istok postati ekonomski centar sveta, kada posmatrate istoriju to nije prvi put da se centar sveta premešta, ali, nažalost, istorija uči da je istovremeno dolazilo i do oružanih konflikta. Rusija je zbog svoje veličine zauzela mesto koje može da bude odskočna daska za rešavanje tog ključnog odnosa, a to je tamo gde će biti centar ekonomske moći.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan kaže da su ideje nekih o ujedinjenju Albanije, Makedonije i Kosova u veliku Albaniju loše i neprihvatljive za Tursku. Šta je uticalo na to da promeni mišljenje?

— Turska sada ima nekoliko problema i na svojim drugim granicama i otvaranje još jednog žarišta na Balkanu nije nešto što im je prioritet. S druge strane, kada je o „velikoj Albaniji“ reč, treba imati u vidu da su svi koji ih podržavaju, pa čak i SAD, svesni činjenice da, kada bi se taj projekat realizovao, tada više ni ne bi toliko bili važni ni samim Albancima, i oni bi mogli već da polako da razmišljaju da vode i jednu svoju drugačiju politiku. Albanija, pa i Kosovo i čitav taj albanski nacionalni projekat, zgodan je instrument da možete da vodite politiku u regionu. Ono što treba realno sagledavati jeste da ćete uvek imati pritisak iz Albanije i sa Kosova, oni će tu tražiti saveznike, ali problem je što danas realizacija takve zamisli dovodi u pitanje čitav Balkan.

Aleksandar Vučić - Sputnik Srbija
Zaraćene sile u Beogradu: Da Srbije nema, trebalo bi je izmisliti

Ukoliko bi Kosovo postalo član Interpola, Priština bi na poternicu mogla da stavi bilo koga, uključujući i ljude iz Srbije, što bi dovelo do hapšenja naših ljudi širom sveta bez razloga.

— Kada je postalo jasno da Kosovo ne može pre svega zbog veta Rusije i Kine da postane punopravna članica UN, onda se prešlo na strategiju B. Prošle godine Kosovo zamalo nije primljeno u Unesko, ali će biti zaista teško da se taj proces blokira. Kada je reč o Interpolu, činjenica je da srpska policija u tom delu Kosova i Metohije nema ingerencije, i tamo je svojevrsna oaza za kriminalce najrazličitijih vrsta. Priču sa Interpolom trebalo bi gledati više sa praktične strane, a manje sa političke, jer će njeno blokiranje danas biti zaista teško.

Ozbiljan incident se dogodio u Londonu, jedna osoba je poginula, a nekoliko ih je povređeno kada se kombi zaleteo u vernike koji su izlazili iz džamije. Da li vas brine ta odmazda?

— Terorizam računa na to da će izazvati reakcije i druge strane. Cilj islamskog terorizma je da podeli zajednicu koju god na planeti, i to će biti mnogo lakše ukoliko na sve ove incidente hrišćani odgovaraju ovako. To će pojačati osećaj pripadnosti i ugroženosti kod muslimana, i naravno da to onda vodi realizaciji cilja terorista. Sa druge, čisto ljudske strane, ne možete očekivati da su svi dovoljno racionalni, da ne reaguju emotivno. To vam je kao osveta, nekakav gotovo univerzalni princip ljudskog postojanja, nešto što ne možete isključiti u potpunosti, ali je bitno da se tome opire što je moguće više, baš da se ne bi išlo naruku teroristima.

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala