Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Francuska čeka: Makron se još traži — između Napoleona i Jupitera

© REUTERS / Eric FeferbergEmanuel Makron
Emanuel Makron - Sputnik Srbija
Pratite nas
Treba očekivati održavanje najbližih odnosa sa SAD, ali imati na umu i da odnosi animoziteta sa Rusijom nisu deo francuske tradicije, niti je to u interesu Francuske kao velike evropske sile.

U prvim danima mandata, novi predsednik Francuske sastao se u Parizu sa ruskim liderom Vladimirom Putinom, a u francuskoj prestonici juče su se našli nemačka kancelarka Angela Merkel, povodom sastanka francuske i nemačke vlade, kao i američki predsednik Donald Tramp, glavni gost Makrona povodom obeležavanja Dana pada Bastilje.

Predsednik Francuske Emanuel Makron - Sputnik Srbija
Makron otkrio: Ko to „guli“ EU

Samo dva meseca od inauguracije mladog, ambicioznog šefa Jelisejske palate, postavlja se pitanje — da li Makron menja Francusku i uspeva li da se glas te zemlje bolje čuje u međunarodnim odnosima, ili su u pravu njegovi kritičari koji Makrona porede sa Napoleonom i tvrde da on zamišlja da je „francuska verzija rimskog boga Jupitera“?

Nikola Jovanović, programski direktor Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj, smatra da Makron izvrsno koristi poziciju Francuske i njene adute u globalnoj diplomatiji, koji bi toj zemlji mogli da vrate deo starog sjaja.

„On koristi već isprobani recept — da se Francuska kao jedna od velikih sila ne svrstava stoprocentno ni sa jednom od dve supersile, ni sa Amerikom, niti sa Rusijom, dok u Evropi pokušava da ostvari balans između bliskog saveza sa Nemačkom i prikupljanja simpatija velikih članica Unije, pre svega na jugu kontinenta. Takva pozicija Francuskoj omogućuje da aktivno učestvuje u svim svetskim glavnim dosijeima, ali i da ostane najuticajnija država-članica EU posle Nemačke“, kaže Jovanović za Sputnjik.

Predsednici SAD i Francuske Donald Tramp i Emanuel Makron u Jelisejskoj palati u Parizu - Sputnik Srbija
Stav Francuske i SAD o Siriji promenjen zahvaljujući Putinu

On dodaje da je, iako je rano za konačnu ocenu, sigurno da je novi francuski predsednik svoj petogodišnji mandat započeo vrlo kompetentno u spoljnoj politici i pokazao da jeste izdanak francuske elite koja je dala kandidata koji zemlji može da vrati deo starog sjaja. Jovanović napominje da je Makron intervencionista i atlantista, što se, kaže, vidi i po tome da je na obeležavanju Dana pada Bastilje počasni gost američki predsednik Tramp.

„Treba očekivati održavanje najbližih odnosa sa Sjedinjenim Državama, ali imati na umu i da odnosi animoziteta sa Rusijom nisu deo francuske tradicije, niti je to interesu Francuske kao velike evropske sile. Makron održava dobre radne odnose sa Moskvom između ostalog i zato što su za njegovu zemlju ogroman problem terorizam i previranja na Bliskom istoku, a u poslednjih nekoliko godina je jasno da se borba protiv terorizma i rešavanje eventualnih novih granica i novog poretka na Bliskom istoku ne može rešavati bez Rusije kao velike sile. Sa druge strane, privilegovano partnerstvo će Makron ipak tražiti u okviru evropske porodice“, napominje Nikola Jovanović.

Prema njegovom mišljenju, Francuska pokušava da ekonomski bude u bliskom savezu sa Nemačkom, trudi se da svoj poreski sistem izjednači sa nemačkim i da tu zemlju sustigne po produktivnosti, tako da dve zemlje postanu i ostanu ekonomski motor Evrope.

Emanuel Makron - Sputnik Srbija
Novi francuski kralj: Govor iz Versaja posle kog ništa neće biti isto

Miloš Jovanović, docent na Pravnom fakultetu i dobar poznavalac prilika u Francuskoj, međutim, kaže da nije siguran da Makron zasad menja svoju zemlju, jer je tokom predsedničke kampanje bio vrlo maglovit kada je reč o spoljnoj politici, a slična situacija je i otkad je na vlasti.

„Osim vrlo vešte političke komunikacije i vidne energije koju ima, i dalje se ne vidi baš najbolje šta on zapravo želi da radi i kako misli da pozicionira Francusku. On je Trampa pozvao na obeležavanje pada Bastilje, naravno i da marketinški profitira od dolaska američkog predsednika, ali je takođe ne tako davno kritikovao Trampovu odluku da povuče SAD iz Pariskog ugovora o klimatskim promenama. Takođe, prvi strani državnik sa kojim se kao francuski predsednik sastao bila je nemačka kancelarka Angela Merkel, a evo sada vidimo da je kritikuje. Dakle, on još u priličnoj meri traži sebe. To se ne vidi samo u spoljnoj već i u unutrašnjoj politici, gde nešto što je obećao ne ispunjava, ili čak radi potpuno suprotno“, objašnjava Miloš Jovanović.

On dodaje da je jedino što se znalo bilo to da Makron želi da ojača Evropsku uniju i da izdvoji neku vrstu jezgra koje bi federalizovao. To je nameravao da uradi sa Nemačkom, koja, međutim, zasad za to nije zainteresovana.

„Što se tiče nekih ozbiljnih problema unutar Francuske, Makron tokom kampanje o tome nije govorio. Dakle, kada je reč o pitanju francuskog identiteta ili nekog drugog ekonomskog modela, Makron je tu apsolutno na stazi političke korektnosti. To su utabane staze, i u tom smislu ima sve više članaka koji govore da je to zapravo jedan tehnokratski pristup vlasti, ništa više i ništa manje od toga, i da kao takav u suštini neće mnogo toga promeniti u Francuskoj. Odnosno, kriza će se produbljivati u svakom pogledu“, ocenjuje Miloš Jovanović za Sputnjik.

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala