Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Politikom Zapada prema Rusiji ne upravlja novac nego nešto još gore

© Fotolia / JgolbyTajni agenti - ilustracija
Tajni agenti - ilustracija - Sputnik Srbija
Pratite nas
Evropske sankcije Rusiji koje nanose dvostruko veću štetu zemljama EU nego Rusiji, najava pooštrenih američkih sankcija za kompanije i građane koji učestvuju u ruskim naftnim projektima samo su neki od primera da više ne važi mantra da se profit i ekonomska korist kriju iza svake politike. Da li je biznis u defanzivi pred politikom?

Evidentno je i da je odluka „Simensa“ da obustavi isporuku energetske opreme ruskim državnim kompanijama politički motivisana, ali i kazna Ministarstva finansija SAD za američki gigant „Ekson mobil“ zbog kršenja antiruskih sankcija. Vladimir Vasiljev, sa Instituta za SAD i kanadu Ruske akademije nauka, smatra, međutim, da ta kazna ima više simbolički značaj.

Ministar poljoprivrede Rusije Aleksandar Tkačov - Sputnik Srbija
Rusija će ukinuti sankcije ako Zapad to učini prvi

„Sa pravne tačke gledišta prigovor ’Ekson mobilu‘ ima drugačiju osnovu jer zakon nema povratnu snagu delovanja. Ali sa druge strane, moramo razumeti da što se tiče kazne ’Ekson mobilu‘, postoji politička pozadina. Ako obratite pažnju na statističke podatke, ’Ekson‘ je prošle godine inkasirao osam milijardi dolara. Stoga je kazna od dva miliona za ovu kompaniju sitniš. Do koje mere je to zapravo sića govori da je ovo krajnje simbolički pristup rešavanju problema“, ocenjuje Vasiljev za Sputnjik.

Igor Kovaljov, zamenik dekana Fakulteta međunarodne politike i ekonomije na Visokoj školi ekonomije u Moskvi, ima drukčije mišljenje. Kovaljov veruje da američke naftne i energetske kompanije žele dodatnim sankcijama protiv Rusije da obezbede sebi dodatne prednosti na svetskom tržištu i da oslabe ruske kompanije koje su aktivne u ovom sektoru.

„Ovde se najpre radi o finansiranju a jasno je da je krupnim kompanijama, kao što je na primer ’Rosnjeft‘, konstantno potreban veliki obim finansijskih sredstava kako bi mogle da se bave istraživanjima i traganjima za novim izvorištima, ali i da nabavljaju opremu, postavljaju cevi za naftovode. Amerika je i dalje jedan od glavnih investitora i kreditora i neće biti jednostavno naći opet nove alternative, na primer, kao što je Kina ili neke druge države.

„Po mom mišljenju, produbljivanje sankcija je otvorena ekonomska konkurentska borba sa težnjom da američke naftne i gasne kompanije osvoje nove konkurentne tržišne pogodnosti. Vidimo takođe da Amerikanci to rade i da bi nas istisnuli sa evropskog tržišta“, konstatuje Kovaljov.

Ekonomski stručnjak sa Instituta za evropske studije profesor Miroslav Prokopijević kaže da je najbolja ekonomska politika ona koja sledi ekonomske udžbenike, ali to je vrlo redak slučaj, jer se političari rukovode svojim interesima i onim što se deklariše kao interes njihovih zemalja.

Kapitol u Vašingtonu - Sputnik Srbija
Američki senatori traže nove sankcije Rusiji

„U svetu u kom nema više liberalnog kapitalizma, nego je to državni intervencionistički kapitalizam, ima jako mnogo odluka koje su političke a tiču se biznisa i nisu u interesu ekonomske efikasnosti, nego slede neke druge ciljeve“, konstatuje naš sagovornik.

Prokopijević kaže da je sličnih odluka koje su teško objašnjive sa ekonomskog stanovišta bilo i u prošlosti.

„U velikoj ekonomskoj krizi, to što je radila američka adminstracija — smanjili su novčanu masu, podigli poreze i carine, uveli protekcionizam — jesu sve ekonomske ludosti. A to je rađeno pre 80 godina“, podseća Prokopijević, dodajući da pre 100 i nešto godina u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi toga nije bilo.

Na pitanje da li očekuje da će glas biznisa ipak jače da se čuje, Prokopijević kaže da je biznis srastao sa politikom i to što kompanije izgube na jednoj gledaće da dobiju na drugoj, ali da nije nemoguće ni da će tih ekonomskih ludosti biti sve više.

„Ako državni intervencionizam, mešanje države u privredu putem regulacije i oporezivanja ide dalje, onda će takvih ekonomski blesavih stvari biti sve više. A ako dođe do protržišne reforme i reforme u pravcu vladavine prava, onda će se njihova količina smanjiti. Ali nemam staklenu kuglu da znam koja će tendencija prevladati“, kaže Prokopijević na kraju razgovora za Sputnjik.

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala