Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Šta jede Evropa, a šta Srbija?

Šta jede Evropa, a šta Srbija?
Pratite nas
Proizvođači, pre svega hrane, ne tretiraju istim aršinima zapadnoevropske i istočnoevropske potrošače. I Evropska komisija je priznala: kvalitet hrane u Evropskoj uniji različit je za zapadno i istočno tržište. A gde je Srbija u ovoj priči?

Upravo će o tome u današnjoj emisiji „Energija Sputnjika“ Jelica Putniković razgovarati sa Verom Vidom, predsednicom Centra za edukaciju i zaštitu potrošača Srbije, i Nenadom Vujovićem, pomoćnikom ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Pritisak zemalja istočnog dela EU, koje se bune što njihovi građani ne jedu istu hranu i što im nisu dostupni uređaji istog kvaliteta kao zapadnoevropskim susedima, sve je veći.

Mađarska je nedavno utvrdila da, na primer, „Nutela“ na njihovom tržištu nije identična tom proizvodu u zapadnim zemljama. Češka je prva sprovela zvanični test sastava i kvaliteta namirnica i odabranih roba kako bi dokazala praksu dvostrukih aršina, zatim ove godine Slovačka, a sada je testiranje proizvoda obavila i Rumunija — sve sa istim ishodom, da se proizvodi razlikuju zavisno od toga na koja tržišta idu, a da građani postkomunističkih članica EU za svoj novac pod istim imenom od multinacionalnih kompanija dobijaju proizvod lošijeg kvaliteta.

Ovaj bunt je dao rezultate. Slovački premijer Robert Fic je o tome razgovarao s predsednikom Evropske komisije Žan-Klodom Junkerom, koji se složio da istočne zemlje EU imaju pravo na jednak kvalitet hrane.

„Slovački potrošači imaju apsolutno pravo na jednak kvalitet proizvoda. Nećemo to zanemariti. Problem različitih proizvoda nije beznačajan, posvetićemo mu punu pažnju. Evropska unija mora dokazati da ne postoje građani druge kategorije. Svi građani imaju jednaka prava zbog jednakog dostojanstva“, rekao je Junker.

Pitanje je šta je sa zemljama koje nisu članice EU, Srbijom, na primer. Kakvu hranu mi kupujemo?

Kako se proizvođači i uvoznici mogu naterati da nam ne nude proizvode poznatih marki koje su proizvedene od jeftinijih ili manje kvalitetnih sastojaka? Najčešće je reč o mesnim prerađevinama, koje imaju manje mesa, a više aditiva, a različit je i kvalitet čokolade, keksa, deterdženta za veš…

Iz institucija EU ističu da zemlje-članice već sada imaju nacionalne kontrolne mehanizme kojima bi mogle da sprečavaju praksu nejednakih proizvoda.

Sagovornike „Energije Sputnjika“ pitaćemo kakva je situacija sa kvalitetom uvozne robe, pre svega prehrambenih proizvoda koji se prodaju u Srbiji.

Junker smatra da, zasad, novi propisi unutar EU nisu potrebni. Srbija je svoje propise uglavnom prepisivala ili prepisuje od EU. Pitanje je, međutim, koliko se oni kod nas uopšte poštuju. 

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala