Zašto se gradovi više ne tuku za Olimpijadu

© Sputnik / Sergey Guneev / Uđi u foto-galerijuOlimpijske igre
Olimpijske igre - Sputnik Srbija
Pratite nasTelegramOdyssey
Nekada je bila čast dobiti organizaciju Olimpijskih igara. Međutim, većina gradova odustala je od kandidature za organizaciju Olimpijskih igara 2024. godine, a knjiga je „spala na dva slova“ — Pariz i Los Anđeles.

Organizacija Olimpijskih igara nekada je smatrana privilegijom — setimo se samo kako su građani bivše Jugoslavije bili ponosni na sarajevsku Zimsku olimpijadu. Čak je i organizacija manjih takmičenja, poput Univerzijade ili Mediteranskih igara, shvatana kao priznanje ostatka sveta i znak prestiža. Međutim, vremena su se promenila, i organizacija Olimpijade više se ne shvata kao čast, već pre kao „kuluk“ koji za kratko vreme odnosi mnogo novca.

Predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta Tomas Bah - Sputnik Srbija
MOK na jesen uvodi Rusiji sankcije zbog Sočija

Međunarodni olimpijski komitet (MOK) sada se suočava sa svojevrsnim „nedostatkom kandidata“ za organizaciju Olimpijskih igara 2024. U ranoj fazi kandidature povukli su se Baku, Sankt Peterburg, Istanbul, Doha, Madrid, Gvadalahara i Boston, a Rim, Hamburg i Budimpešta nešto kasnije.

„Imamo preča posla

Na povlačenje italijanske kandidature uticala je, između ostalog, i izjava gradonačelnice Rima Virdžinije Rađi da taj grad „ima preča posla od organizovanja Olimpijade“.

„Rim ima mnogo važnijih projekata, a organizacija Igara sahranila bi prestonicu Italije pod planinama duga i tonama cementa“, rekla je Rađijeva.

Građani Hamburga su na referendumu, tesnom većinom (51,6 odsto), odbili da njihov grad bude domaćin letnje Olimpijade, pre svega zbog straha od prevelikih troškova i terorizma, a u Budimpešti je protiv kandidature sakupljeno 260.000 potpisa. Tako je „knjiga“ MOK-a bukvalno „svedena na dva slova“ — Pariz i Los Anđeles.

MOK je, međutim, odlučio da povuče neuobičajen potez — ne samo što je odredio domaćina OI 2024, nego je odredio i domaćina za naredne Igre! Dogovorom između dva grada, odlučeno je da Pariz bude domaćin 2024. godine, a američki „Grad anđela“ — 2028.

Olimpijske igre u Rio de Žaneiru - Sputnik Srbija
Brazil: Većina olimpijskih objekata pokradena (video)

„Veliki posao koji gradovi moraju da obave u vezi sa kandidaturom za Olimpijske igre može se podeliti u nekoliko ciklusa, a jedan od njih se završio kandidaturom Pekinga za organizaciju Olimpijade 2008“, kaže direktor marketinga Crvene zvezde Zoran Avramović. „Ono što su Kinezi uradili promenilo je čitav koncept Olimpijade — uspostavljeni su visoki standardi i došlo se do faze da skuplje od toga ne može“, kaže on za Sputnjik.

Nepotrebno trošenje, MOK saučesnik

S druge strane, London je primenio drugačiji koncept organizacije, nakon koje su Britaniji ostala sportska borilišta koja su im bila potrebna. Međutim, u Riju se dogodio, kaže Avramović „kiks sa organizacijom“, kada je budžet za Igre premašen za 1,6 milijardi dolara.

Stadioni i arene, ne samo u Riju, već i u Atini, ostali su prazni, a javnost je počela da optužuje MOK da je „saučesnik u nepotrebnom trošenju novca“.

Komitet je, kaže Zoran Avramović, do Pekinga imao sasvim drugačije standarde koji su sada, sa Parizom i Los Anđelesom, ozbiljno spušteni.

„Na taj način smo došli u situaciju da su, recimo, Pariz i čitava Francuska stali iza ovog projekta, jer je Parizu nakon mnogo godina potreban jedan ovako veliki događaj. Ali, svakako da to treba povezati i s političkom slikom koju žele da naprave. To je ona stara priča — otkad je sporta i politike, oni su nerazdvojni, ’kao nokat i meso‘ — i zato je i Emanuel Makron jedva dočekao, nakon svoje velike pobede na izborima, da bude predvodnik priče u vezi sa Olimpijskim igrama u Parizu“, objašnjava Avramović.

Pariz i Los Anđeles smiruju tenzije

Miroslav Raduljica i Jonas Valačiunas  u  polufinalnom meču Evropskog prvenstva - Sputnik Srbija
Zašto su Srbi preozbiljno shvatili Kubertena

S obzirom na to da aktuelni predsednik MOK-a Tomas Bah želi da organizaciju kojom predsedava „očisti“ od sumnji koje su u prošlosti postojale kada je u pitanju trošenje enormnih suma novca na kandidature gradova, Pariz i Los Anđeles zatekli su se kao „povoljni“ kandidati za organizaciju, jer u njima neće biti potrebne velike investicije, kako Avramović kaže, „običnog čoveka“.

„Građani žele da znaju kuda im odlazi novac i da li je neophodno potrošiti tako ogromna sredstva za takmičenja koja traju svega dvadesetak dana. Pariz i Los Anđeles već imaju izgrađenu infrastrukturu, i neće biti velikih ulaganja“.

S druge strane, izborom ova dva grada smiriće se određene tenzije unutar MOK-a — a naročito Amerika koja je, kaže Avramović, napravila veliku pometnju u FIFA kada nije bila zadovoljna izborom Rusije i Katara za organizatore naredna dva Svetska prvenstva u fudbalu.

Sociolog sporta Dragan Koković u razgovoru za Sputnjik navodi nekoliko razloga zbog kojih se gradovi sve ređe odlučuju za kandidaturu za organizaciju Olimpijade — pre svega, kaže on, tu su strah od terorizma i sve kompleksnije mere obezbeđenja koje zahteva jedan veliki događaj kakav je Olimpijada.

„Spektakl postaje sve neizvesniji“, kaže Koković i dodaje da, pored toga što gradovi imaju važnije projekte od organizovanja skupog takmičenja koje traje kratko (samo Grčka se za organizovanje OI u Atini zadužila 15 milijardi dolara!), jedan od presudnih razloga zbog koga su građani izgubili interesovanje za Olimpijadu jeste i njena preterana komercijalizacija.

Olimpijske igre - Sputnik Srbija
Pet novih sportova na Olimpijadi u Tokiju 2020.

Dvesta hiljada za svaki glas

Recimo, 1996. godine, kaže on, organizacija Olimpijade pripala je Atlanti; radilo se o stogodišnjici modernih Igara, i logično je bilo da organizacija tada pripadne Atini.

„Međutim, pošto je sedište Koka-kole u Atlanti, komercijalizacija je dignuta na pijedestal, i tada su ljudi videli da je to jedna vrsta teške komercijalne prevare, da to nema nikakve veze sa uslovima organizacije. Mislim da je to bila prekretnica — tu se jasno videlo da je posredi bio ogoljeni komercijalizam“, kaže Koković i dodaje da je u to vreme bilo mnogo priče i o „kupovini glasova“ — odnosno, o tome da su svi oni koji su glasali za organizaciju Igara u Atlanti dobili po 200.000 dolara.

„U današnje vreme, svakodnevica običnih ljudi u velikoj meri je povezana sa strategijom preživljavanja. Građani će, zbog toga, uvek imati utisak da je bilo koji drugi projekat u gradu u kom žive mnogo važniji i mnogo smisleniji od organizovanja preskupih Olimpijskih igara“, zaključuje na kraju razgovora za Sputnjik sociolog sporta Dragan Koković.

 

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala