Zlatni prsten Rusije: Vaskrs Kostromskog kremlja, pokajanje grada Kostroma na Volgi

© foto Igor AleksejevBogojavljenski sabor u Kostromi.
Bogojavljenski sabor u Kostromi. - Sputnik Srbija
Pratite nasTelegramOdyssey
U Kostromu, drevni ruski grad, postojbinu dinastije Romanovih, koji se u Volgi ogleda od davne 1152. godine, stigli smo pred samo veče dok se velika reka kupala u stotinama boja Sunca na zalasku.

Volga je kod Kostrome ogromna, široka bar kilometar, a moj prijatelj Dimitrij Karabčukov, rođen tamo daleko na Bajkalu, blizu Irkutska, kaže da je to ništa.

„Da vidiš tek Volgu nizvodno, ka velikim gradovima, tamo je široka kao more“, kaže dok smo prelazili jedini most preko Volge u Kostromi.

Ujutru, Volga je osvanula gde modra, gde boje jasikovog lista pred jesen, duvao je severac, talasi su udarali u obalu, a reka je opet bila i mirna i pitoma, topla, baš kao majka i majčino krilo.

Kostromom već šest meseci, video sam još sa mosta preko Volge, dominira ogroman kran, gradi se veliki Bogojavljenski sabor sa zvonikom visokim 64 metra koji je sve do 1934. godine dominirao gradom, dok pod njega komunisti nisu stavili eksploziv…

© Zoran ŠaponjićKostroma, novo zidanje Bogojavljenskog sabora
Kostroma, novo zidanje Bogojavljenskog sabora - Sputnik Srbija
Kostroma, novo zidanje Bogojavljenskog sabora

„I opet će taj zvonik dominirati gradom“, kaže mi Dimitrij.

U starom gradu, u kojem je i čuvena ruska svetinja Ipatijevski manastir, ponovo se grade crkve, na mestima na kojima su i bile, u stvari, samo se vraćaju kući.

„Posle Revolucije Kostromski kremlj u kojem su bili Bogojavljenski i Uspenjski sabor prvo je zatvoren, a onda i miniran… Na mestu svetinja napravljen je park, a na mestu na kojem je bio Uspenjski sabor napravljen je podijum za igru… Ispod podijuma ležale su kosti monaha, čitavo groblje, revolucionari su igrali na njihovim kostima. Sadašnja obnova u stvari je vaskrs Kostromskog kremlja i istovremeno pokajanje grada Kostrome“, priča Dimitrij.

Na starim slikama vidi se panorama Kostrome na kojoj dominiraju kupole dva sabora i veliki zvonik. Na tim slikama panorama grada liči na talase Volge, sada je na mestu na kojem su bile dve crkve i zvonik, velika praznina…

Iz praznine, od novembra prošle godine, upravo na mestu na kojem je nekad bio, niču polako zidine novog, a starog Bogojavljenskog sabora. Sada su visoke 11 metara, kada Hram bude završen, krst zvonika biće na 64 metra i ponovo će se videti iz daleka, sa Volge, od Jaroslavlja… Biće obnovljeni i ponovo podignuti i Uspenjski manastir i zidine oko grada, vratiće se Kostroma sebi…

© Zoran ŠaponjićKostroma, ovako je izgledao Kostromski kremlj
Kostroma, ovako je izgledao Kostromski kremlj - Sputnik Srbija
Kostroma, ovako je izgledao Kostromski kremlj

„Obratio sam se pismom njegovoj svetosti patrijarhu Kirilu, molio ga da dâ blagoslov, da obnovimo svetinju Kostromskog kremlja, dva sabora, molio ga da vidi kakva je mogućnost da država iz svojih fondova pomogne ono što smo dužni da uradimo… Patrijarh je pismo primio, a onda se obratio dobrotvoru i meceni Viktoru Ivanoviču Tiriškinu, naš blagotvoritelj je poziv prihvatio, i, evo, niče ponovo Bogojavljenski sabor, nići će i Uspenjski. Ovaj posao u Kostromi obraz je našeg pokajanja pred Bogom“, kaže mitropolit Kostrome i Nerehti Ferapont.

„Kada sam primio poziv i molbu patrijarha nisam ni trenutka imao dilemu. Obnovu Kostromskog kremlja shvatio sam i kao dug i kao obavezu… Posebno zbog toga što je tamo postojbina Romanovih, naše carske imperatorske porodice. I, ja ću dati sve od sebe da Kostromski kremlj bude obnovljen, da sine starim sjajem sve uz Božje dopuštenje, jer, ponavljam to stalno, ne grade ljudi crkve, gradi ih Bog samo ljudskim rukama“, kaže Viktor Ivanovič Tiriškin.

„Ono što je osnovni zadatak u Kostromi, kao što je to bilo i prilikom obnove Hrama Hrista Spasa u Moskvi na čemu sam takođe radio, kao i na drugim crkvama koje smo obnavljali, jeste da naša građevina, da ovaj kremlj u Kostromi 100 odsto, koliko god je to moguće, bude isti kao onaj što je srušen. Cilj je da, kad ovo napravimo, možemo slobodno da kažemo: ’Evo ovako je Kostromski kremlj izgledao pre 100 godina, pre nego što je srušen‘. Ono što je ovde novo jeste moderna tehnika gradnje. Nekad u zvoniku nije bilo liftova, sad će ih biti. Izgradićemo i podzemni hram, u znak sećanja na stare graditelje“, reči su arhitekte Alekseja Denisova, glavnog projektanta obnove, koji dodaje da je zadatak obnove Kostromskog kremlja za njega jednako važan kao zadatak obnove Hrama Hrista Spasa u Moskvi…

Nikoljski manastir, Pereslavlj, - Sputnik Srbija
Zlatni prsteni Rusije: A Volga kraj Jaroslavlja velika i moćna

Obnova Kostromskog kremlja verovatno je najveći projekat te vrste trenutno u Rusiji. Plan je da Kremlj bude izgrađen do 2020. godine i da ga tada osveti patrijarh ruski. Na mestu gde je bio Uspenjski sabor završena su arheološka istraživanja, pored kostiju monaha, ispod Manastira nađena su i kosti — Vikinga.

Evgenij Brežnjev nadzornik je radova na Hramu. Čast mu je kaže da može da radi na tako velikom projektu, da sutra svojoj deci i unucima da kaže može: „Vaš otac gradio je ovu svetinju“.

„Pitate me kako su stari graditelji podigli zvonik visok 64 metra, kada je to teško i danas sa svom novom tehnologijom i novim materijalima? Gradili su uz Božiju pomoć, kao što i mi danas gradimo sa Božjom pomoći, drugačije ne može“, kaže Evgenij.

„Tokom obnove Kremlja, u dva sabora, u ogradu, kapije, zvonik, biće uzidano 1,2 miliona cigli, ugrađeno mnogo betona, gvožđa… Taj hram neće moći da sruše ni vreme ni ljudi… Ovde rade radnici iz ovog kraja, ali i stručnjaci iz čitave Rusije. Prvobitni Hram projektovao je tokom 18. veka Vorotilov, čovek iz ovih krajeva, rođen u selu u blizini Kostrome“, kaže Anton Cihanovski, inženjer na gradilištu.

© Zoran ŠaponjićVolga kod Kostrome
Volga kod Kostrome - Sputnik Srbija
Volga kod Kostrome

Nikolaj Cihanovski je glavni operativac obnove Kostromskog kremlja, radi kao ekonom Eparhije, po blagoslovu mitropolita Feraponta.

Problema ima, kaže, ali svi su oni sitni, nebitni, prolazni spram glavnog cilja, a cilj je osvećenje završenog Manastira.

„To će biti najvažniji događaj u mom životu. Živim u selu u blizini, tamo smo Hram već obnovili, daće Bog obnovićemo i ovaj. Radimo ovde na osnovu velikog sporazuma, dogovora našeg vladike, dobrotvora Tiriškina i guvernera Kostromske oblasti gospodina Sergeja Sitnikova, koji je svojim pečatom potvrdio i naš patrijarh Kiril. Podrška lokalnih ali i federalnih vlasti je veoma važna, lokalne vlasti su na sebe preuzele dovođenje infrastrukture, vode, struje, gasa, pomažu nam uprave za kulturu, za imovinu, za građevinarstvo i to je veoma važno“, priča Nikolaj.

Prošle zime beton su izlivali i na minus 30 stepeni, radiće i ove, bez prekida.

„Predstavnik predsednika Putina za ovaj deo Rusije Beglov već je bio dva puta kod nas, video je kako radovi napreduju i ne sumnjamo da je o tome izvestio predsednika. I podrška sa te strane veoma nam je važa“, kaže Nikolaj Cihanovski.

A u svetoj kostromskoj zemlji živi i dok je Rusa i Rusije živeće legenda o čudotvornoj Feodorovskoj ikoni Božje matere. Nju je po toj legendi 1239. godine kostromski knez Vasilij Kvašnja našao blizu reke Zaprudni kako visi na drvetu… Uz učešće sveštenika, uz strahopoštavanje, ikona je prenesena u Uspenjski sabor u Kostromu i tu je bila sve dok svetinja nije srušena. A kada Uspenjski sabor u Kostromi vaskrsne, kada bude ponovo podignut, čudotvorna Feodorovska ikona ponovo će se vratiti u svoj dom iz kojeg nikada nije ni odlazila.

 

Izvor Iskra, auto Zoran Šaponjić

 

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala