Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

„Crna smrt“ — kuga u Arizoni

© Foto : Youtube/whateverKuga, ilustracija
Kuga, ilustracija - Sputnik Srbija
Pratite nas
Bubonska kuga otkrivena je u Arizoni, a šire je prerijski psi.

Dva okruga u Arizoni su potvrdila postojanje bubonske kuge. Nosilac zaraze je buva koja prenosi bolest prerijskim psima.

Smrt, kuga, ilustracija. - Sputnik Srbija
Samo nas je kuga zaobišla, a i ona je pred vratima

Odeljenje za javno zdravlje u Navaho okrugu, u kojem skoro polovina stanovništva živi u indijanskim rezervatima, saopštilo je da su prerijski psi zaraženi buvama koje su prenosioci kuge.

„Odeljenje za zdravstvo u okrugu Navaho poziva javnost da preduzme mere predostrožnosti kako bi smanjila rizik od izlaganja toj ozbiljnoj bolesti, koja može biti prisutna kod buva, glodara, zečeva i predatora koji se hrane tim životinjama“, napisano je na zvaničnoj stranici tog odeljenja na Fejsbuku.

„Bolest se može preneti ljudima i drugim životinjama ujedom inficirane buve ili direktnim kontaktom sa zaraženom životinjom.“

To je objavljeno nedelju dana pošto je Kokoninjo okrug, poznat po nacionalnom parku Veliki kanjon Kolorada, potvrdio isto. Krajem juna, Odeljenje za zdravlje u Novom Meksiku je potvrdilo da je dvoje ljudi obolelo od te bolesti u okrugu Santa Fe.

Navaho okrug je upozorio građane da obrate pažnju na iznenadne smrti prerijskih pasa i životinja kao što su antilope i veverice, jer bi to bio pokazatelj da su imale kontakt sa bubonskom kugom. Vlasnici kućnih ljubimaca su upozoreni da paze na svoje ljubimce i da ih zaštite od ujeda buva koje bi mogle da budu zaražene. Lokalne zdravstvene organizacije drže na oku staništa glodara kako bi sprečili širenje oboljenja na ljude.

Plavi šlemovi, mirovna misija UN - Sputnik Srbija
Mirovnjaci UN seksualno zlostavljali decu?

Bubonska kuga je ozbiljna zarazna bolest koja je uzročnik „crne smrti“, jedne od najrazornijih pandemija u ljudskoj istoriji. Buve su ujedale pacove, koji su živeli na trgovačkim brodovima koji su u 14. veku plovili Putem svile, od Azije do Evrope, i na taj način se zaraza širila. Desetine miliona ljudi je umrlo, a svetskoj populaciji je trebalo 300 godina da se vrati na nivo pre kuge.

Bubonska kuga je u Vizantijskom carstvu u 6. veku ubila oko 25 miliona ljudi i opustošila zemlje Pacifičkog pojasa u kojima je bilo najmanje 12 miliona smrtnih slučajeva, od kojih je najveći deo bio u Indiji.

Savremena bubonska kuga je mnogo manje smrtonosna od one iz Srednjeg veka. Ako se leči, smrtnost iznosi 11 odsto, a u slučajevima u kojima se ne leči — 80 odsto.

Za godinu dana, zabeleženo je 650 slučajeva te bolesti i skoro svi su u nerazvijenim zemljama. U izveštaju Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, od bubonske kuge prosečno se razboli sedam Amerikanaca godišnje.

Simptomi kuge su groznica, glavobolje, drhtavica, slabost i otečeni limfni čvorovi koji bole na dodir.

 

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala