Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Najmoćnije vojske kroz istoriju: Od Rima do SSSR-a

© Sputnik / Iliya Pitalev / Uđi u foto-galerijuVojnici tokom proslave Dana padobranaca na Crvenom trgu u Moskvi
Vojnici tokom proslave Dana padobranaca na Crvenom trgu u Moskvi - Sputnik Srbija
Pratite nas
Bitke su osnovne prekretnice svetske istorije. Velike bitke, dobijene ili izgubljene, menjaju čitav tok budućih događaja, stvaraju nove standarde i vrednosti, nova raspoloženja, novu atmosferu u društvu i vojsci. Zbog toga je značaj vojne moći i danas izuzetno visok. Ruska „Gazeta“ daje pregled najspremnijih i najmoćnijih armija svih vremena i naroda.

U prilično anarhičnom sistemu međunarodnih odnosa vojna sila i danas predstavlja najpouzdaniju valutu. Država može da ima visok nivo kulture, umetnosti, filozofije, ali sve to lako može da se pretvori u prah i pepeo ukoliko zemlja nema spremnu vojsku koja može da zaštiti državu.

Svojevremeno je kineski vođa Mao Cedung izjavio vrlo konkretno: „Vlast dolazi iz cevi pištolja“. Vojske se i u današnje vreme stvaraju za sprovođenje državne politike, a u osnovi mira i bezbednosti, kao i ranije, ostaju borbeno sposobne oružane snage i čvrsta valuta.

„Vojska je najistaknutija organizacija u svakoj zemlji, jer samo ona omogućava postojanje svih civilnih institucija“, tvrdio je svojevremeno nemački general-feldmaršal Helmut fon Moltke.

Čuveni američki politički naučnik Džon DŽ. Miršajmer naglašava: „Vojska (kopnene snage), zajedno sa vazdušnim i pomorskim snagama koje ih podržavaju, predstavljaju najvažniji oblik vojne sile u savremenom svetu“. Međutim, mnogi stručnjaci se ne slažu sa tom izjavom. Konkretno, rat na Pacifiku, koji su Sjedinjene Američke Države vodile protiv Japana od 1941. do 1945. godine, mnogi stručnjaci zapravo smatraju sučeljavanjem dve flote, a kopnene jedinice i formacije su u tom dvoboju igrale, prema njihovom mišljenju, samo prateću ulogu.

Ali samo kopnene snage (vojske, u terminologiji mnogih zapadnih zemalja) sposobne su da odlučno i konzistentno dobijaju bitke. Upravo one su omogućile tim zemljama da dominiraju nad drugim državama. I samo kopnene snage mogu da postignu potrebni nivo kontrole nad osvojenom teritorijom.

Na taj način vojska (kopnene snage) je najvažniji faktor u proceni relativne vojne moći jedne zemlje. List „Nešenel interest“ istraživao je koje vojske su bile najmoćnije u svom vremenu. List izdvaja šest najmoćnijih armija u istoriji čovečanstva.

Rimska vojska

© Sputnik / Vladimir Astapkovič / Uđi u foto-galerijuRimski legionari na Međunarodnom istorijskom festivalu u Moskvi
Rimski legionari na Međunarodnom istorijskom festivalu u Moskvi - Sputnik Srbija
Rimski legionari na Međunarodnom istorijskom festivalu u Moskvi

Rimska vojska osvojila je zapadni svet tokom nekoliko stotina godina. Prednosti Rimljana bile su čvrsta vojna disciplina, organizacija, upornost u borbi, sposobnost da se povuče, vrati i ponovo bori čak i pod pretnjom katastrofalnog poraza.

Rimljani su to dokazali tokom Punskih ratova kada su, uprkos prvobitnim nedostacima u taktici i ratnoj strategiji i ograničenim resursima, uspeli da nanesu Kartaginjanima osetne poraze, a zatim i konačno poraze tu državu iskrcavši svoju vojsku u samoj Kartagini.

Rimska vojska je svojim borcima i komandantima pružila priliku da deluju u borbi energično i odlučno. Za siromašne vojnike pobeda u ratu značila je dobijanje dela obradivog zemljišta. Za zemljoposednike je borba označavala zaštitu imovine koju su cenili i dobijanje dodatnog bogatstva nakon sledećih osvajanja. Za rimsku državu kao celinu, pobeda u ratu značila je jačanje bezbednosti Rima i vladanje resursima osvojenih zemalja i naroda.

Sve to je navodilo rimske vojnike da se bore hrabro i odvažno, a moral je veoma važna komponenta sveukupnog uspeha u borbi.

Biti ratnik u drevnom Rimu bilo je veoma prestižno.

Jednako važno u rimskoj vojsci bilo je upotreba vrlo zgodnih i ešaloniranih vojnih formacija za borbu, što je, između mnogih drugih prednosti, pomagalo rimskoj vojsci tokom borbe da dopuni snage sa prvih linija. Sveži odredi i jedinice ulazili su u sukob u odlučnim trenucima bitke sa neprijateljem već umornim od bitke i postizali su brzu i odlučnu pobedu.

Rimska vojska, često predvođena kvalifikovanim i talentovanim vojskovođama, takođe je koristila i svoju izuzetnu pokretljivost i mogla je brzo da pregrupiše trupe, pogotovo u borbama protiv neprijatelja koji su često pribegavali čisto defanzivnoj strategiji i taktici.

Kao rezultat krvavih borbi u periodu od skoro trista godina Rim je od malene republike u centru Italije postao gospodar celog Sredozemnog mora i okolnih zemalja. Rimske legije činili su profesionalni vojnici koji su služili 25 godina. Oni su bili dobro obučeni i dobro naoružani hladnim oružjem. Legije su se nalazile na teritoriji države na strateški važnim tačkama, koje su povezivale Carstvo i čuvale od napada potencijalnog neprijatelja. Rimskoj vojsci, uprkos nekim neuspesima, u to vreme zaista nije bilo ravne po moći i borbenim sposobnostima.

Mongolska vojska

Mongoli su započeli svoja osvajanja 1206. godine. Broj muškaraca u tom narodu u to vreme nije prelazio milion. Međutim, za samo 100 godina uspeli su da osvoje i porobe većinu Evroazije, pobedivši vojske i zemlje koje su deset, trideset ili čak sto puta premašivale veličinu mongolskih trupa. Ta vojska je bila nezaustavljiva. Ona se praktično pojavila niotkuda i brzo je počela da dominira Bliskim istokom, Centralnom Azijom, Kinom i Rusijom.

Mongolski uspeh je u velikoj meri rezultat mnogih strategija i taktika koje je vešto koristio osnivač mongolske imperije Džingis-kan. Najvažnija među njima bila je izuzetna mobilnost mongolskih jedinica i izdržljivost njihovih boraca.

Nomadski način života Mongola doprineo je veštinama Džingis-kanovih vojskovođa da sa lakoćom prebacuju svoje mnogobrojne armije na neverovatne udaljenosti u vrlo kratkom vremenu. Sve potrepštine vojnici su nosili sa sobom i tokom pohoda su se zadovoljavali sasvim malim stvarima.

Visoka mobilnost Mongola u velikoj meri se zasnivala na kvalitetu i količini konjskog sastava. Svi mongolski konjanici imali su tri ili četiri konja kako bi ostajali odmorni tokom prelaza i kako bi ih menjali po potrebi. Konjanici su bili naoružani snažnim lukovima iz kojih su precizno streljali tokom galopa. U borbi je to donosilo veliku prednost nad neprijateljskom pešadijom. Mobilnost i stroga vojnička disciplina, kao i upotreba za to vreme inovativne taktike, omogućavali su Mongolima da izvršavaju brze napade, čime se u praksi ostvarivali primitivni oblik blickriga.

Mongoli su takođe u značajnoj meri praktikovali teror na okupiranim teritorijama, svesno nanoseći velike ljudske i materijalne gubitke protivnicima, time doprinoseći rušenju morala neprijatelja i svojoj dominaciji nad osvojenim zemljama.

Osmanska vojska

CC0 / / Ulazak sultana Mehmeda Drugog u Konstantinopolj. Slika Fausta Zonara (1854–1929)
Ulazak sultana Mehmeda Drugog u Konstantinopolj. Slika Fausta Zonara (1854–1929) - Sputnik Srbija
Ulazak sultana Mehmeda Drugog u Konstantinopolj. Slika Fausta Zonara (1854–1929)

Osmanlije su tokom svog procvata osvojile veliki deo Bliskog istoka, Balkana i Severne Afrike. Njihova vojska je skoro uvek uništavala svoje hrišćanske i muslimanske susede. Osmanlije su 1453. godine osvojile jedan od najutvrđenijih gradova svoga vremena — Konstantinopolj. Za pet stotina godina osmanska vojska bila je u suštini jedini igrač na tom prostranstvu, koji se ranije sastojao od desetine država.

Ti uspesi postignuti su zato što je Osmanska vojska bila jedna od prvih na svetu koja je počela vešto da koristi vatreno oružje — artiljerijsko oružje i muskete, dok je većina njenih protivnika i dalje koristila srednjovekovno oružje. To je njenoj vojsci dalo odlučujuću prednost nad protivnicima. Zapravo, upravo je tursko oružje osvojilo Konstantinopolj, porazilo Persijance i Mameluke iz Egipta. Osim toga, jedna od glavnih prednosti Osmanlija bila je upotreba specijalnih elitnih pešadijskih jedinica — janičara. Oni su započinjali vojnu obuku u detinjstvu, a bili su vrlo disciplinovani i efikasni vojnici na bojnom polju.

Nemački Vermaht

© AFP 2021Nemačka vojna parada vermahta u Berlinu
Nemačka vojna parada vermahta u Berlinu - Sputnik Srbija
Nemačka vojna parada vermahta u Berlinu

Posle teškog i ponižavajućeg poraza u Prvom svetskom ratu, armija nacističke Nemačke — Vermaht ustala je kao feniks iz pepela, potresla Evropu i svet, i tokom kratke vojne kampanje, osvojila većinu zemalja Centralne, Istočne i Zapadne Evrope. Nakon toga, Vermaht se spremao za uništavanje Sovjetskog saveza, gde je kasnije i pretrpeo poraz.

Nemačka vojska je u prvim fazama Drugog svetskog rata uspela da ostvari tako ogromne vojne uspehe pomoću strategije blickrig — teorije brzog ratovanja, prema kojoj se pobeda postiže za nekoliko dana, nedelja ili meseci pre nego što neprijatelj uspe da mobiliše i rasporedi svoje glavne vojne snage.

Suština strategije blickriga leži u autonomnim akcijama velikih tenkovskih jedinica (tenkovskih grupa) uz aktivnu podršku avijacije. Tenkovske jedinice se probijaju do neprijateljske pozadine do velike dubine, ne ulazeći u bitku za jako utvrđene položaje. Cilj probijanja je zauzimanje centara upravljanja i prekidanje linije snabdevanja neprijatelja. Utvrđena područja, odbrambene jedinice i glavne snage neprijatelja, koje ostaju bez uprave i snabdevanja, brzo gube svoju borbenu sposobnost.

Savršeno organizovane oklopne i motorizovane jedinice Vermahta, kojima se lako upravljalo, uz efikasnu podršku avijacije, lako su probijale propuste u odbrani neprijatelja, brzo su okruživale neprijatelja, presecale su okružene trupe i lako ih uništavale deo po deo. Sve u svemu, upravo je u Vermahtu tih dana u praksi realizovana teorija izviđačko-udarnih sistema.

Za sprovođenje takvih operacija Vermaht je zahtevao visoku vojnu obuku, organizaciju i disciplinu, po kojoj su bile poznate nemačke jedinice tokom Drugog svetskog rata. Istoričar Endrju Roberts smatra da su upravo te osobine nemačkih oružanih snaga omogućile da u mnogim bitkama imaju prednost nad britanskim, američkim i sovjetskim trupama.

Vojna veština Vermahta, prema mišljenju većine stručnjaka, bila je neosporna, ali su nemačke oružane snage ušle u sukob sa gotovo čitavim svetom tokom Drugog svetskog rata i na kraju su ih uništile sve snage ujedinjenih naroda.

Sovjetska vojska

© Sputnik / RIA Novosti / Uđi u foto-galerijuVojnici Crvene armije pucaju na neprijatelja na prilazu Gdanjsku
Vojnici Crvene armije pucaju na neprijatelja na prilazu Gdanjsku - Sputnik Srbija
Vojnici Crvene armije pucaju na neprijatelja na prilazu Gdanjsku

Sovjetska vojska (do 1946. Radničko-seljačka crvena armija) je više od bilo koje druge vojske uticala na kardinalni obrt tokom Drugog svetskog rata. Prelomni trenutak predstavljala je Staljingradska bitka, tokom koje je Crvena armija potpuno uništila Šestu nemačku armiju, jednu od najboljih koje su nacisti imali.

„Nešenal interest“ smatra da pobeda Sovjetskog saveza u Drugom svetskom ratu i njegova sposobnost da ugrozi ostatak Evrope u naredne četiri decenije nije imala veze sa visokom tehnologijom (sa izuzetkom nuklearnog raketnog oružja).

Stručnjaci lista smatraju da je sovjetska vojska bila snažna vojna sila isključivo zahvaljujući njenom velikom borbenom i brojnom sastavu iza kojeg su stajali moćni industrijski resursi, ogromne teritorije i velika populacija.

Istoričar Ričard Evans, pozivajući se na sopstvene procene Sovjetskog saveza, piše da su gubici Crvene armije tokom Drugog svetskog rata iznosili oko 11 miliona vojnika i oficira, više od 100.000 aviona, 300.000 artiljerijskog oružja i skoro 100.000 tenkova i samohodnog oružja.

„Uzimajući u obzir civilno stanovništvo, ukupni gubici SSSR-a tokom rata premašili su 26 miliona ljudi.“

Na čelu Crvene armije često su stajale talentovane vojskovođe, a postojala je i obećavajuća tehnologija, posebno tenk T-34. Međutim, Evans smatra da to nisu bili odlučujući faktori za konačan uspeh Sovjetskog saveza, dok su se ogromne žrtve nalazile u osnovi uspeha čak i berlinske operacije.

„Nešenal interest“ smatra da se sovjetska vojska tokom perioda Hladnog rata, sa izuzetkom postojanja nuklearnog naoružanja, nije značajno razlikovala nekom tehnološkom prednošću u poređenju sa svojim protivnicima u NATO-u. Upravo je Severnoatlantska alijansa tokom sve četiri decenije tog sukoba bila nesporni lider u oblasti visoke vojne tehnologije. Međutim, Sovjetski savez imao je ogromnu prednost u borbenom sastavu i brojnosti.

Da bi se taj faktor sveo na nulu u slučaju oružanog sukoba u Evropi, Sjedinjene Američke Države i NATO planirale su da pređu na upotrebu nuklearnog oružja već u prvim fazama oružanog sukoba.

Sjedinjene Američke Države

© Sputnik / Vladimir Vяtkin / Uđi u foto-galerijuAmerički vojnici
Američki vojnici - Sputnik Srbija
Američki vojnici

Tokom većeg dela svoje istorije, SAD nikada nisu držale veliku redovnu vojsku. To je bila neka vrsta veštine Vašingtona. Napori američkih vlasti i budžetska sredstva bili su uglavnom usmereni na stvaranje i održavanje u borbenoj gotovosti moćnih pomorskih snaga. Vojska (kopnene snage) je trebalo da bude formirana i obučena samo po potrebi. Konkretno, ni pre Prvog, ni pre Drugog svetskog rata vojska u SAD praktično nije postojala.

Amerika je ostala verna tom modelu do kraja Drugog svetskog rata. Sjedinjene Američke Države brzo su formirale brojne kopnene snage tokom rata, ali su ih i brzo raspuštale nakon završetka vojnog sukoba. Tek tokom Hladnog rata američke kopnene snage dovedene su do potrebnog broja, smatraju američki stratezi. Sa takvom brojnošću, oružane snage SAD pretrpele su kako neuspehe (Vijetnam), tako i sjajne uspehe (Pustinjska oluja 1991, Irak 2003. godine).

Danas su Sjedinjene Američke Države jedina država u svetu sposobna da brzo i efikasno rasporedi značajne grupe oružanih snaga u bilo kojem delu sveta i da vodi oružanu borbu istovremeno na nekoliko ratišta, smatra list. Istovremeno, broj jedinica i odreda nema odlučujuću važnost. Smatra se da bi pobeda oružanih snaga SAD bila osigurana visokom obukom kadrova i tehnološkom superiornošću nad potencijalnim neprijateljem. Akcije kopnenih snaga bi podržavale najveće pomorske snage i najveća avijacija koje je svet video.

 

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala