Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

OPEK više nema dominaciju, mora da traži nove saveze

© AFP 2021 / ALEXANDER KLEIN / FILEKonferencijska sala u sedištu OPEK-a u Beču
Konferencijska sala u sedištu OPEK-a u Beču - Sputnik Srbija
Pratite nas
Cena nafte ostaje oko 50 dolara za barel uprkos tome što su se zemlje članice OPEK-a dogovorile i međusobno i sa nekim nečlanicama poput Rusije o ograničenju proizvodnje. Zašto je tako i kako te cene utiču na globalnu ekonomiju i na ekonomije siromašnih zemalja poput Venecuele?

Problem zemalja poput Venecuele i Nigerije, koje su bogate naftom a stanovništvo nema benefita od njenog izvoza, jeste što one prethodnih godina nisu razvijale nijedan drugi segment svog društva ili je slabo razvijen, pa im se državni budžeti baziraju isključivo na tim prihodima od nafte. Zato svaki poremećaj na tržištu dovodi do ovakvih situacija, objašnjava Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije u emisiji „Energija Sputnjika“ koju uređuje i vodi Jelica Putniković.

Prema njegovim rečima, odnos ponude i potražnje je dominantan faktor koji utiče na cenu nafte i upravo zemlje OPEK-a i pokušavaju da smanjivanjem ponude dovedu cenu na nivo koji bi bio prihvatljiv, ali ovim cenama nafte nemoguće je ostvariti dovoljno visok nivo investicija u nova istraživanja.

Turski specijalci čuvaju gasnu stanicu u selu Durusu, nedaleko od Samsuna, najveće turske luke na Crnom moru - Sputnik Srbija
„Turski tok“ još na papiru — ništa dok ne vidimo gas

„Kod sirove nafte, ako nemate stalno nova istraživanja u nova nalazišta ili razradu postojećih nalazišta, koja je izuzetno skupa, ova cena ne može da obezbedi dovoljan nivo investicija“, kaže Mićović.

Dr Vladimir Ristanović, profesor međunarodne ekonomije i finansija na Megatrend univerzitetu, na pitanje da li je u zemljama bogatim naftom vlast kriva što ljudi žive u bedi ili tu ima uticaja velikih multinacionalnih kompanija ukazuje da ekonomije tih zemalja uglavnom nemaju diversifikovanu proizvodnju.

„Azerbejdžan ima preko 95 odsto izvoznih prihoda od nafte, a preko 75 odsto budžetskih prihoda, i to su stvari koje su ih naterale da menjaju politiku. U Venecueli je kolaps cene nafte doveo do političkih i ekonomskih problema. Očekuju inflaciju od 1.000 odsto do kraja godine. To su posledice koje pogađaju sve ekonomije koje se oslanjaju na naftu kao jedini izvor prihoda“, navodi Ristanović.

Mićović skreće pažnju i na činjenicu da su SAD odjednom postale treća zemlja po proizvodnji sirove nafte na svetu. „Imate potpuno novi veliki izvor koji je moćan i ima uticaj na cenu nafte. „Kada je količina proizvedene nafte u zemljama OPEK-a bila sedamdeset procenata, oni su dirigovali cenom nafte. Sada imamo ipak kakvu-takvu diversifikaciju na nekoliko centara i niko nema preko 50 procenata u jednom segmentu, čime se smanjuje mogućnost spekulacija. Tržišni i uticaji dominiraju kod potrošnje i kod proizvodnje. Pojavila se nafta iz uljnih škriljaca i iz Amerike se izvozi preko milion barela dnevno koji povećavaju ponudu i samim tim mera OPEK-a o smanjenju produkcije nije ostvarila svoj pun efekat“, obrazlaže naš sagovornik.

Naftna nalazišta - Sputnik Srbija
Nafta — glavni kandidat za nanošenje udara ekonomiji SAD

Zato je, podseća, cena sirove nafte dosegla do nekih 57 dolara, iako je početkom godine bila prognozirana prosečna cena za 2017. godinu od 60 dolara.

„Nema velike potrošnje. Kineska potrošnja nafte je imala ozbiljan rast prethodnih godina, a sada je daleko manja. Evropska unija je proizvodila ozbiljnu količinu robe za rusko tržište, zbog sankcija joj ne cvetaju ruže i nema veću potražnju za sirovom naftom. To je takođe razlog zbog čega cena stagnira tih pedesetak dolara po barelu“, dodaje Mićović.

Kad je reč o tome mogu li zemlje članice organizacije proizvođača nafte poput nekog kartela dogovorom da ugroze ili unaprede svetsku ekonomiju, Ristanović smatra da je OPEK shvatio da više nema dominaciju i da će jedino nekim novim savezima moći da izdrži.

Međutim, napominje Mićović, sva istraživanja pokazuju da nafta neće naglo da prestane da bude zanimljiva i još dugo će biti u igri. „Postoji ozbiljan segment petrohemijske industrije koja raste i velika količina proizvedene nafte će odlaziti u petrohemijsku industriju i više nego u transport. Još uvek će biti rast proizvodnje nafte do 2025. godine. Nakon toga sledi pad, ali ne munjevit i nagli pad“, prognozira on.

Na pitanje koliko cena nafte utiče na BDP i razvoj nekih privreda, Ristanović ističe da je svaka cena koja dolazi iz uvoza, ako je niža, bolja za ekonomiju, a ako je skuplja, onda će uticati na rast inflacije i opšti nivo cena. „Za manje zemlje koje uvoze naftu daleko je bolja varijanta kada je niža cena. Međutim, ni razvijene ekonomije nisu u najboljoj situaciji zato što se pre svega smanjuje proizvodnja, pa je onda celokupna priča oko uticaja na ekonomiju sada malo drugačija zato što se nekada mogla pratiti korelacija između dolara i cene nafte. Danas tu korelaciju nemamo zato što su pojedini ekonomski pokazatelji izgubili značaj“, ukazuje Ristanović, ističući da je cena nafte po nekim političkim pritiscima možda malo i kolateralna šteta u odnosu na razvoj ekonomije.

Energija Sputnjika s Jelicom Putniković - Sputnik Srbija
Kako se u stvari eksploatiše nafta

Govoreći o akcizama na gorivo, Mićović navodi da se u Evropi na prste jedne ruke mogu izbrojati zemlje koje nemaju više od 50 procenata državnog zahvatanja u maloprodajnoj ceni goriva. Kod nas je to oko 55 odsto maloprodajne cene. Akcize i ostala zahvatanja u derivatima nafte su ozbiljan izvor za budžetske prihode.

„Sve države su iskoristile pad cene nafte i podigle svoje akcize u Evropi. Kada pričamo o ceni nafte, potrošači plaćaju polovinu — ono što je realna cena derivata nafte, a polovina pa i više od polovine je ono što ide za finansiranje nekih drugih potreba“, navodi Mićović.

Na pitanje kakve su šanse da Srbija iskoristi nove vetrove što se tiče petrohemijskog kompleksa, Mićović navodi da bi najbolja valorizacija mogla da bude ostvarena u sinergiji petrohemije i rafinerije.

Prema mišljenju Ristanovića, „sve zavisi od toga kako će se država postaviti u celoj toj priči“. Mićović pak naglašava da je rafinerija u Srbiji u boljem stanju nego, recimo, rafinerije u Hrvatskoj, ali da su generalno rafinerijski kapaciteti možda iznad granice potrebnog. „Srećna okolnost je što su u Rafineriju ’Pančevo‘ uložena značajna sredstva i što ona danas može lakše da se izbori nego neke druge rafinerije u okruženju, ali standardi kvaliteta i rada samog postrojenja se pooštravaju, pa i sa aspekta zaštite životne sredine i sve je teže imati rafinerije u Evropskoj uniji i na obodu Evropske unije. Rafinerija Pančevo mora da se proširi, odnosno da tržište proširi na region“, ocenjuje Mićović.

Na pitanje da li očekuje da će naftna privreda biti ugrožena ne samo zbog cene sirove nafte nego i zbog električnih automobila, Ristanović kaže da se industrija neće tako lako osloboditi nafte, ali da treba tražiti alternativu zato što je nafta iscrpna, iako se svakog dana otvori neko novo nalazište.

Nafta će još dugo biti vrlo bitna na tržištu, ostaje još samo da OPEK dogovori neku bolju strategiju i dobije održivu cenu koja obezbeđuje održivi razvoj, zaključili su sagovornici Sputnjika.

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala