Poslednji krug u Beogradu — pre apokalipse (foto)

CC0 / wikipedia / Auto-trka za Veliku nagradu Beograda 1939.
Auto-trka za Veliku nagradu Beograda 1939. - Sputnik Srbija
Pratite nasTelegramOdyssey
Povodom rođendana kralja Petra II Karađorđevića, 3. septembra 1939. godine održane su prve automobilske i motociklističke trke oko Kalemegdana.

I dok je Evropa srljala u rat koji će trajati narednih šest godina, Beograd je organizovao sportsku manifestaciju koja je okupila tadašnji krem evropskog automobilizma.

U momentu kada su snage Vermahta već bile u Poljskoj (baš tog 3. septembra će Francuska i Velika Britanija objaviti rat Nemačkoj), nad Kraljevinom Jugoslavijom su leteli avioni koji su izbacivali letke i pozivali stanovništvo da prisustvuje ovom događaju. Kuriozitet je da su čak bili organizovani i specijalni vozovi koji su po povlašćenim cenama dovozili stanovništvo iz različitih krajeva Kraljevine u Beograd.

Nikola Miljković - Sputnik Srbija
Intervju: Miljković brdovitom stazom do evropske titule (video, foto)

O kakvom događaju je bilo reč dovoljno svedoči podatak da je predratni Beograd imao 360.000 stanovnika, a da je trkama prisustvovalo 75.000 posetilaca, od čega oko 6.000 na tribinama.

Koliku pažnju su ove trke privukle u tadašnjoj državi govori i to da je povodom njih štampana i prigodna serija poštanskih maraka, kao i katalog sa imenima i biografijama učesnika, koji je tada koštao tri dinara.

Start i cilj

Start i cilj trke su bili u tadašnjoj ulici Maršala Pilsudskog (danas ulica Tadeuša Košćuška) kod Biblioteke grada Beograda i kafane Srpska kruna, zatim se išlo kroz Dušanovu, pored Zoološkog vrta i današnjeg Beka, Kule Nebojše, Ušća, a odatle ulazilo u Karađorđevu, pa se pored zgrade tadašnje francuske ambasade ponovo dolazilo na start. Dužina staze je bila tačno 2.974 metra.

Glavna trka je bila prava poslastica i može se sa pravom smatrati onim što su danas trke Formule 1. Vozilo se 50 krugova, a učesnici su bili asovi tadašnjeg automobilizma u bolidima „Auto uniona“ i „Mercedesa“. Trka u Beogradu je trebalo da bude poslednja u sezoni tadašnjeg GP šampionata. Međutim, zbog nastupajućeg rata, trka se nije bodovala, i nije se vozilo narednih sedam godina.

CC BY 4.0 / wikipedia / Staza trke za Veliku nagradu Beograda 1939.
Staza trke za Veliku nagradu Beograda 1939. - Sputnik Srbija
Staza trke za Veliku nagradu Beograda 1939.

Kuriozitet je da neki najveći vozači tog vremena nisu učestvovali, što zbog početka rata, što zbog povreda. Navešćemo samo neke: Aleksander Vilhajm iz Mađarske, koji je vozio za „Mazerati“, pa onda Francuzi Žorž Grinjar iz „Amilkara“ i Rober Mazo iz „Delajea“. A nije se pojavio ni Rudolf Karačola.

© AP Photo / Staff/PutnamReli-vozač Tacio Nuvolari u britanskom Magnetu nakon pobede u trci u Belfastu u Severnoj Irskoj
Reli-vozač Tacio Nuvolari u britanskom Magnetu nakon pobede u trci u Belfastu u Severnoj Irskoj - Sputnik Srbija
Reli-vozač Tacio Nuvolari u britanskom Magnetu nakon pobede u trci u Belfastu u Severnoj Irskoj

Međutim, treba zapamtiti jedno ime. Na crtu asovima „Auto uniona“ i „Mercedesa“, u „bugatiju 51“ plave boje, proizvedenom u svega četrdesetak primeraka i sa svega 150 konjskih snaga, izašao je i Boško Milenković, Rođen u Beču 1909. u srpskoj trgovačkoj porodici, tadašnji beogradski plejboj i bonvivan, bogati naslednik koji je živeo od izdavanja nekretnina i virtuozno svirao violinu.

U konačnom plasmanu je zauzeo četvrto mesto. Ispred njega su bili Italijan Nuvolari i Nemci Fon Brauhič i Miler. Interesantno je i to da je tadašnji evropski šampion Lang odustao u toku trke zbog problema sa naočarima.

Sudbine učesnika i organizatora trke

Organizator trke je bio tadašnji ministar saobraćaja Kraljevine Jugoslavije dr Velizar Janković.

Po završetku Drugog svetskog rata, komunističke vlasti FNRJ su ga, zbog „saradnje“ sa nacističkom Nemačkom i učešća vozača iz Trećeg rajha i promovisanja nemačkih firmi osudile na tri godine zatvora, a kaznu je izdržao u Sremskoj Mitrovici.

Sudbina Boška Milenkovića je još tragičnija. Samo godinu i po dana nakon trke na Kalemegdanu, u šestoaprilskom bombardovanju uništene su sve nekretnine koje je posedovao, a najviše ih se nalazilo u Knez Mihailovoj ulici.

Celu okupaciju je proveo u Beogradu, a nakon rata se zaposlio u GSP-u, gde je radio kao vozač trolejbusa. Razočaran u život i odnos tadašnje države prema njemu, izvršio je samoubistvo 1955. godine.

Tacio Nuvolari je bio poznat i kao „leteći Italijan“ i „el maestro“. Pobeda na Kalemegdanu mu je bila poslednja u karijeri. Tada je već imao 47 godina. Preminuo je 1953. godine i sahranjen je u Mantovi.

© AP Photo / arhivska fotografijaNemački reli-vozač Manfred fon Brauhič nakon pobede na Gran priju u Nirburgu
Nemački reli-vozač Manfred fon Brauhič nakon pobede na Gran priju u Nirburgu - Sputnik Srbija
Nemački reli-vozač Manfred fon Brauhič nakon pobede na Gran priju u Nirburgu

Manfred fon Brauhič je poživeo najduže od svih učesnika trke oko Kalemegdana. Rođen 1905. u Hamburgu, živeo je 97 godina, preminuo je i sahranjen 2002. godine u Grahenvortu u Nemačkoj.

Sačuvana četiri bolida

Interesantan podatak je da su sačuvana četiri bolida koja su učestvovala u trci na Kalemegdanu. Posle rata bili su u posedu Rusa, a onda ih je pronašao „naš“ čovek sa američkim državljanstvom, Pavle Pol Karasek, koji ih je i restaurirao.

Danas se bolid „auto union“ Tacija Nuvolarija nalazi u Inglštatu u Nemačkoj, Milerov se nalazi u Londonu, „mercedes“ Fon Brauhiča je u vlasništvu privatnog kolekcionara u SAD, a „mercedes“ Hermana Laga se nalazi u muzeju u Štutgartu.

Odlično poređenje i pokazatelj uspeha koji je Boško Milenković ostvario jeste i to da su bolidi „Auto uniona“ i „Mercedesa“ imali po 3.000 kubika, 12 cilindara, dvostepene kompresore i 485 odnosno 500 konjskih snaga, u odnosu na njegov „bugati 51“ sa svega 150 konjskih snaga.

Prva i poslednja trka

Trka oko Kalemegdana je, nažalost, bila prva i jedina takva na teritoriji tadašnje Kraljevine Jugoslavije i svih potonjih država koje su nastajale na njenim prostorima. Cilj je svakako bio pokazivanje industrijske snage zemalja u kojima su bolidi proizvedeni, ali i turistička promocija Beograda kao prestonice balkanske kraljevine.

I taj 3. septembar 1939. je svakako značajan datum za auto-moto sport u Jugoslaviji i današnjoj Srbiji, ali se može smatrati i poslednjim trzajima normalnog života pred katastrofu koja će zadesiti Evropu samo koji dan kasnije i koja će trajati narednih šest godina.

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala