Ni nuklearna bomba ne može da zaustavi pad Zapada (video)

© YT/SputnjikŽivadin Jovanović
Živadin Jovanović - Sputnik Srbija
Pratite nasTelegramOdyssey
Okupiranje diplomatsko-konzularnog predstavništva druge najmoćnije vojne sile na svetu nosi veliki rizik i opasnost. Sreća je za svet i za Ameriku što Rusijom rukovodi mudar državnik, odgovoran čovek koji ne radi od danas do sutra i koji ne preduzima ishitrene poteze.

„Sjedinjene Države imaju jednu tradiciju shvatanja da je njima sve dopušteno, a da je drugima dopušteno samo ono što je u interesu SAD i tu leži veliki izvor opasnosti od širih konflikata i nesporazuma, jer ova su vremena drugačije nego ona devedesetih godina prošlog veka. Rusija nije više ono što je bila Rusija Jeljcina i Kozirjeva. Rusija Putina je velika sila u jačanju i u širenju svog uticaja u globalnim odnosima, a Amerikanci po inerciji nastavljaju da se ponašaju kao da se ništa nije promenilo, kao da je Berlinski zid juče srušen, a koliko godina je od tada prošlo.“

To u intervjuu za Sputnjik kaže Živadin Jovanović, predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih i bivši diplomata sa kojim smo razgovarali o najaktuelnijim temama koje su protekle nedelje potresale planetu.

Bili ste diplomata dugi niz godina i pamtimo vas iz te ere, a da li Vi pamtite potez sličan ovome kojim je Vašington zatražio da rusko osoblje iz Konzulata u San Francisku isprazni prostorije u roku od 48 sati?

— Uvek se nešto prvi put dešava u svetu, iako su SAD, na primer, na samom početku agresije NATO-a protiv tadašnje SRJ praktično okupirale našu Ambasadu u Vašingtonu, proterale sve osoblje i ostvarile uvid u čitavu dokumentaciju i sve što se nalazilo u njoj. FBI je tada sa jakim snagama iza ponoći uterao više policijskih pasa i zastrašio naše osoblje.

Da li je pametno ovakvo ponašanje Amerikanaca?

— Mislim da je to opasno, da tu u nema reči ni govora o pameti ili mudrosti, ali to je rezultat jedne izvanredne situacije u kojoj se Amerika našla posle Trampove pobede kada paraleno deluju na sceni dve linije, jedna koja je zasnovana na Ustavu i druga koja je proizvod delovanja takozvane „duboke države“, a to znači finansijskog kapitala, vojno-industrijskog kompleksa ili medija koji su u rukama i multinacionalnog korporativnog kapitala i obaveštajnih službi. Nove institucije formirane nakon izbora još nisu pohvatale sve poluge upravljanja najvećom silom, a to je opasno zato što se Amerika ne slaže sama sa sobom, a onda vidimo i da takozvana „duboka država“ želi konfrontaciju sa Rusijom. Tu stoji rezon da Amerika raspolaže ogromnim finansijskim i vojnim potencijalom i da sa Rusijom može da postupa na stari način posthladnoratovskog perioda. Okupiranje diplomatsko-konzularnog predstavništva ne bi bilo koje, nego druge najmoćnije vojne sile na svetu nosi veliki rizik i opasnost. Sreća je za svet i za Ameriku što Rusijom rukovodi mudar državnik, odgovoran čovek koji ne radi od danas do sutra nego ima viziju, perspektivu i što ne preduzima ishitrene poteze. On preduzima isključivo ono što je najnužnije da bi Rusija sačuvala svoje dostojanstvo, integritet i poštovanje u svetu.

Marija Zaharova - Sputnik Srbija
FBI namerava da pretraži Konzulat Rusije u San Francisku

Kome će Rusija da tuži Ameriku za ono što je uradila?

— Amerika ima svoju imovinu na ruskoj teritoriji i moglo bi da dođe do recipročnih mera. Što se tiče pravnih lekova, Ameriku mogu da tuže pred ruskim, ali i pred američkim sudovima. Postoje i međunarodne instance kao što su međunarodna arbitraža ili sudovi.

Da li Vašington priznaje te međunarodne arbitraže?

— Amerika u principu priznaje samo ono što joj pomaže da pobeđuje i da dokaže da je u pravu. Americi je malo stalo do međunarodnog prava, bez obzira na to što je zemlja demokratije i slobodne tržišne ekonomije, sistem u kojem je privatna svojina neprikosnovena vrednost. Americi ne smeta da tu proklamuje neke svoje posebne nacionalne i državne interese i da jednostavno zaobiđe međunarodne pravne norme uopšte. Na jednoj konferenciji u Bratislavi, krajem aprila 2000. godine, američki predstavnik je na samitu NATO-a i novih kandidata za članstvo u NATO rekao: „Tamo gde međunarodno pravo stoji na putu ostvarivanja interesa NATO-a i interesa SAD, treba ga ukloniti.“ Kod Amerikanaca nema sigurnosti ni u ono što su potpisali, a primer za to je Pariski dogovor o klimatskim promenama. Postoji Međunarodni krivični sud, koji je formiran pre više godina po rimskom dogovoru, koji su inicirale i SAD, ali Vašington ne želi da se njenim njenim državljanima ikada, pod bilo kojim uslovima, sudi po međunarodnom pravu. Jednom sam podsetio Ričarda Holbruka na jedan usmeni dogovor koji je on imao sa predsednikom Slobodanom Miloševićem, koji on izvrdava. On se samo osmehnuo i rekao: „Gospodine Jovanoviću, privilegija je moćnika da ne poštuju ni potpisane dogovore, a kamoli usmene“.

Vladimir Putin je u Vladivostoku pohvalio nameru Amerikanaca da smire tenzije u vezi sa Severnom Korejom.

— Predsednik Putin ne samo strateški, nego i taktički vodi veoma mudru politiku. Svestan je da od Rusije mnogo toga zavisi na globalnom planu i da Moskva snosi veliku odgovornost. Rusija kao velika sila deluje konstruktivno u evropskim i globalnim odnosima, kako na političkom, tako i na ekonomskom planu. Putin ne krije da je Rusiji preko potreban mir, ali ne zbog egoizma, jer borba Rusije, Kine, zemalja-članica BRIKS-a za mir, za otvorenu ekonomsku i svaku drugu saradnju je borba u interesu čitave civilizacije, u interesu čitavog sveta i to je ono što daje pečat tim dubokim promenama u globalnom rasporedu moći. Zapad u relativnom smislu postepeno gubi moć. Na uzlaznoj liniji su zemlje BRIKS-a i srećom za svet, te zemlje ne vode sebičnu, već politiku solidarnosti sa drugim narodima i politiku saradnje na ravnopravnim osnovama u kojoj će svaki učesnik moći da zadovolji svoje legitimne interese na ravnopravnoj osnovi.

SAD i Zapad su u grču da sačuvaju privilegije akumulirane vekovima, bilo u periodu kolonijalizma, Hladnog rata ili unipolarnog sveta i oni se bore protiv istorije i neminovnosti. Nema šanse da se globalni trendovi uobličavanja novog, pravednijeg ekonomskog i političkog poretka zaustave. To ne može nikakva, pa ni nuklearna sila da uradi. U istoriji nemamo primer da je jedna imperija, pre svog nestanka sa političke scene, dobrovoljno odstupila od svojih privilegija i izbegla katastrofe. Sve su se imperije, na silaznoj i na ulaznoj liniji, raspadale zbog nerealnih procena i zbog robovanja nekim prošlim vremenima.

Ljubinka Milinčić, Obrad Kesić Stefan Gajić i Srećko Đukić - Sputnik Srbija
Pokušaj ponižavanja Rusije ili samo nedostatak političke kulture (video)

Da li Amerika spasava svoju ekonomiju svim ovim izazivanjima krize u svetu?

— Postoji škola mišljenja da se SAD zalaže za provociranje, izazivanje ratova, konfrontacija i sukoba na osnovu čega bi vojno-industrijski kompleks dobijao nove narudžbine, zahuktavao vojnu industriju, a tehnologije koje se prevazilaze u vojnoj industriji ustupio civilnom sektoru. To Vašingtonu može da se obije o glavu, jer danas, na planeti koja je postala globalno selo, nema lokalnih ili regionalni sukoba, uvek visi opasnost od globalne konfrontacije. To je pogrešna opcija, prava opcija je da Amerika prihvati Put svile, da prihvati ekonomsku saradnju sa Rusijom na ravnopravnim osnovama i da uvaži činjenicu da više ne može da bude ono što je bila. Treba da uvaže činjenicu da više nema iole važnijeg svetskog problema koji Amerika može sama da reši. To ide dotle da predsednik Si Đinping na samitu BRIKS-a poziva Ameriku i svet da je vreme zakona džungle prošlo i da moramo da se okrenemo saradnji zasnovanoj na principima, a ne na zakonima jačeg. Budućnost planete leži na uvažavanju novih odnosa, na poštovanju novih relacija u globalnom rasporedu moći, na uvažavanju onoga što čine Kina, Rusija, BRIKS, Šangajska organizacija za saradnju i na prihvatanju partnerstva od strane Amerike, partnerstva sa Rusijom, Kinom i drugim zemljama rastuće moći. To ne znači gubitak za Ameriku, to znači da svi dobijaju, pa i Vašington.

Da li je BRIKS zasnovan upravo na svetu ravnopravnih, što je i u nazivu organizacije koju predvodite?

— Apsolutno. To je princip. Ako smo mi osnivači Beogradskog foruma naivni, jer verujemo u ravnopravnost, onda su naivni i osnivači UN u čijoj povelji stoji da je svetski poredak zasnovan na suverenoj ravnopravnosti svih zemalja i svih naroda. Dakle, ako su 1945. godine ljudi koji su izborili mir posle sukoba sa fašizmom i koji su otvorili perspektivu mirnog razvoja bili nerealni, onda smo i mi u Beogradskom forumu danas. Mi držimo konferencije u zemlji i inostranstvu, nacionalne i internacionalne, pišemo knjige o najvažnijim pitanjima unutrašnje i spoljne politike Srbije, o kretanjima na Balkanu, o globalnim odnosima. Upravo sam se vratio sa konferencije u Cirihu kojoj je prisustvovalo oko 400 intelektualaca iz Nemačke, Austrije i Švajcarske i tamo se raspravljalo o temi suverene ravnopravnosti i poštovanja principa međunarodnog prava i morala. Udruženje koje je bilo domaćin zove se „Hrabrost za moral“ i moram reći da su stavovi Beogradskog foruma uvek primljeni na takozvanim „Septembarskim razgovorima“ u Cirihu, jer mi smo redovni učesnici te konferencije. O tome se malo zna, znate kakvo je stanje i vlasništvo u našim medijima. Vama, Sputnjiku, čestitke, vi ste hrabri u borbi za otvorenost i objektivno informisanje i vaš medij zaslužuje svaku pažnju.

Zgrada američkog Stejt departmenta u Vašingtonu - Sputnik Srbija
SAD žele poboljšanje odnosa sa Rusijom

Kina je u proteklom periodu utrostručila ulaganje u Ameriku i udvostručila ulaganje u Evropu. Šire se neviđenom brzinom….

— Često putujem u Kinu i smatram da je ta zemlja u takvoj dinamici modernog razvoja da je niko i ništa ne može zaustaviti. Sa jednakim znanjem i jednakom energijom putu i pojasu se prilazi u Šangaju i na krajnjem zapadu Kine. Svi isto govore, svi isto rade. Imate utisak da Kinezi i kineska velika nacija žive samo za razvoj. Radi se danonoćno i mnoge stvari su impresivne i nepoznate kod nas. Bio sam četiri dana u Šangaju, ne znam tačno koliko stanovnika ima, ali nema manje od 20 miliona, ja nisam video motocikl sa motorom na unutrašnje sagorevanje. Čongčin, grad sa 33 miliona stanovnika, proizvodi godišnje 55 miliona laptopova što čini više od četvrtine svetske proizvodnje. U njemu se osećate se kao da ste u centru nekog dvostruko više modernizovanog Pariza ili Berlina. To nema veze sa našim predstavama o Kini, o kineskim gradovima i o životnom standardu.

 

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala