Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Bećković: Če Gevara — tragedija koja i danas traje (video)

Pratite nas
Argentinac koji je proslavio Kubu i njenu revoluciju zahtevao je stvaranje „novog čoveka“ koji će biti vođen moralnim a ne materijalnim principima.

„Nije me briga ako padnem, sve dok je iza mene neko ko će podići moju pušku i nastaviti da puca“.

„Mnogi će me zvati avanturistom, što ja i jesam, ali jedne druge, posebne, vrste. One vrste koja je spremna da žrtvuje svoj život za svoja uverenja“.

Če Gevara - Sputnik Srbija
El Komandante, srećan ti rođendan!

„Ako se treseš od ljutnje na svaku nepravdu, onda si moj saborac“.

„Ja nisam oslobodilac. Oslobodioci ne postoje. Narod sam sebe oslobađa“.

Ko je čovek koji je izgovarao ove reči? Ko je taj za koga je veliki borac za ljudska prava Nelson Mandela rekao da je inspiracija za svakog čoveka koji voli slobodu, a Žan-Pol Sartr da je najpotpuniji čovek koji je živeo svoje reči, govorio svoja dela i neko čija je priča sa pričom sveta išla paralelnim tokom.

Ernesto Če Gevara, revolucionar sa statusom sveca, ubijen je u jednom bolivijskom selu 9. oktobra pre pola veka. I sve posle toga preselilo se u mit.

Koliko taj mit živi danas, 50 godina od ubistva? Da li je Če i danas „živ“, kako bi se moglo zaključiti iz sekvence Kusturičinog dokumentarca u kojoj veliki fudbaler Maradona pokazuje tetovažu Če Gevare na desnom ramenu, a Fidela Kastra na listu leve noge? Pitanje šta je nateralo jednog od najbogatijih sportista da se ukrasi likovima onih koji su se borili protiv bogatih otvara novu priču o i danas prisutnom El Komandantu.

Fidel Kastro i Če Gevara na pecanju - Sputnik Srbija
Veteran CIA priznao da je namerno uništio fotografiju Če Gevare

Utoliko pre što ga je „kapitalistički“ „Tajm“ proglasio jednom od 20 najvećih svetskih ikona i heroja u okviru 100 najuticajnijih ljudi sveta 20. veka, a čuvenu fotografiju Alberta Korda Dijaza sa beretkom i petokrakom Akademija umetnosti u Merilendu proglasila je „najpoznatijom fotografijom na svetu i simbolom dvadesetog veka“.

Argentinac koji je proslavio Kubu i njenu revoluciju, lekar i gerilac, sanjar i ratnik, oslobodilac radnika ali i upravnik zatvora, Če je zahtevao stvaranje „novog čoveka“ koji će biti vođen moralnim a ne materijalnim principima. Da li su takvi ideali mogući danas, u svetu koji zahteva upravo obrnuto, i zašto je, kod toliko naših heroja, baš Če bio njihova inspiracija — pitali smo u Sputnjikovom studiju akademika Matiju Bećkovića, autora poeme „Če, tragedija koja traje“ (pisane sa Duškom Radovićem) i Borislava Lalića, novinara i publicistu, autora knjiga „Če Gevara — život, smrt, legenda“ i „Ruke Če Gevare“.

Šta su nam rekli, pogledajte u video-prilogu:

 

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala