Fantom prvi put u Beogradu — ovo samo deluje vanzemaljski...

CC0 / / Maska
Maska - Sputnik Srbija
Pratite nasTelegramOdyssey
Pozorište na Terazijama večeras otvara novu sezonu velikim mjuziklom. Reč je o slavnom delu „Fantom iz opere“ Endrjua Lojda Vebera u režiji Juga Radivojevića i izvođenju preko 200 učesnika. Sputnjik je imao ekskluzivnu priliku da prisustvuje generalnoj probi predstave.

Čuveni Veberov mjuzikl, posle trideset godina od praizvedbe na londonskom Vest Endu, imaće prvo izvođenje na Balkanu. Uoči premijere reditelj Jug Radivojević izjavio je za Sputnjikovu emisiju „Orbitu kulture“ da je u prethodnih šest meseci uložen veliki rad i da je samim time mala verovatnoća da će izostati dobar rezultat.

Opera Sankt Peterburga - Sputnik Srbija
Opera Sankt Peterburg gostuje u „Madlenijanumu”

„Ovo je sigurno najteži mjuzikl koji je Pozorište na Terazijama u svojoj istoriji radilo. Ono je poslednje decenije počelo da se približava standardu koji je nešto nalik Vest Endu i Brodveju. Jedna vrsta potvrde je stigla i od ljudi koji su nosioci autorskih prava ’Mama mije‘, da je naš mjuzikl u samom evropskom i svetskom vrhu po svom rezultatu.’ Fantom iz opere‘ je iznad svega toga, on je još tri lestvice iznad, u svakom smislu.

Mjuzikl koji se približava operi, koji čak postaje sama opera. Pevanje koje je stalno na granici izdržljivosti, glasovi koji preovlađuju su izuzetno kompleksni, glumački zadaci takođe. Balet je doveden do numere belog baleta na špic patikama, orkestar nikad brojniji, sačinjava ga preko 30 muzičara simfonijskog zvuka. Sve je to bilo užasno teško, uvesti čitavo pozorište u jedan drugi sistem rada. Zahtevalo je jednu obradu na svim nivoima na jedan mnogo temeljniji način nego ranije“, rekao je Radivojević za Sputnjik.

Roman je inspirisan istorijskim događajem iz doba Pariske opere 19. veka. Priča počinje u noći trijumfa operske pevačice Kristin na gala večeri povodom penzionisanja starih menadžera. Pozorištem kruže glasine da u operi živi fantom. Stvari kulminiraju kada tokom premijernog izvođenja „Fausta“ glavna pevačica ostaje bez glasa, a luster pada na scenu što inspiriše na pomisao da je Fantom tu, uz to prelepi sopran Kristin postaje opsesija misterioznog muzičkog genija.

U moskovskom metrou odigrana elfška opera „Silmarilion“ - Sputnik Srbija
U moskovskom metrou odigrana vilenjačka opera „Silmarilion“ (video)

U ulozi mlade Kristin našla se Mirjana Matić koja taj lik igra u alternaciji sa sedamnaestogodišnjom Martom Hadžimanov. Ne sakrivajući uzbuđenje zbog glavne uloge u tom scenskom spektaklu, sopran Mirjana Matić objasnila je za Sputnjik da je bilo raznih faza u procesu stvaranja mjuzikla, od upoznavanja uloge, partiture, preko nalaženja odnosa sukoba, glasovnog, dramskog izražavanja, do konačnog rezultata koji će publici predstaviti večeras.

„Ovo je moj prvi profesionalni glumački angažman. Sreća je u tome što je ovakvo delo u stvari nešto između opere i mjuzikla, po svojoj definiciji, ali se bazira na nečemu što je moja primarna delatnost, a to je opersko pevanje. Tako da sam na to znanje samo mogla da nadogradim svo divno iskustvo koje sam stekla uz pomoć Juga, Slobodana koji je dramaturg, i naravno naše maestre Vesne Šouc koja nam je mnogo pomogla. Uloga Kristin deluje jednostavno na prvi pogled.

Međutim, ona ima jednu razvojnu putanju, od prvog izlaska na scenu do poslednjeg, koja je vrlo složena i u dva čina treba da se vidi njen razvoj od jedne izgubljene devojčice koja otkriva svoj talenat svima, do kraja kada se suočava sa teškim životnim stvarima i pravi izbore koje nije lako doneti. Svi možemo da se pronađemo u takvim izborima, odlukama i teškoćama.“

Mirjaninog partnera, misterioznog Fantoma, pokušaće verno da približi glumac Nikola Bulatović, koji je za Sputnjik naglasio da mu je najzahtevnije u procesu rada na predstavi bilo pevanje, iako se njime bavi punih 40 godina.

Andrej Žilihovski u naslovnoj ulozi u operi Evgenije Onjegin - Sputnik Srbija
Opera „Onjegin“ u srpsko-ruskom sastavu

„O liku Fantoma sam počeo da razmišljam još od svojih dečjih dana. Kao mali sam se bavio muzikom, izdavao ploče, tako da su me neretko deca izbegavala, odbijala da sa mnom igraju fudbal. Ovaj lik igram u alternaciji sa Slobom Stefanovićem, ali naša dva Fantoma su ista samo što se tiče notnog materijala, kostima i nekih 95 odsto mizanscena. On nosi svoju emociju i strast, ja nosim svoju, tako da ko god bude gledao i jednog i drugog Fantoma, gledaće istu predstavu, ali sa dve potpuno različite energije na sceni“, zaključio je Bulatović.

Za besprekornu koreografiju, pobrinuo se jedan od najboljih. Konstantin Kostjukov. Direktor baleta Narodnog pozorišta za Sputnjik je izjavio da ovaj mjuzikl nema puno baletskih tačaka, ali da je svaka od njih izuzetno zahtevna jer se radi o klasičnom baletu.

„Za baletski ansambl Pozorišta na Terazijama ovo je bio veliki izazov i velika poteškoća jer su morali da se vrate u špic patike koje su eventualno nosili u baletskoj školi. Ovo mi je druga saradnja sa Jugom, a ovaj mjuzikl odlično znam, imao sam priliku da ga premijerno pogledam 1986. godine i tada je ostavio veliki utisak na mene, činilo mi se kao nešto vanzemaljsko. Sa puno ljubavi i želje sam radio na ovome i pokušao iz plesnog dela ansambla da izvučem maksimalno“, rekao je Kostjukov za Sputnjik.

Pored glumaca i balerina, orkestar, pod dirigentskom palicom Vesne Šouc, imao je veliki zadatak isped sebe. Šouc je objasnila da je u muzičkom smislu „Fantom iz opere“ raskošan, bogat, izuzetno zahtevan, širokog raspona od lirskog do dramatično dramskog. Ona je za Sputnjik navela da su probe protekle u divnoj, pozitivnoj i atmosferi punoj entuzijazma.

Predstava „Olimp“ Jana Fabra - Sputnik Srbija
Zašto je jedna predstava šokirala Srbe

„Struktura ovog dela je između opere i mjuzikla. Ansambli, kvinteti, septeti su veoma složeni, oni su polifoni, disonantni, zaista nam je trebalo mnogo vremena, pedantnog i predanog višemesečnog rada da bi to zvučalo ovako kako sada zvuči. Takođe, tu je jedan spoj operskih pevača, pošto to same uloge zahtevaju, i naših glumaca iz pozorišta. Hor je kamerni. Sjajan kompozitor Lojd Veber je izvanredno potcrtao svaki lik, svaki duet“, dodala je maestra Šouc.

Mjuzikl „Fantom iz opere“ nastao je na osnovu romana francuskog pisca Gastona Lerua iz 1910, koji je popularnost doživeo kroz razne pozorišne i filmske adaptacije, od kojih su najpoznatiji istoimeni nemi horor film iz 1925. i mjuzikl Endrjua Lojda Vebera iz 1986. godine. Oko dve stotine kostima i scenografija Aleksandra Denića u Radivojevićevoj predstavi inspirisano je epohom u „ambijentu“ Pariske opere. Zbog svih svojih specifičnosti, „Fantom“ se neće izvoditi van matične scene. S obzirom na zahtevnost predstave, postoje dve ravnopravne podele, te shodno tome i dve premijere — večeras i 10. oktobra.

 

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala