Šta je Erdoganov bezbednjak radio u Srbiji

© AP Photo / Emrah GurelHakan Fidan
Hakan Fidan - Sputnik Srbija
Pratite nasTelegramOdyssey
Poseta turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana važna je ne samo zbog ekonomskih efekata već i zbog jačanja saradnje na planu bezbednosti regiona, posebno imajući u vidu veliki broj povratnika sa sirijskog ratišta, što je bila i jedna od tema emisije „Svet sa Sputnjikom“.

Prema oceni gostiju emisije, istoričara i publiciste Nemanje Starovića i dekana Fakulteta za međunarodnu politiku i bezbednost Violete Talović, u svetlu te činjenice treba sagledati i opasnost od eventualnih terorističkih napada na Balkanu.

„Veliki je broj povratnika, veliki broj ljudi koji ne misle dobro evropskoj civilizaciji, pa i nama koji smo njen deo, i mislim da je zbog toga jako važno da negujemo izuzetno blisku i tesnu obaveštajnu saradnju sa našim partnerima na području Bliskog istoka“, kaže Starović i posebno izdvaja saradnju sa Turskom.

Redžep Tajip Erdogan prilikom njegove posete Novom Pazaru. - Sputnik Srbija
Erdogan: Novi Pazar, moj zavičaj, moj najmiliji grad...

„Turska je izuzetno važna, jer se radi o državi koja spaja srce Bliskog istoka se srcem Balkana. Pored toga, Turska je najveća, najmnogoljudnija, ekonomski najsnažnija država balkanskog regiona. Njen uticaj na terenu može biti i destruktivan i konstruktivan, i u velikoj meri zavisi od nas na koji način ćemo se postaviti, kako ćemo tu saradnju kanalisati“, istakao je Starović, koji smatra da se ključ političke, ali i bezbednosne stabilnosti Evrope trenutno nalazi u Ankari.

Prema njegovim rečima, to je jedan od razloga što treba pozdraviti ovonedeljnu posetu turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana Srbiji.

„Letos je u sklopu priprema za ove sastanke u Beogradu boravio i Hakan Fidan, šef najznačajnije turske bezbednosno-obaveštajne službe, što opet govori u prilog tome da mi imamo dobru saradnju i da kao država imamo načina da se zaštitimo od onih koji nam ne misle dobro“, napominje Starović.

Stručnjak za terorizam iz Sarajeva Dževad Galijašević, koji se telefonski uključio u emisiju, slaže se da teroristička pretnja nije prestala i da se BiH i region našli na spisku 78 terorističkih akcija u poslednje tri godine koji je napravio Stejt department. Reč je o ubistvu policajca u Zvorniku i o ubistvu dva vojnika u Sarajevu koje je počinio radikalni vehabija.

Transparent sa likom turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana u Albaniji- arhivska fotografija - Sputnik Srbija
Rama, Bakir i Ugljanin glavni Erdoganovi „igrači“

„Ovi procesi se nisu završili i nisu prošli gotovo nikakav postupak, istraga nije bukvalno ni povedena, i to je onaj novi element koji treba svakako da bude sastavni deo i rezultat određene saradnje agencija, a posebno obaveštajnih službi. Kad je reč o borbi protiv terorizma, važna je samo dosledna primena bezbednosnih procedura, a to znači evidentiranje, registrovanje i sprečavanje delovanja bilo kakvih ideologija i organizacionih grupa koje promovišu te radikalne ideologije, njihova identifikacija, nadzor nad njima, praćenje, sprečavanje tokova novca, sprečavanje obuke, javnog oglašavanja i propagiranja tih ideja. Za sve te aktivnosti veoma su važne obaveštajne delatnosti i saradnja između obaveštajnih službi“, konstatuje Galijašević.

Na pitanje može li postojati poverenje u saradnji obaveštajnih službi ako do danas nije rešen slučaj napada na predsednika, tada premijera Aleksandra Vučića u Srebrenici ili kad je ove nedelje sud u Sarajevu oslobodio Nasera Orića, uprkos postojanju dokaza da je činio ratne zločine, Galijašević kaže da institucije u Sarajevu jesu deo problema.

„Obaveštajno-bezbednosna agencija nije deo rešenja i ne može biti deo saradnje. Ne možete ući u kvalitetne razmene podataka i saradnju na zajedničkim projektima sa službom koja isplanira, projektuje operativni prodor ’Ušće‘, koji podrazumeva 14 operativno-tehničkih mera, nadzora, praćenja, uhođenja i porodica i ljudi u Srbiji. Ako neka služba želi da deluje na tlu države Srbije, ona ne može da bude prijateljska“, kaže on uz ocenu da je obaveštajno-bezbednosna agencija u Sarajevu duboko radikalizovana.

NATO trupe - Sputnik Srbija
Pakleni plan NATO-a za držanje Balkana u strahu — trupe su spremne

Pritom, napominje Galijašević, džihadistički faktor u BiH je i dalje prisutan.

„U ovom ratu smo imali i povratnike iz Avganistana, mnogo misionara i vojnika Al Kaide koji su došli u Bosnu i Hercegovinu i da se sklone i da ratuju, i koji su ovde pokazali neviđene brutalnosti. Posle rata oni nisu procesirani, nisu proganjani, oni su izgradili jednu monstruoznu organizaciju koja se danas nesmetano finansira i koja svoje pipke ili svoje organizacione forme pokazuje u desetinama naseljenih mesta, njih 64 u preko dvadeset i dve paralelne verske zajednice, koje funkcionišu mimo Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini. A onda se pokazuju kroz stotine vladinih organizacija i kroz njihovo finansiranje“, objašnjava sagovornik Sputnjika.

On smatra da se vlasti u Sarajevu tome ne suprotstavljaju kao i da nema ozbiljnije operacije presecanja tokova finansiranja i naoružavanja, pa čak i odlazaka na sirijsko ratište.

„Mi nikoga nismo sprečili da ode na sirijsko ratište. To nasleđe radikalizma iz proteklog rata i mržnja, koja se stalno emituje iz navodno zvaničnih institucija, ali u stvari od članova Stranke demokratske akcije, bliskih Bakiru Izetbegoviću, biće dugoročni problem. A on mora da se rešava upravo na ovaj način na koji predsednik Vučić pokušava — izvozom stabilnosti. Srbija i predsednik Vučić konstantno izvoze stabilnost u region, izvoze je i u Bosnu i Hercegovinu, spuštaju tenzije, ublažavaju retoriku. To je dobar put, koji će sigurno dati dugoročno dobre rezultate“, uveren je Galijašević.

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala