Zašto se Finska oseća nesigurno van NATO-a, a više se ne plaši Rusije

Pratite nasTelegramOdyssey
Bivši ambasador Finske u Rusiji Hanu Himanen u svojoj novoj knjizi razmatra geopolitičku poziciju Finske i smatra da bi Finska trebalo da se priključi NATO-u, kako bi osigurala sopstvenu bezbednost.

Nakon četiri godine provedene u Rusiji, Himanen je ubeđen da Finska treba da prestane da se plaši Rusije i dodaje da Finska zaslužuje otvorenu debatu o svojoj spoljnoj i bezbednosnoj politici, piše „Politiko“.

Švedska zastava - Sputnik Srbija
Nova strategija NATO-a — Finska i Švedska postaju Crna Gora

Pojavljuju se znaci da je Finska možda spremna za takvu vrstu debate, jer se u trci za predsedničke izbore pojavio i retki kandidat, Nils Torvalds, koji zastupa interese švedske nacionalne manjine, kao neko ko se zalaže za NATO, navodi „Politiko“.

„Bilo kakva diskusija o spoljnoj politici Finske moraće da uključi i NATO. Ukoliko ne razgovaramo o tome sada, nećemo biti spremni u budućnosti“, rekao je Torvalds.

Međutim, kako ocenjuje „Politiko“, nije slučajnost što se Finska zagreva za debatu o NATO-u, jer su predsednički izbori u toj zemlji, zakazani za januar, prvi koji se održavaju od ujedinjenja Krima s Rusijom, otkad su porasle tenzije između NATO snaga i Rusije na Baltiku.

Kandidati za novog predsednika Finske se uglavnom zalažu za nastavak trenutne situacije u spoljnoj politici.

Kandidat Zelene lige Peka Havisto rekao je da nije za ulazak u NATO, ali da bi, ukoliko se Švedska priključi toj inicijativi, bio otvoren za razmatranje eventualnog ulaska.

Politika trenutnog predsednika je ta da Finska zadrži otvoren stav prema pridruživanju Alijansi i da sa NATO-om gaji dobre odnose.

 

Tanjug

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala