Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Amerika pravi „zabranjenu“ raketu, Rusija sprema odgovor

© AP Photo / U.S. Navy Ispaljena američka krstareća raketa
Ispaljena američka krstareća raketa - Sputnik Srbija
Pratite nas
Vašington priprema teren za pravljenje onog tipa raketa koje su zabranjene sporazumom iz Hladnog rata. Pentagonov budžet za sledeću godinu otvoreno obećava 58 miliona dolara za „kontramere“ kao odgovor na navodno rusko kršenje Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i malog dometa (RSMD).

Amerikanci, između ostalog, taj novac planiraju da potroše na razvoj nove krstareće rakete ako, kako navode, Rusija ne prestane da razvija oružje kojim se narušava taj sporazum.

Vojni eksperti navode da razvijanje „zabranjenih“ raketa nije direktno kršenje sporazuma, ali istovremeno upozoravaju da to može dovesti do raskida sporazuma i pokrenuti novu trku u naoružanju.

Testiranje bombe B61-12 u Nacionalnoj laboratoriji Sandija u Centru za ispitivanje tehničkih energetskih materijala u Novom Meksiku. - Sputnik Srbija
Pedeset atomskih bombi Amerike na Balkanu: Šta bi oni hteli da čuju od Rusije

Američki zvaničnici tvrde da oni ne žele da prekinu taj sporazum iz perioda Hladnog rata, već da nateraju Rusiju da se njega pridržava.

„Ideja je da se Rusima pošalje poruka da će oni platiti vojnu cenu za kršenje tog sporazuma“, piše „Vašington post“ pozivajući se na svoje izvore.

Ruski stručnjaci objašnjavaju da razvijanje takvih raketa ne predstavlja kršenje Sporazuma, već da Sporazum zabranjuje testiranje takvih projektila i njihovu primenu.

„U svakom slučaju, da bi se razvile rakete srednjeg dometa tj. napravio prototip za serijsku proizvodnju, potrebno je mnogo milijardi dolara. Formalno, ono što se sada dešava nije kršenje Sporazuma. Taj sporazum zabranjuje razvijanje i proizvodnju, kao i testiranje komponenti takvih sistema. Ali još se nije došlo do tog stadijuma. To jest, na papiru možete da razvijate šta god hoćete, da spremate dokumentaciju i tako dalje, ali dok se ne dođe do praktičnih rezultata, odnosno do prototipa, to se ne smatra kršenjem Sporazuma“, kaže za Sputnjik ruski vojni analitičar Viktor Murahovski.

Ruski zvaničnici o ovom pitanju imaju jasan stav i spreman odgovor — Rusija će razviti i uvesti u naoružanje kopnene rakete srednjeg dometa ako se takve rakete pojave u arsenalu SAD. Rusija, kako dodaju, za to ima vojno-tehničke kapacitete.

Predsednik Rusije Vladimir Putin na Svetskom festivalu omladine i studenata - Sputnik Srbija
Putin: Postoji tehnologija opasnija od nuklearne bombe

Ruski vojni analitičari smatraju da odgovor Moskve, u slučaju da SAD izađu iz Sporazuma, treba da bude asimetričan. On se, kako kažu, može sastojati u razvoju netradicionalnih nosača nuklearnog oružja i stvaranju supermoćnih bojevih glava.

Vojni eksperti navode da bi Rusija za kratko vreme mogla da napravi kopnenu verziju krstareće rakete Iks-101, čiji je domet preko 5 hiljada kilometara i koja pogađa cilj sa ne više od 15-20 metara odstupanja.

Osim toga, odgovor na izlazak SAD iz Sporazuma o RSMD mogao bi da bude i ponovno stvaranje „nevidljive“ rakete 15Ž59 „Kurir“. Reč je o jedinstvenom sovjetskom projektu, zamrznutom 1991. godine.

„Kurir“ je laka interkontinentalna balistička raketa, njena dužina je svega 11,2 metra, a težina 15 tona. Skromne dimenzije omogućavaju lako i neprimetno prebacivanje u bilo koju tačku zemlje.

Ta raketa je do početka devedesetih nekoliko puta testirana, a projekat je otkazan zbog sporazuma sa SAD o prestanku razvoja mobilnih interkontinentalnih balističkih raketa lake klase.

Ruski stručnjaci kažu da ako se Amerikanci vrate razmeštanju balističkih raketa srednjeg dometa u Evropi to će značiti da će američkim balističkim raketama trebati 7 do 10 minuta da dolete do ruskih strateških objekata u evropskom delu zemlje.

Predsednik Rusije Vladimir Putin - Sputnik Srbija
Putin: Odbrambena industrija mora da bude spremna da poveća obim proizvodnje

Da bi se napravio balans snaga, Rusiji je dovoljno da postavi takve rakete u Arktičkom regionu. U tom slučaju, raketama 15Ž59 „Kurir“, koje imaju domet oko 10.000 kilometara, biće potrebno otprilike isto toliko vremena da stignu do američkih strateških objekata.

Rusija i SAD se međusobno optužuju za kršenje Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i malog dometa. Ruski predsednik Vladimir Putin je pozvao Amerikance da pokažu gde to Rusija tačno narušava Sporazum, ali do danas američka strana nije iznela dokaze.

S druge strane, Putin je ukazao na to da u Rumuniji postoje raketni lanseri koji se mogu koristiti ne samo kao sistemi raketne odbrane, već i sistemi „Trident“ — rakete srednjeg dometa, raspoređene na moru, koje se mogu prebaciti na kopno i koristiti kao kopnene rakete srednjeg dometa. To je, kako je istakao Putin, direktno kršenje Sporazuma.

„Ako govorimo o američkim medijima i američkom Kongresu, oni odavno, već nekoliko godina, optužuju Rusiju da navodno narušava taj sporazum. Ali u okviru savetodavnog tela po tom sporazumu, koje je sastavljeno od ruskih i američkih predstavnika, nema nikakvih zvaničnih pritužbi, niti su ih oni nama iznosili. To je paradoks. Predsednik Putin je nedavno na Valdajskom forumu jasno rekao da Rusija ni na koji način ne narušava Sporazum o raketama srednjeg i malog dometa, a da će Rusija odmah i istom merom odgovoriti ako SAD jednostrano žele da se povuku iz Sporazuma“, rekao je Murahovski.

Podsetimo, Sporazum o likvidaciji raketa srednjeg i malog dometa između SAD i SSSR-a potpisali su u Vašingtonu lideri tih zemalja Mihail Gorbačov i Ronald Regan 1987, a na snagu je stupio u leto 1988.

Sporazum zabranjuje stranama da poseduju balističke kopnene rakete i krstareće rakete sa radijusom dejstva od 500 do 5,5 hiljada kilometara. Taj dokument su nazvali „početkom kraja Hladnog rata“. On ne samo da je ograničavao sisteme nuklearnih naoružanja i uništavao dve klase raketa odjednom, već je i smanjio rizik od nuklearnog sukoba.

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala