Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Zašto se Portugalija pridružila „Evropskoj vojsci“

© AP Photo / Armando FrancaNorveški kralj Harald ispred počasne garde vojske Portugalije u Lisabonu 27. maja 2008.
Norveški kralj Harald ispred počasne garde vojske Portugalije u Lisabonu 27. maja 2008. - Sputnik Srbija
Pratite nas
Portugalija se zvanično pridružila takozvanoj evropskoj vojsci PESKO 11. decembra, postavši jedna od 23 države članice. Postojanje ove vojne strukture predviđeno je Lisabonskim sporazumom još 2007. godine. Ironično, struktura nije počela sa radom zbog veta koji je postavila Velika Britanija.

U intervjuu za Sputnjik, portugalski general Karluš Branku, bivši zamenik direktora Instituta nacionalne bezbednosti i bivši sekretar za odnose sa javnošću komandanta Međunarodnih snaga za bezbednosnu pomoć u Avganistanu (ISAF), kao i odgovorna osoba misije UN na Bliskom istoku (Izrael, Liban, Sirija, Irak i Kuvajt) smatra da je odluka Portugalije da stupi u redove „Evropske vojske“ veoma važna.

Evropa - Sputnik Srbija
Rađa li se moćna sila SED – koja će da razvali Evropu

„Za Evropu u celini je to veoma važno, jer se većina država učesnica priključila. Za Portugaliju to ima veliki značaj. To nam omogućava da budemo u toku sa tehnološkim novinama, da učestvujemo u projektima i eventualno da privlačimo kompanije i univerzitete (u slučaju strateškog osmišljavanja tema). Da nismo stupili u ovaj savez, to bi vodilo marginalizaciji i bilo bi loše za zemlju“, smatra general.

Jedan od bivših rukovodilaca Socijalističke partije Portugalije, koji je želeo da ostane neimenovan, izjavio je za Sputnjik da je najteža pri donošenju ove odluke bila „konfuzija oko poimanja odbrambene politike i bezbednosti. Ove strukture koje su formirane u ime opsežne borbe protiv terorizma protivureče pravom ratu i shvatanju uloge vojnika prema odredbama Ženevske konvencije i istovremeno ne predstavljaju pravno rešenje koje je neophodno za borbu protiv zločina, ako se pod pojmom zločina podrazumeva teroristička aktivnost“.

Portugalski ministar spoljnih poslova Auguštu Santuš Silva je na jednoj od konferencija za štampu istakao važnost ove odluke i istakao da je neophodna odluka parlamenta. Ministar je pojasnio da „prema portugalskim zakonima, državama mora da informiše parlament i posebno iz političke perspektive kao što je uvek bilo, postoje težnje da se parlamentarne grupe uvuku u diskusiju u vezi sa uslovima i značajem stupanja Portugalije u datu strukturu“.

Prema mišljenju generala Karluša Branku, ovde se ne radi o stvaranju evropske vojske.

Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk - Sputnik Srbija
Brisel neprijatelje već plaši evropskom armijom

„PESKO je samo još jedan pokušaj da ojača saradnja, odnosno kooperacija, ali i integracija u oblasti odbrane i bezbednosti, da se ujedine svi drugi ranije preduzeti pokušaji. Od svih prethodnih, ova struktura bi se razlikovala jer bi članice bile dužne da stalno ispunjavaju svoje obaveze i obećanja u vezi sa konkretnim projektima. To je postalo moguće zahvaljujući mehanizmima koji ranije nisu postojali. Do danas su države članice obećavale, ali nisu delale. Nije bilo sistema koji bi kontrolisao odgovornost. PESKO nije embrion evropske vojske i ne shvatam zašto to svi ponavljaju“, podvukao je general.

Potpredsednik parlamentarne frakcije Socijaldemokratske partije Portugalije Seržiu Azevedu, koji je takođe član Parlamentarne komisije za odbranu, izjavio je za Sputnjik da se ova inicijativa pojavila u trenutku kada u Evropi jača opasnost od terorizma, nakon „bregzita“ i posebno posle izbora Donalda Trampa na mesto predsednika SAD, što je nateralo Evropljane da se odgovornije odnose prema zaštiti i bezbednosti svog kontinenta, ali PESKO nema nameru da konkuriše NATO-u, već da bude neka vrste dopune Alijansi.

„Aktivacija PESKO-a bila je usaglašena i razmatrana je na poslednjem samitu NATO-a u Varšavi“, podseća Azevedu.

General Karluš Branku se takođe trudi da objasni da stvaranje PESKO-a nije signal rastućeg nezadovoljstva evropskih elita kvalitetom američke zaštite takozvanog zapadnog sveta.

„Priznajem da se ovaj argument provlačio i ponavljao čak i u višim redovima rukovodstva EU. Ponavljam da je PESKO bio predviđen Lisabonskim sporazumom i da su ga potpisali evropski lideri 13. decembra 2007. godine, odnosno mnogo pre nego što je Tramp bio izabran. To je projekat koji svojevremeno nije bio realizovan zbog veta Velike Britanije. ’Bregzit‘ je omogućio da PESKO zaživi, baš kao i mnogi drugi projekti kojima se do sada Britanija protivila“, zaključuje Branku.

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala