Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Novi izum iz Srbije: Teslagram, zaštita koju je nemoguće falsifikovati

Pratite nas
Leptir na jednom krilu ima oko 100.000 ljuspica nevidljivih golim okom, koje je nemoguće kopirati, a kada se one skinu i nalepe na dokumenta, novčanice ili umetnička dela, dobija se Teslagram — najbolji vid zaštite na svetu, na kojem trenutno rade domaći stručnjaci na Institutu za fiziku.

Teslagram — tehnologija koja je može da promeni čitavu oblast bezbednosti, nastao je u okviru istraživanja na Institutu za fiziku u Beogradu i globalno je zaštićen kroz patent i žig.

„Ovaj projekat se razvija u više pravaca — u domenu zaštite novčanica, dokumenata, zaštite podataka, umetnina, a trenutno je u toku projekat razvoja Teslagrama za zaštitu dokumenata“, kaže za Tanjug Saša Lazović, rukovodilac Inovacionog centra Instituta za fiziku.

Reč je o interdisciplinarnom istraživanju, u koje su uključeni biolozi, fizičari, mašinski inženjeri, jer ovakva vrsta tehnologije zahteva vrlo široka znanja i naporan rad, nekada i više od 70 sati nedeljno.

Još je Bendžamin Frenklin u 18. veku došao na ideju da koristi biološke strukture za zaštitu dokumenta, pre svega novčanica, pa je koristio obrasce sa listova biljaka, štampao ih i lepio na novčanice.

Zaljubljeni par. - Sputnik Srbija
Nauka dokazala: Ljubav je univerzalni lek

„Kasnije je došla složenija tehnologija“, objašnjava biolog Danica Pavlović, članica tima koji radi na razvoju Teslagrama, pa se danas uglavnom koriste optički varijabilni uređaji koji u sebi sadrže neke mikroskopske i nanometarske strukture, koje služe za zaštitu novčanica.

Problem sa takvim strukturama je što su za određeni tip dokumenata sve međusobno identične, pa je vrlo jednostavno napraviti falsifikate, kako originalnih dokumenata, tako i njihovih falsifikata.

Sa Teslagramom je drugačije — nemoguće ga je falsifikovati, tvrde njegovi autori.

Dugogodišnjim istraživanjem i radom sa insektima, na njihovim krilima otkrili su strukture koje su toliko složene da postojeće tehnologije ne mogu da ih iskopiraju.

„Na krilima leptira postoje strukture koje su veličine čestice prašine nevidljive golim okom, koje mi koristimo, skidamo sa krila leptira, lepimo na dokumenta ili na bilo kakve originalne dokumente, kreditne kartice, pasoše, novčanice… Svaka od novčanica, na primer, jedinstveno je zaštićena takvom ljuspicom, koja opet ima svoje jedinstvene karakteristike, koje se ne mogu iskopirati“, objašnjava Danica za Tanjug.

Leptir na jednom krilu ima oko 100.000 ljuspica, tako da bi sa jednim krilom leptira moglo da se zaštiti 100.000 novčanica ili nekih dokumenata.

U laboratoriji u kojoj rade Danica i njen kolega biolog Dragoljub Dimitrijević nalazi se i jedna komora u kojoj se kontrolišu životni uslovi potrebni za razvoj leptira.

Ruski automobil budućnosti - Sputnik Srbija
Ruski naučnici prave automobil kojim će upravljati ljudske misli (video)

„Tako da možemo od jajašaca, preko larvi, da dođemo do gotovih jedinki, koje koristimo posle njihove prirodne smrti za naša istraživanja“, kaže Dimitrijević i dodaje da leptiri žive u proseku 20 dana.

Imaju i malu „farmu leptira“, ne otkrivaju koje vrste čuvaju, a kažu da nisu sve vrste pogodne za zaštitu.

Sama ideja za razvoj Teslagrama potekla je od dr Dejana Pantelića, istraživača sa Instituta. Tehnologija se razvija od 2011. godine, a na tome radi tim od 20 članova, koji pored Danice i Dragoljuba, između ostalih, čine i fizičari Dimitrije Stepanenko i Marija Mitrović Dankulov, inženjeri Đorđe Vuković i Stevan Jovanović, Saša Lazović…

Takođe, osmislili su i prototip „čitača“, na kojem će se kartica sa ljuspicom očitati.

Inženjer Stevan Jovanović kaže da je u saradnji sa firmom „Kvadra grafik“ napravljena tehnologija štampe ljuspica, njihovo skidanje i serijska štampa na kartice, dok je u samom Institutu razvijena tehnologija njihovog čitanja.

Nije isto da li će se Teslagram koristiti za kontrolu pristupa prostorijama, zaštitu podataka, novca, umetničkih dela ili pasoša… A Saša Lazović ističe da, nažalost, nema kapaciteta da tim Instituta pokrije svako polje primene istovremeno.

Sijalica gori u Teslinoj ruci - Sputnik Srbija
Tesla je govorio: Pričam sa munjama na maternjem jeziku

„Teslagram je zaštićen patentom, 2015. godine uz pomoć sredstava Svetske banke, i registrovan je žig. Za neka polja primene imaćemo rezultate za dve do tri godine, ali je to nezahvalno prognozirati“, napominje on.

Ističe da im cilj nije da Teslagram bude plasiran i postigne velike finansijske rezultate, već da bude uspešan primer koji će pokrenuti slične procese u drugim naučno-istraživačkim organizacijama.

„Mi pravimo Teslagram, ali Teslagram izgrađuje i nas kao instituciju, kao deo institucije, da sledeća ideja ne ode niz Dunav, već da bude realizovana, na korist društvu i državi“, kaže Lazović.

Ono na šta su u Institutu posebno ponosni je činjenica da je ta institucija kroz niz godina uspela da vrati određeni broj ljudi iz inostranstva, koji sada čini značajan deo zaposlenih.

„Ljudi zaposleni u Inovacionom centru su mahom školovani u inostranstvu, a onda smo se vratili u Srbiju i krenuli da razvijamo i nauku i tehnologiju. Zadatak svakog inovacionog centra je da uspostavi vezu između privrede i nauke“, kaže Lazović.

Saglasan je i direktor Instituta Aleksandra Bogojević, koji kaže da u toj ustanovi ima više od 30 grupa, koji su fokusirani na razvoj različitih proizvoda, softvera, ideja…

Čovek proverava akcije na berzi na svom pametnom telefonu - Sputnik Srbija
Ruski stručnjaci smislili: Ovo je sistem „neprobojne“ zaštite za vaš telefon

„Vraćamo mnogo stručnih ljudi iz inostranstva, više nego što tamo odlazi. Nikada nećemo zaustavljati odlazak, jer to bi bio kraj, mi njih u stvari rentiramo na neko vreme, a onda se vraćaju ojačani, sa iskustvima koje ne bi imali ovde. To je veliki uspeh, u poslednjih pet-šest godina veći je broj ljudi koji se vraća i to oplemenjuje i našu instituciju i naše društvo“, kaže Bogojević.

Dodaje i da se trude sve više da i nauku koja se „dešava“ na Institutu prenesu ljudima.

„Važna nam je i komunikacija sa javnošću, od koje smo i finansirani kroz poreze. Želimo da pokažemo društvu da je ovo korisno za njih na različite načine“, kaže Bogojević.

Tanjug

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala