Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

U svakom Srbinu postoji mali Ajnštajn: Pamet se prodaje najlakše i najskuplje

Pratite nas
Ne znam koju hranu mi Srbi jedemo, ali verujte mi, kad bilo gde odem u svet, srećem talentovane mlade ljude odavde koji ostvaruju uspešne rezultate, kaže otac mikrobaterije i smart kartice Dejan Ilić.

Pronalazač i biznismen kog često zovu novi Tesla već godinama prenosi na mlade svoja iskustva, ne bi li rekli: Ako je taj Ilić nešto uradio u svetu zašto, ne bih mogao i ja.

Pokreće ga, kako kaže u razgovoru za Sputnjik, socijalna odgovornost, pa se u okviru Inovacionog fonda, gde je predsednik Upravnog odbora, već nekoliko godina trudi da motiviše mlade ljude da svoje ideje što lakše pretoče u delo, da se osamostale i uhvate u koštac sa konkurencijom.

Ako imaju mali biznis plan i saradnju sa naukom, stiču pravo da se prijave za prve donacije koje mogu da idu od 80.000 do 300.000 evra, objašnjava Ilić, dodajući da je pre nekoliko dana Inovacioni fond podelio u te svrhe oko tri miliona evra. Ističe da je zadovoljan što se taj fond uvećava skoro duplo za ovu godinu.

Ilić, koji je doktorirao fizičku hemiju, a onda se otisnuo u svet, radio je dugo godina u Varti gde je i napravio neka od svojih revolucionarnih otkrića. Dok je Tesla dosad ima oko 600 registrovanih patenata.

„Ako pogledate naučna istraživanja mog tima i mene u određenom periodu razvoja firme ’Varta‘ videćete da smo tražili uglavnom aplikacije koje će doći za dve-tri godine. Uvek treba gledati šta će nekom trebati za godinu-dve u Srbiji i to i ponuditi. Kad sve to stavite ispred sebe, pratite korak i dajete ideje industriji, industrija daje vama fidbek. To je drugi savet mladima koji se osamostaljuju: nije moguće uvek za godinu dana zaraditi novac i pretočiti svaku dobru ideju u patent ili u praktičnu primenu, ali treba imati strpljenja i verovati u to što radiš“, savetuje Ilić.

Matematička gimnazija - Sputnik Srbija
Mladi srpski matematičari trijumfovali u Moskvi

Od 2007. godine preorijentisao se na proizvodnju filmske i televizijske opreme, došavši na čelo firme „Ari“ koja se time bavi. Sarađivao je i sa Rusijom, gde je njegova firma opremala studio u Sankt Peterburgu. Reč je o studiju koji je, objašnjava on, jedan od najopremljenijih za snimanje visoko budžetskih filmova i to je bila velika tehnološka investicija u filmskoj industriji. Ilić je upoznao i predsednika Rusije Vladimira Putina.

„Sećam se jednog događaja u Štutgartu kada je tadašnji nemački kancelar Gerhard Šreder doveo Putina, kad su doveli industrijalce i kad se govorilo o strateškoj saradnji ruskih i nemačkih privrednika“, priseća se Ilić.

Inače je Ilićeva kompanija „Ari“ dobila i tri Oskara, a jedan za tehnička dostignuća u filmskoj industriji, kako precizira, dobila je 2009. godine za tehnologiju koja se odnosi na svetlo, a primenjenu prvi put u snimanju pretposlednjeg filma iz ciklusa o Džejmsu Bondu. Kako dodaje, maltene, nema većeg filma u kom se nije koristila oprema koju proizvodi ta kompanija. Što se tiče filmskog tržišta u Srbiji, Ilić kaže da Radoš Bajić radi sa tom opremom kako bi postigao najbolji kvalitet slike.

Na pitanje da li je fama da su Srbi narod talentovan za nauku, kaže da je možda subjektivan, ali da u svakom Srbinu postoji mali Ajnštajn, samo ga treba dovoljno zagolicati i dati mu usmerenje u kom pravcu bi mogao da ide.

„Što se tiče Srbije i srpskog podneblja, ne znam koju hranu mi jedemo, ali verujte mi, kad bilo gde odem u svet srećem talentovane mlade ljude odavde koji ostvaruju uspešne rezultate. Pitam se zašto to ne bi mogli i ovde“, ističe Ilić. Kako primećuje, mladi ljudi moraju da spoznaju da na Zapadu ne teku med i mleko, a sada kada u Srbiji još nema strukturiranih privrednih kretanja, možemo da uskočimo u poslednji vagon i počnemo da se bavimo preduzetništvom koje je praktične svrhe i koje će omogućiti da za godinu-dve dođemo do investicija.

Seminar programera. - Sputnik Srbija
Dobro plaćena profesija za koju u Srbiji posla ima koliko hoćeš. Šta je problem?

Izbegava, kaže, da govori o politici, ali hoće da pomogne savetima što se tiče privrede i industrije, gde je zagovornik teze — uradimo ono što nama može da koristi, a dostignuća u svetskim razmerama ostavimo bogatima.

Da se on pita, usmeravao bi razvoj softvera i inženjerstva, hemije i fizike, a insistirao bi i na obrazovanju kadrova za te oblasti. Drugi deo aspekta — napraviti strateški plan šta će nam biti potrebno za tri do pet godina i onda inače limitirana sredstva usmeriti upravo na to.

Prema rečima Ilića, ključno za Srbe i u Srbiji i van nje jeste da imaju cilj, viziju, da tu viziju definišu i da onda idu tim putem. 

„Ne sme mnogo da se luta, naravno da svetlo u tunelu ne sjaji uvek dovoljnim sjajem, ali kad imate jednu viziju koju svi razumeju, vi ćete se sigurno boriti da ujedinite snage u tome. Naravno, nije lako ujediniti srpski mentalitet, ali se to može kad imate cilj pred sobom, kad hoćete da ga ostvarite, a za mene je najveći cilj ostaviti generaciji koja dolazi nešto, barem onoliko koliko su naši dedovi ostavili nama. Mislim pre svega na mir, da se Srbija spozna kao zemlja gde ima reda i mira i zemlja gde se čovek oseća sigurno. Ideja vodilja treba da bude da naši sinovi ili njihova deca mogu da kažu — ovo smo nasledili i barem, ovo moramo da damo dalje, napravimo boljim za sledeće generacije“, iznosi svoje viđenje Ilić.

Na pitanje kako kao Srbin iz dijaspore vidi situaciju oko Kosova i Metohije, kaže da je ono bilo i ostaće deo Srbije, a političkim rešenjem baviće se, dodaje, iskusniji od njega „na način koji pretpostave da je najbolji za budućnost Srbije i srpskog naroda“.

Na kraju, savet za mlade koji tek odlučuju o svom životnom putu: da imaju energiju, kreativnost i da se usude da uđu u rizik.

„Nije tačno da uvek nedostatak novca ograničava realizaciju njihovih ideja. Kad se neko potrudi, novca ima danas u Evropi, a i kod nas će imati, ali je pitanje koliko sam spreman da uđem u rizik i kako ga sagledavam. Možete i dva-tri puta da bankrotirate: evo, predsednik Donald Tramp. Nije sramota ni bankrotirati, nije sramota napraviti greške, ali treba imati cilj, voditi se njime i biti uporan. Naravno, preporučujem još jednu važnu stavku za one koji počinju karijeru: osamostalite se i gledajte da imate što više informacija i kontakata koji su neprocenjivi“, kaže Ilić na kraju razgovora za Sputnjik.

 

 

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala