Srbima je samo na Kosovu gore nego u Crnoj Gori

Pratite nasTelegram
Pesničke knjige Ranka Jovovića predstavljaju glas protesta i nepristajanja, glas posrtanja u težnji za slobodom, ocenio je žiri za dodelu nagrade.
Petar II Petrović Njegoš - Sputnik Srbija
„Šjekirom“ na Njegoša: Brutalno falsifikovanje „Gorskog vijenca“

Dobitnik književne nagrade „Izviiskra Njegoševa“, pesnik iz Crne Gore Ranko Jovović, šesti je laureat priznanja koje dodeljuje Eparhija budimljansko-nikšićka i modna kompanija „Mona“. Jovoviću je priznanje dodeljeno za pesničku zbirku „Suze Marka Miljanova“, saopštio je žiri kojim je predsedavao Jovan Delić.

Obrazlažući nagradu na svečanosti proglašenja dobitnika u Narodnom pozorištu u Beogradu, profesor Delić je istakao da je Ranko Jovović svojim pesničkim knjigama „stekao jedinstven, prepoznatljiv i nepotkupljiv pesnički glas, glas protesta, nepristajanja, glas posrtanja u težnji za slobodom“.

„Poezija Ranka Jovovića hrani se užasima ovoga sveta, kojih se nadoživljavao i nagledao, pa će se najiskrenije zapitati ’šta bih ja bez užasa ovoga sveta‘. Tih užasa, ličnih, životnih i nacionalnih, istorijskih, prepuna je Jovovićeva poezija, i ona od tih užasa živi i mesi svoj mračni hleb“, rekao je Delić.

Neposredno po proglašenju dobitnika „Izviiskre“, u kratkom razgovoru za „Sputnjik“ pesnik Ranko Jovović objašnjava zašto u naslovu nagrađene knjige „Suze Marka Miljanova“, slavni pisac „Primjera čojstva i junaštva“ – plače:

„Plače za Crnom Gorom, za moralom“, objašnjava Jovović. „Zbog ovakve vlasti, antisrpske, plače Marko Miljanov. To je pisac koji je kad je umirao kazao da umire srećan kao Kuč i nesrećan kao Srbin. Danas u Crnoj Gori nikad nije bilo gore za srpski narod, gore je samo na Kosovu“, kaže nagrađeni autor.

Razloge zbog kojih u prvi plan u svojoj poeziji smešta glavna i goruća pitanja vremena, Jovović nalazi pre svega u tome što sebe, pesnika, smatra i — svedokom vremena.

Vikipedija - Sputnik Srbija
Oj svijetla svibanjska zoro: Crnogorsku Vikipediju kao da je pisao Ante Pavelić

„Ja sam pesnik – čovek – svedok. A kao što je govorio Njegoš, a to citira Andrić, teže je biti čovek nego vladika. Svedok sam i gledam kako se svet raspada, kako se moral raspada, a ja se hranim slobodom i moralom. Nisam ja Marko Miljanov, ali se trudim da budem na toj liniji i u tom duhu. Tradicionalista sam i bez obzira što sam svoju poeziju negovao na modernoj srpskoj, ruskoj, francuskoj poeziji, ja sam, ipak, na neki način rođen iz ’Gorskog vijenca‘. Kao što je i Crna Gora rođena iz ’Gorskog vijenca‘.“

Za vladiku cetinjskog, kaže, da je „naša uteha i obaveza“ i da je „sve što je rodilo iz njegovog duha – naša domovina“. Na pitanje kako danas stojimo sa tom domovinom, Jovović odgovara da ih ima još koji žive u tom duhu, onoliko koliko se može u vremenu u kome se čitav svet raspada.

„Meni je Njegoš oslonac, tako mi je lakše da podnosim nesreću sveta“, objašnjava.

A moglo bi se reći da je na tim njegoševskim polugama — slobodi i moralu – ispevana i ukupna poezija Ranka Jovovića. Otuda i teme o kojima se peva, poput sudbine Kosova ili rusofobije… Jovović ispisuje stihove sa uverenjem čoveka da poezija možda ne može da promeni svet, ali može da ga popravi.

Lovćen - Sputnik Srbija
Evo šta bi Njegoš rekao u unutrašnjem dijalogu o Kosovu

„Poezija je oružje bez oružja. Ona ipak vodi svet, širi duh i slobodu. Poezija, kao ni molitva, ne može da se bori za Kosovo, ali ipak osvetljava neki put svojoj naciji, čoveku. Ona daje smernice i otvara puteve. Ona je oduvek bila lekovita, pa i danas mislim da poezija leči svet.“

Da li lekovitost pevanja nosi i nadu da će se „suze“ Marka Miljanova u bliskoj budućnosti – osušiti i da za njima neće biti potrebe? Nagrađeni pesnik nije mnogo optimističan:

„Daj bože da se osuše, ali se bojim da će suza biti još dosta. U jednoj pesmi kažem: ’U starosti koja neumitno stiže niko mi neće i ne može pomoći da budem suncu bliže‘. Bojim se da nismo još blizu suncu“.

 

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala