Priština odlučuje o granici Srbije — bez Srba

© REUTERS / Hazir RekaGrafit koji su napisali Albanci sa Kosova na Čakoru : "Kosovo je Čakor".
Grafit koji su napisali Albanci sa Kosova na Čakoru : Kosovo je Čakor. - Sputnik Srbija
Pratite nasTelegram
Kosovo se i danas tretira pod Rezolucijom 1244 i vodi se sa zvezdicom unutar Evropske komisije i Evropske unije, a Srbija je isključena iz bitnog procesa kao što je demarkacija granice, a imala je pravo da se pita, pošto je Kosovo deo njene teritorije pod protektoratom, stav je sagovornika Sputnjika.

Sporazum o demarkaciji o državnom razgraničenju Crne Gore i Kosova, koji je potpisan pre neki dan u Podgorici, faktički je samo poklon Albancima za njihovu „desetogodišnjicu takozvane nezavisnosti“.

Priština, Kosovo - Sputnik Srbija
EU: Demarkacija granice Kosova s Crnom Gorom uslov za viznu liberalizaciju

Sporazum koji bi trebalo da ratifikuje Skupština Kosova sutra na posebnoj sednici čeka se i u Briselu, jer ako se to desi, Kosovo će na svoj „deseti rođendan“ dobiti još jedan poklon — viznu liberalizaciju. Za ratifikaciju Sporazuma o demarkaciji potreban je 81 glas među 120 poslanika u Skupštini Kosova. Matematički, postoji 78 glasova, ne računajući glasove Srpske liste, ali ako Srpska lista kaže „da“, usvajanje sporazuma je sigurno. Do tada je „sve na ledu“. U Srpskoj listi o ovome, kažu, još nije bilo razgovora, ali s obzirom na to da je u pitanju takozvani međudržavni sporazum, očekivano je da ga srpski poslanici ignorišu.

Politikolog sa Kosova i Metohije Aleksandar Stojanović kaže za Sputnjik da, kako god se okrene, srpski poslanici nisu u zavidnoj poziciji.

„Verovatno da će se, kao i za ostala ključna pitanja, Srpska lista i za ovo obratiti zvaničnom Beogradu, i tu će se tražiti neka vrsta mišljenja, možda i stav pravne struke, pa će se tek onda doći do neke odluke“, procenjuje Stojanović uz napomenu da je moguće da se desi da glasovi srpskih poslanika ni ne budu potrebni.

S druge strane, u zvaničnim krugovima u Srbiji pitanje demarkacije granice Crne Gore i Kosova se ne tretira jer „Srbija (samim tim i Kosovo i Metohija) ima utvrđene granice sa Crnom Gorom“. Dodaje se i da su one zasnovane na osnovu Ustava iz 1974. godine, a potvrdila ih je i Badinterova komisija, koja je posle raspada SFRJ predvidela da „novonastale države imaju državne granice u istim okvirima u kojima su ih imale kao republike u Jugoslaviji“.

Ono na šta naš sagovornik, međutim, ukazuje jeste činjenica da Crna Gora o ovome nije razgovora i sa Srbijom.

„Srbija se nije pitala za deo njene granice i pored toga što se Kosovo i danas tretira pod Rezolucijom 1244. Kosovo sa zvezdicom i pod Rezolucijom se vodi i unutar Evropske komisije i Evropske unije, tako da je tu Srbija isključena iz bitnog procesa, a imala je pravo da se pita, pošto je to deo njene teritorije pod protektoratom“, napominje naš sagovornik. 

Sporna teritorija nalazi se na obroncima planine Prokletije i obuhvata oko osam hiljada kvadratnih kilometara. Priština je zahtevala da se granica povuče onako kakao je određena Ustavom iz 1974. godine, dok se Podgorica pozivala na stare katastarske knjige. U deklaraciji dvaju „predsednika“ se navodi da će nakon ratifikacije sporazuma u kosovskom parlamentu biti formirana zajednička radna grupa za obeležavanje granične linije, koja će „identifikovati i adresirati potencijalne nesporazume“ tokom obeležavanja granice. Na specifičan način će razmotriti i korigovati sektor u pravcu Čakora i Kule.

Skupština Crne Gore je već ratifikovala sporazum, koji je postignut još 2015. godine. Inače, teritoriju Kosova i Metohije od Crne Gore deli prostor dug 80 kilometara, a razgovori o demarkaciji traju od 2011. godine. Prethodno su kosovske vlasti završile demarkaciju granica sa Makedonijom i Albanijom.

Igor Lukšić, Filip Vujanović, Isa Mustafa i Hašim Tači - Sputnik Srbija
Crna Gora i Kosovo — mafijaške antidržave

U crnogorskim medijima se navodi da je Crna Gora ovim sporazumom „pokazala dobru volju“ jer je prihvatila da Radna komisija radi na razmeni teritorija, ako to bude u interesu lokalnog stanovništva, najviše u dužini 50 do 100 metara, s tim da na kraju razmena bude metar za metar. S druge strane, državna komisija stručnjaka za merenje teritorije Kosova potvrdila je da je površina Kosova ista kao što je bila i dosad, i da iznosi 10.906 kilometara kvadratnih.

Inače, ovaj granični problem počeo je da se javlja 1999. godine, svega nekoliko meseci posle NATO bombardovanja SRJ, kada su pripadnici Kfora srušili put ka vrhu Čakora, od Murine prema Peći, i na nekoliko mesta postavili „piramide“ koje su za snage međunarodne zajednice bile linija razgraničenja Crne Gore i Kosova. Taj posao je izveden na štetu Crne Gore, jer su „piramide“ postavljene 850 metara unutar njene teritorije, a Kosovo je taj prostor kasnije stavilo pod svoju kontrolu.

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala