Vodeće sile Evrope kuju plan da „preveslaju“ Ameriku

CC0 / Pixabay / Evropska unija i SAD
Evropska unija i SAD - Sputnik Srbija
Pratite nasTelegram
Predlog da se ukine konsenzus unutar Evropske unije da se na temu odbrane odlučuje preglasavanjem najviše odgovara Nemačkoj i Francuskoj, ali je svojevrsni udar na SAD.

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker izjavio je da Evropska unija treba da se odrekne sistema donošenja jednoglasnih odluka dostizanjem sveevropskog konsenzusa kada se radi o sferi odbrane. Na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti Junker je naglasio da sistem jednoglasnih odluka ne omogućava operativno dejstvovanje ni donošenje mera neophodnih u sferi odbrane.

Mapa Evrope i zastava SAD - Sputnik Srbija
Da li je na pomolu veliki raskid Evrope i Amerike?

„U pokušajima da dođemo do kompromisa prihvatljivog za sve države-članice nikada nećemo moći da obezbedimo postavljanje vojske za borbu. Zato nam je u Evropskom savetu, povodom odluka koje se tiču odbrane, potrebno odlučivanje kvalifikovanom većinom“, rekao je predsednik EK.

Junker je svoj predlog pojasnio time da Sjedinjene Države smatraju da bi EU razvijanjem evropske odbrane postala „isuviše nezavisna“, i poručio da se Unija ne može oslanjati samo na NATO i da mora raspolagati i sopstvenim odbrambenim mogućnostima.

Dušan Proroković iz Centra za strateške alternative, međutim, kaže da je, s obzirom na postojeću regulativu i evropsko pravno nasleđe, za prihvatanje Junkerovog predloga o ukidanju konsenzusa prilikom donošenja određenih odluka, neophodan konsenzus unutar Evropske unije.

„Teško da postoji konsenzus u ovom trenutku za tako nešto, jer će manje članice štiti svoje pravo da odlučuju tako što će upravo pokušati da zadrže konsenzus. Ukoliko se ukine konsenzus uvek će veće i uticajnije zemlje preglasavati manje i slabije uticajne države. Tako da, u tom kontekstu gledano, nizu manjih članica ne odgovara promena postojećeg sistema", napominje Proroković.

Logo EU na zgradi sedišta Evropske komisije u Briselu - Sputnik Srbija
Da li je „evropska vojska“ Junkerov blef

Ovakav predlog, dodaje naš sagovornik, najviše ide u korist Nemačke i Francuske.

„Ako pogledamo strateške dokumente Sjedinjenih Američkih Država u poslednje dve godine, vidimo da one sopstvene ciljeve više osiguravaju u Evropi saradnjom sa državama između takozvana ’tri mora‘ — pre svega sa Poljskom, Rumunijom, Estonijom, Litvanijom, Letonijom, a donekle i Hrvatskom — nego saradnjom sa Francuskom, Nemačkom i nekim drugim uticajnim članicama EU. Zbog toga deo ovih istočnoevropskih zemalja koje su u strateškom partnerstvu sa Vašingtonom ima priliku da u postojećem sistemu blokira proces donošenja određenih odluka. Ukoliko bi došlo do preglasavanja, uopšte ne sumnjam da bi Nemačka i Francuska koristile te mehanizme koje je dosad koristio Vašington, ucenjivale manje članice i praktično ih naterale da dignu ruku zajedno sa njima. Tako da bi mogle iz procesa donošenja odluka da budu istisnute neke zemlje koje dosad nisu mogle da budu ignorisane, poput Poljske. Na takav način bi oni ’krpili‘ većinu od jedne do druge odluke, sprovodili bi svoje interese i praktično bi blokirali ili smanjili dalje mešanje SAD u evropske poslove“, napominje Proroković.

Vojni analitičar Aleksandar Radić - Sputnik Srbija
Evropska vojska će promeniti bezbednosnu strukturu Zapada

Predsednik Evropske komisije takođe je na Minhenskoj konferenciji poručio da će bezbednosni savez između Evropske unije i Britanije biti održan i posle „bregzita“. Dušan Proroković međutim kaže da ukoliko Evropska unija kreće u istiskivanje američkih uticaja iz kontinentalne Evrope, u kontekstu u kojem je Junker to spomenuo, teško da će zadržati nivo postojeće saradnje sa Velikom Britanijom.

„Velika Britanija je, bar kada gledamo taj vojni aspekt i strateške sporazume koji se tiču nuklearnog naoružanja i razvoja sopstvenih resursa, mnogo više vezana za SAD nego za bilo koju evropsku zemlju. Posle ’bregzita‘, pogotovo strateški, Velika Britanija je okrenuta ka Americi, a ne ka kontinentalnoj Evropi. Verovatno će i EU i Velikoj Britaniji biti u interesu da tu svoju buduću saradnju institucionalizuju, pravno uokvire i na neki novi način zajedno rešavaju postojeće probleme, ali to ni izbliza ne može biti kao onda kada je Velika Britanija bila unutar EU“, zaključuje Proroković.

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala