Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Sablja, Grom, Vuk: Za koga se sprema Zapadna armada ako Rusija nije pretnja

CC0 / Flickr/U.S. Army Europe / NATO vojska
NATO vojska - Sputnik Srbija
Pratite nas
Godinama generali NATO-a upozoravaju svet na „rusku pretnju“, govore o strašnoj i agresivnoj Rusiji i optužuju je za sva zla ovog sveta. Sada je došlo do naglog zaokreta — generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg kao da je „progledao“, pa je priznao da Rusija nije nikakva pretnja za zemlje Severnoatlantske alijanse.

Stoltenbergove reči demantuje situacija na teretnu i potezi koje povlači NATO. Evropa se intezivno militarizuje. Broj snaga za hitno reagovanje NATO-a porastao je sa 10 na 40 hiljada, a udvostručen je broj NATO vežbi. U baltičke zemlje i Poljsku prebačena su četiri bataljona taktičke grupe multinacionalnih snaga, kao i oklopna brigada i brigada vojne avijacije kopnene vojske SAD. Formirano je sedište multinacionalnih NATO divizija u Rumuniji i Poljskoj. 

NATO vojska - Sputnik Srbija
NATO se sprema za rat u srcu Evrope — čeka ih klopka

Nemački mediji pišu da Berlin planira da pošalje 12.000 vojnika na vojne vežbe NATO-a, čiji cilj je „obuzdavanje Rusije“, što znači da će nemački kontingent biti tri puta veći nego prošle godine.

Vojne vežbe pod nazivom „Udar sablje“, „Vatreni grom“ i „Gvozdeni vuk“ biće održane ove godine na istoku i zapadu NATO-a. Za njih će iz nemačkog budžeta biti izdvojeno 90 miliona evra.

Razlog za aktiviranje vojske je, kako piše „Fokus“, pozivajući se na izjave nemačkih vlasti, „agresivna politika“ Moskve. Zbog ujedinjenja Rusije i Krima pretnju osećaju baltičke države i Poljska.

Vojne vežbe, naglašava list, treba da pošalju Rusiji „jasan signal“ da će mešanje u unutrašnje stvari NATO-a imati „ozbiljne posledice“.

Ruski eksperti, međutim, smatraju da se povećanje broja vojnih vežbi NATO-a protiv izmišljene „ruske pretnje“ dešava pod pritiskom SAD. 

„Ruska vojna pretnja je, bez svake sumnje, izmišljen faktor. To je izgovor koji je potreban NATO-u da bi zbio svoje redove, a takođe i izbio novac iz džepova poreskih obveznika kako bi povećao vojno finansiranje. Mi vidimo da se vojni budžet zemalja Alijanse značajno povećava. To se dešava pod veoma ozbiljnim pritiskom SAD“, kaže za Sputnjik ruski analitičar Sergej Jermakov.

Prema njegovim rečima, povećanje vojnog potencijala NATO-a ogleda se, između ostalog, u povećanju broja vojnih vežbi.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg govori na konferenciji za medije pre ministarskog sastanka u sedištu NATO-a u Briselu - Sputnik Srbija
Stoltenberg: EU ne može da se brani bez NATO-a, SAD i Britanije

„Trenutno se godišnje odvija oko 250 vežbi različitog intenziteta i obima, pri čemu se održavaju vežbe bliske pravim uslovima borbe, u koje se uključuje sve veći broj vojnih snaga i teške tehnike. Sve veći broj zemalja NATO-a stavlja svoje oružane snage i posebne jedinice na raspolaganje Severnoatlantskoj alijansi, kako bi se praktično uvežbali načini borbe protiv tzv. ’ruske vojne agresije‘“, smatra Jermakov.

Ako se sve to uzme u obzir, onda izjava generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga o tome da „Alijansa ne vidi nikakvu pretnju Rusije prema bilo kojoj članici NATO-a“ zvuči krajnje čudno i kontradiktorno. 

Stoltenberg je, u intervjuu za „Forin polisi“, takođe upozorio i da je Alijansa uvek spremna da pomogne saveznicima ako Moskva reši da ih napadne. On je rekao da bi „reagovala cela Alijansa ako bi se dogodilo bilo šta slično Krimu ili Ukrajini“, jer, kako je naveo, NATO je tu da štiti i brani svoje saveznike od bilo koje pretnje.

Šef Severnoatlantske alijanse je naveo i da prisustvo NATO-a za cilj ima da spreči, a ne da započne sukob.

Istovremeno, Stoltenberg je priznao da je Savezu potreban dijalog sa Moskvom kako bi se smanjile tenzije.

Zanimljivo je da je šef Alijanse pre samo nekoliko dana imao sasvim drugačiju priču. On je krajem prošle nedelje na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti izjavio da je „nuklearna pretnja ponovo na dnevnom redu“, pošto „Rusija krši Sporazum o raketama srednjeg i malog dometa“, a bukvalno dan kasnije je optužio Moskvu da raspiruje „novu nuklearnu trku“ i dodao je da su „partneri iz NATO-a zabrinuti“.

Svet - Sputnik Srbija
Kad bi svi ušli u NATO, da li bi Amerika držala svet na dlanu

„Stoltenberg stalno daje kontradiktorne izjave. On sada izjavljuje da Rusija nije pretnja, da su potrebni dobri odnosi sa Rusijom, ali da bi ti odnosi trebalo da budu sa pozicije sile, koja mora biti na strani NATO-a. Sve je to razumljivo, jer Stoltenberg mora da daje i takve, ’miroljubive‘ izjave kako bi umirio one koji su protiv preterane militarizacije NATO-a u Evropi. Mislim da su svi već na ivici živaca i zbog toga će se ta retorika i ubuduće stalno menjati“, kaže Lav Korolkov, stručnjak za bezbednost. 

S druge strane, dodaje ekspert, Nemačka jednostavno usmerava svoj kontigent u skladu sa ranijim planovima NATO-a, odnosno ispunjava svoje obaveze. 

„To, međutim, stvara nove zone potencijalnih sukoba na granicama. Napetost će rasti, ponekad će malo omekšati, kako bi se stišale strasti, a onda će opet dobijati na snazi i dalji scenario će zavisiti od toga kako će se graditi politički odnosi i kakve će dogovore postići lideri zemalja“, kaže Korolkov.

Podsetimo, Moskva je poslednjih godina više puta izražavala zabrinutost zbog aktivnosti NATO-a na svojim zapadnim granicama. Alijansa konstantno jača svoje vojno prisustvo u Evropi, pravdajući to „obuzdavanjem ruske agresije“.

Kremlj je više puta naglasio da Rusija ni za koga ne predstavlja pretnju i da Moskva nema nameru bilo koga da napada, ali da neće ignorisati akcije koje su potencijalno opasne po njenu bezbednost i njene interese.

 

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala