Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Radioaktivni otpad u Srbiji: Kako i gde sa njim?

Energija Sputnjika s Jelicom Putniković
Energija Sputnjika s Jelicom Putniković - Sputnik Srbija
Pratite nas
Po Zakonu o zaštiti od zračenja i nuklearnoj bezbednosti, donetom 2009. godine, rok za izgradnju konačnog odlagališta radioaktivnog otpada u Srbiji je 10 godina od donošenja zakona. Taj rok ističe naredne, 2019. godine. Ako se ovaj problem ne reši, nema ulaska u Evropsku uniju.

„Brojni problemi oko smeštaja i čuvanja radioaktivnog otpada u Srbiji, uključujući problem relativno velike količine neadekvatno uskladištenog otpada na lokaciji ’Vinča‘, zahtevaju da se o ovome detaljno obaveste nadležni državni organi i javnost Srbije“, upozorava dr Ilija Plećaš, naučni savetnik i predsednik Nadzornog odbora Javnog preduzeća Nuklearni objekti Srbije ističući da je cilj pisanja monografije „Radioaktivni otpad u Srbiji: kako i gde sa njim?“ bio da upozori Vladu Srbije i širu javnost da se mora hitno pristupiti rešavanju problema sa radioaktivnim materijalom, ali i da u našoj zemlji postoji pamet koja to može da realizuje.

Knjiga daje idejno rešenje bazirano na svetskim iskustvima ali i na domaćim naučnim i stručnim radovima. Cilj knjige je da se aktuelizuje potreba i zakonska obaveza da se nađe trajno rešenje problema radioaktivnog otpada u Srbiji.

Radi se o obavezi države Srbije prema sadašnjoj i budućim generacijama njenih stanovnika na osnovu prihvaćenih međunarodnih obaveza i konvencija, i u skladu sa odgovarajućom regulativom EU. Dok god se ovaj problem ne reši, stanje radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti u zemlji biće nepovoljno.

U knjizi se daje detaljan opis trenutnog stanja takvog otpada na lokaciji „Vinča“ i izlaže se koncept odlagališta na izabranoj bezbednoj lokaciji, na koju bi se trajno premestio sav postojeći otpad.

U današnjoj emisiji „Energija Sputnjika“ od 21 sat Jelica Putniković o ovoj temi razgovara sa autorom, dr Ilijom Plećašom, i recenzentom, prof. dr Miodragom Mesarovićem, redovnim članom Akademije inženjerskih nauka Srbije. 

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala