Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Ko je naterao Makrona da promeni mišljenje

© AFP 2021 / MONEY SHARMA Predsednik Francuske Emanuel Makron
Predsednik Francuske Emanuel Makron - Sputnik Srbija
Pratite nas
Treba imati u vidu i francusku politiku u 20. veku i na početku 21. veka, koja je zasnovana na bliskim odnosima sa Velikom Britanijom i SAD, ocenjuju stručnjaci.

Uprkos tome što je Rusija počasni gost na Sajmu knjiga u Parizu, francuski predsednik Emanuel Makron neće posetiti štand Ruske Federacije.

Ta odluka doneta je u očigledno u svetlu zaoštravanja odnosa zapadnih zemalja i Rusije, nakon što je Velika Britanija optužila Kremlj za navodno trovanje bivšeg ruskog obaveštajca Sergeja Skripalja i njegove ćerke Julije u Solsberiju i saopštila da će proterati ruske diplomate i suspendovati bilateralne razgovore sa Ruskom Federacijom.

Predsednik Francuske Emanuel Makron - Sputnik Srbija
Makron neće posetiti štand Rusije na Sajmu knjiga u Parizu

Podsećanja radi, prva reakcija Francuske bila je da ta zemlja želi čvrst dokaz eventualne umešanosti Rusije u slučaj Skripalj, pre nego što preduzme bilo kakav korak u znak solidarnosti sa Vladom Velike Britanije.

„Ne bavimo se političkom fantastikom. Kad se elementi dokažu, doći će vreme da se donesu odluke“, rekao je tada portparol Vlade Francuske Benžamen Grivo na konferenciji za novinare.

Međutim, samo dan kasnije Francuska se priključila zajedničkom saopštenju Nemačke, SAD i Velike Britanije, u kojem je navedeno da incident u Solsberiju predstavlja „narušavanje suvereniteta Britanije od strane Rusije“. Lideri četiri države su nazvali incident sa Skripaljem pretnjom za bezbednost Francuske, Velike Britanije, Nemačke i SAD.

Zašto je Francuska tako brzo promenila stav prema slučaju Skripalj i zašto joj više nisu bili potrebni dokazi da bi se solidarisala sa britanskim vlastima?

Nadežda Uzunova, ekspert Ruskog instituta strateških studija za pitanja Francuske kaže da je očigledno da su u međuvremenu bile održane neke konsultacije na visokom nivou.

„Ne zaboravimo da je u Velikoj Britaniji na službu stupio novi francuski ambasador, koji je najverovatnije i bio pozvan na razgovor tokom kojeg je Francuskoj možda štošta bilo obećano. Generalno gledano, Francuska i Velika Britanija su sada u prilično dobrim odnosima, ali postoje momenti gde bi Pariz hteo više ustupaka od Londona nego što sada uživa u sferi ekonomije ili odbrane. Sa druge strane, možda je samo bio izvršen običan diplomatski pritisak. Takođe, Makron uvek deluje u skladu sa činjenicom da je on predstavnik krupnog biznisa, velikih korporacija i finansijskih elita. Jasno je da ovde postoji ključni momenat koji nam još nije poznat, ali će uskoro sve izaći na videlo, iako je u startu Francuska reagovala sasvim razumno i logično“, objašnjava Uzunova za Sputnjik.

Profesor doktor Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije smatra da treba biti realističan u pogledu spoljnopolitičkih pozicija Francuske.

Nemačka kancelarka Angela Merkel i britanska premijerka Tereza Mej - Sputnik Srbija
Merkelova: EU će imati zajednički stav o slučaju Skripalj

„U prvo vreme verovatno je Francuska bila oprezna i nije želela da se zaleće. Međutim, u međuvremenu su se verovatno desili ozbiljni razgovori između Tereze Mej i Makrona, gde je britanska premijerka ubedila francuskog predsednika da oni imaju ozbiljne indicije i dokaze da Rusija stoji iza tog atentata. Treba, naravno, imati u vidu i francusku politiku u 20. i na početku 21. veka, koja je zasnovana na bliskim odnosima sa Velikom Britanijom i SAD. Zato nije toliko realno ni očekivati da, ako Velika Britanija i Amerika traže od Francuske savezničku solidarnost u nekoj oblasti, Pariz to odbije i da se ogradi, iako je to možda u prvom trenutku Francuska htela da izbegne“, primećuje Zečević.

Kada govorimo o nekom „degolizmu“, dodaje Zečević, treba imati u vidu da je „degolizam“ jedna vrsta borbe za neku posebnost i nezavisnost, ali u sklopu zapadnog vojnog saveza, nikada van njega.

Prema mišljenju Dmitrija Oficerova Beljskog sa moskovske Visoke škole ekonomije, predsednik Francuske pokušava da sprovodi oštru i muževnu politiku.

„U realnosti je Francuska, zahvaljujući planiranom izlasku Britanije iz sastava EU, sada dobila mogućnost da stane na čelo evropske spoljne politike. Takođe, nakon što Britanija izađe iz sastava Unije, francuska vojska će dobiti značajniju ulogu i biće faktički jedina nuklearna snaga Evrope. Imajući u vidu da je u ekonomskom smislu Francuska izgubila prednost u odnosu na Nemačku, Makron pokušava da kompenzuje ekonomski zastoj i stoga se različiti demarši i političke ’ucene‘ na visokom međunarodnom nivou mogu posmatrati u tom kontekstu“, zaključuje Beljski za Sputnjik.

 

 

 

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala