Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Posle Kastra — „Kastro“: Kuba menja lidera, ali ne i politiku

© REUTERS / /Alexandre MeneghiniMigual Dijaz Kanel I Raul Kastro
Migual Dijaz Kanel I Raul Kastro - Sputnik Srbija
Pratite nas
Prvi put u poslednjih šest decenija šef države na Kubi neće nositi prezime Kastro. Migel Dijas Kanel sa mesta prvog potpredsednika postavljen je na poziciju prethodnika Raula Kastra i to kao jedini kandidat.

Postavljanje Kanela na mesto predsednika Državnog saveta Kube potvrdila je Nacionalna skupština i to na dan koji ima simboličko značenje. Tada su, 1961. godine, kubanske Revolucionarne oružane snage pod komandom Fidela Kastra nanele značajan poraz dobro pripremljenim intervencionistima SAD tokom njihove invazije u Zalivu svinja. To je bila operacija „pod dirigentskom palicom CIA“, tokom koje je bilo planirano da uz pomoć Kubanaca kontrarevolucionara ojačaju svoje prisustvo na delu ostrva i formiraju tamo alternativnu vladu koju bi priznala međunarodna zajednica.

Predsednik Rusije Vladimir Putin prilikom susreta s Migelom Dijasom Kanelom Bermudesom u Kremlju - Sputnik Srbija
Putin čestitao novom predsedniku Državnog saveta Kube

Migel Dijas Kanel, koji se rodio godinu dana pre tih istorijskih događaja i koji danas puni 58 godina, jedan je od kubanskih političara koji ne pripada „revolucionalnoj generaciji“, ali se već mnogo godina nalazi na ključnim pozicijama u državi.

Zvanični predstavnik Stejt departmenta Hederer Navert izrazila je „duboku zabrinutost“ zbog smene rukovodstva na Kubi. Navert je izjavila da Donald Tramp „ne izražava optimizam“ povodom budućnosti ostrva i podvukla da Vašington traži od Havane „slobodu i demokratiju“.

To je standardna retorika koju koriste SAD „pred svake važne izbore koji predstavljaju izazov američkim stavovima“, izjavio je u intervjuu za Sputnjik urednik urugvajskog lista „Lice i maske“ (Caras y Caretas) Mateo Grije. Takvu reakciju možemo videti i povodom bilo kog drugog događaja u vezi sa Venecuelom, kada na primer rezultati izbora ne odgovaraju interesima SAD.

Politikolog Artur Lopez Levi, Amerikanac kubanskog porekla, smatra da su SAD, bez obzira na brojne kritike na račun drugih država, morale pokloniti više pažnje međunarodnom pravu u oblasti ljudskih prava.

Migel Dijas-Kanel - Sputnik Srbija
Inženjer umesto generala: Kuba dobija novog predsednika Migela Dijas Kanela

„Ako oni govore nešto na račun Kube, onda bi trebalo reći i da SAD imaju šta da poprave. Bilo bi znatno produktivnije ako bi SAD prestale da šire svoj politički sistem kao jedini ispravan model“, precizirao je politikolog kubanskog porekla u svojoj izjavi za Sputnjik.

Lopez Levi je zaključio da Kuba ima pravo na svoj sopstveni politički sistem, kao što i SAD imaju pravo na svoj. Pa ipak, obe države bi trebalo podjednako da se potrude da uvažavaju standarde međunarodnog prava.

Međutim, što se tiče unutrašnjeg uređenja, Ustav Kube je 1976. godine faktički ustanovio parlamentarnu formu uprave: šefa države i Vlade postavlja Nacionalna skupština narodne vlasti. To je viši organ državne vlasti, a poslanici se biraju na svakih pet godina po okruzima, putem direktnih izbora. Deveti saziv Nacionalne skupštine počeo je svoj mandat, nakon što su bili održani izbori 11. marta ove godine.

„Čuvena generacija revolucionara koji su stvorili Kubu odavno je već u penziji, jer su to ipak vremešni ljudi. Među 605 poslanika koji sede u Nacionalnoj skupštini ima mnogo žena i veoma mladih ljudi koji će svakako doneti neke novine u rad Nacionalne skupštine. To se ne tiče samo vektora razvoja, već i činjenice da su na taj način predstavljeni različiti slojevi društva“, smatra urugvajski novinar Mateo Grije.

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala