Kako istorijski spor između Grka i Makedonaca može da se prelije na — Srbe (video)

Pratite nasTelegram
Dogovor Skoplja i Atine oko imena za Republiku Makedoniju moguć je samo zato što je NATO-u stalo da priključi sebi tu bivšu jugoslovensku republiku. Za Makedonce i Grke to je toliko slojevito pitanje, gotovo nerešivo.

Od raspada SFRJ, Makedonci i Grci nekoliko puta su se približavali rešenjima, ali nikada nisu stigli do krajnjeg dogovora jer su razlike naprosto nepremostive. Međutim, obe države grcaju u problemima — Grčka je u finansijskoj krizi godinama, Makedoniju pored toga muči i nacionalna podeljenost.

„Amerikanci su navikli da sva sporna pitanja rešavaju na silu, nasiljem ili ekonomskim pritiscima, pa bi i ovog puta mogli time da se posluže“, rekao je u emisiji „Sputnjik intervju“ istoričar Aleksandar Raković.

Vlada republike Makedonije - Sputnik Srbija
Makedonija: Predsednik neće ime za opštu upotrebu, opozicija se sprema za izbore

On smatra da je trenutak možda povoljan jer su na čelu dve države dvojica političara koji su možda najpodložniji pritiscima.

„Cipras zbog toga što mu je vlada rovita, a država u velikoj krizi i neophodna mu je finansijska pomoć. Zaev zbog toga što je ga je instalirao Zapad. Ako kao njihova instalacija ne zadovolji aspiracije Amerikanaca na prvom mestu, pa i zapadnih Evropljana, oni uvek mogu da otvore albansko pitanje“, kaže Raković.

Dodaje i da mu se čini da i jedni i drugi, koji su u obavezi prema Amerikancima, pokušavaju da odaju utisak da se nešto radi i da se nečemu približavaju jer bi voleli da dobiju neke povlastice. Pošto je interes Zapada da Makedonci po svaku cenu uđu u NATO, Raković smatra da će verovatno naterati Grke da prihvate ime BJRM za privremeno korišćenje u Alijansi.

„Verovatno će to na kraju da se dogodi i Amerikanci će ući u Makedoniju. Možda neće ući fizičkom silom, kao što nisu učinili ni u Crnoj Gori, gde još nemaju baze“, kaže Raković i dodaje da tada za nas nastaje problem jer će NATO biti svuda oko nas.

Grčki premijer Aleksis Cipras - Sputnik Srbija
Makedonija bira između dva imena, Cipras najavljuje „veliku pobedu“

Podseća da se tako rešava jedno sporno pitanje, ali da se onda fokus može prebaciti na druga sporna pitanja na jugoslovenskom prostoru.

„Ta druga sporna pitanja su sva naša, sva do jednog. I kosovsko-metohijsko i srpsko pitanje u Crnoj Gori i Republika Srpska i njen odnos prema Bosni i Hercegovini i raznorazna druga pitanja. Dakle, kada se reši makedonsko pitanje, ti raznorazni tipovi koji su učestvovali u razrešavanju tog pitanja iz stranih bezbedonosnih agencija baciće se na nas. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sve više će biti izložen pritiscima“, kaže Raković.

S obzirom na brojne oružane incidente u Makedoniji prethodnih godina, Rakovića smo pitali da li bi ulazak u NATO bio dobar „zbog mira u kući“.

„Albancima to znači, imaće još veću oružanu podršku. Za Makedonce se ništa neće promeniti. Ukoliko je zapadnim silama u interesu da se Makedonija raspadne, ona će se raspasti, bio tu NATO ili ne. Ukoliko je interes da Makedonija postane samo teritorija sa fiktivnim obrisima države kao što je to Bosna i Hercegovina, oni će opet tu ostati. Makedonija neće biti stabilnija“, kaže Raković.

Smatra i da bi Makedonci bili možda u boljoj poziciji ako bi mogli da se izbore za podelu države na dva dela, jer Albanci će imati pretenzije da uzmu celu državu.

Raković zaključuje da NATO namerava da zaposedne čitav jugoslovenski prostor i da je to za Alijansu najvažnije.

Grčka, Atina - Sputnik Srbija
Atina: Makedonija sa geografskom ili vremenskom odrednicom

„Za Makedoniju to može da se pokaže kao veoma kobno, a Albancima će biti važno jer će to biti još jedna potvrda njihovog savezništva sa NATO-om“, kaže Raković.

Ako bi se nekako i dogovorili oko imena države, naroda i jezika i to prihvatili pregovarači, onda sve to ide na Vladu Republike Makedonije. To onda znači i promene Ustava, za koje je potrebna dvotrećinska većina u parlamentu. U tom slučaju nema referenduma.

„Ali to je nemoguće, čak ni blizu, jer oni jedva imaju natpolovična većinu. Međutim, i ako je nekako obezbede, ni to nema nikakvu šansu jer je predsednik Republike Makedonije rekao da to neće da potpiše. On na kraju može da se pozove na mogućnost ćutnje, kao što je bilo oko albanskog jezika. Druga varijanta je da ako nemaju dvotrećinsku većinu oni raspišu referendum, a to opet mora da potpiše predsednik“, kaže Raković i dodaje da Ivanovu mandat ističe tek 2019.

Kada je reč o Grčkoj, otprilike je sve slično, dakle predlog mora da ide na Vladu, koja je veoma tvrda i ne prihvata imenicu Makedonija, makar to bilo i u nekom smislu složenog imena.

„Ako neki predlog i prođe Vladu, onda predlog ide u parlament, pa na referendum. To je za Grke fundamentalno pitanje, tako da sam siguran da neće dobiti podršku nijedno ime koje sadrži imenicu Makedonija u bilo kojoj varijanti“, objašnjava Raković.

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala