Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Spremaju li Austrija i Italija veliki zaokret prema Rusiji

© Sputnik / Alekseй Družinin / Uđi u foto-galerijuSebastijan Kurc i Vladimir Putin
Sebastijan Kurc i Vladimir Putin - Sputnik Srbija
Pratite nas
Austrijski vicekancelar Hajnc Kristijan Štrahe pozvao je na okončanje sankcija Moskvi. Da li će tu politiku slediti i nova Vlada u Italiji koja je u svom programu navela ukidanje tih sankcija Rusiji kao jednu od tačaka svog programa?

Zbog sankcija koje su uvedene Rusiji, a koje je pod pritiskom Vašingtona prihvatio i Brisel, džepovi država EU sve su prazniji. Da bi tome trebalo da se stane na put objasnio je austrijski vicekancelar Hajnc Kristijan Štrahe, koji ocenjuje „da je vreme da se okončaju sankcije Rusiji“. Bilo bi poželjno, naglasio je on u izjavi bečkom dnevniku „Esterajh“, da EU promeni stav prema Rusiji, jer su sankcije pre svega nanele štetu austrijskoj privredi.

Austrijski vicekancelar Hajnc Kristijan Štrahe - Sputnik Srbija
Austrijski vicekancelar pozvao na ukidanje sankcija Rusiji

„Krajnje je vreme da sankcije budu okončane i policijski i ekonomski odnosi sa Moskvom normalizuju“, naglasio je on.

Podsećanja radi, Rusija je od 2014. kad su sankcije uvedene, izgubila 25, a Evropa 100 milijardi evra i to je računica samo za dve godine, tačnije do 2016.

Ovo nije prvi put da se Evropa buni, a naš sagovornik, politikolog Aleksandar Pavić kaže da su u poslednjih šest meseci takve izjave sve glasnije unutar raznih političkih snaga u EU.

„Međutim, ovakva izjava verovatno je prvi put stigla sa najvišeg mesta iz jedne evropske države kada je reč o ukidanju sankcija Rusiji. Ovo vrlo dobro može da se nadoveže i na ono o čemu su pričale stranke koje su upravo formirale Vladu u Italiji, jer je jedan od stubova njihovog programa bio da se ukinu sankcije Rusiji. Ukoliko nova Vlada u Italiji ostane dosledna svom planu, to može vrlo lako da ima jedan komplementaran efekat, jer EU su ove sankcije i te kako koštale, a za zauzvrat su dobili povećan animozitet na evropskom kontinentu i ponovnu militarizaciju koja preti da nadmaši onu koja je postojala za vreme Hladnog rata.“

„I to je jedino što je Evropa dobila — nestabilnost i velike ekonomske gubitke“, objašnjava naš sagovornik.

Predsednik Rusije Vladimir Putin na sastanku sa sirijskim predsednikom Bašarom Asadom u Sočiju - Sputnik Srbija
Putin novom premijeru Italije: Očekujemo konstruktivnu saradnju

Nemačka i Austrija su se prve pobunile zbog pokušaja SAD da utiče na snabdevanje Evrope energijom iz Rusije, uz pomoć jednostrano usvojenih mera.

Austrijske političare najviše zabrinjava sudbina poludržavnog naftnog preduzeća OMV, koje sarađuje sa ruskim „Gaspromom“ u okviru projekta „Severni tok 2“.

Kroz nekoliko godina, preko tog novog gasovoda u EU će se prebacivati velike količine ruskog gasa, a Amerikancima to, naravno, ne odgovara. Još u vreme bivšeg američkog predsednika Baraka Obame Vašington je pokušavao da osujeti taj projekat kako bi povećao prodaju prirodnog tečnog gasa u Evropu, navodi se u listu „Prese“.

Međutim, nove sankcije koje su tada uvedene Rusiji nisu se ticale samo „Severnog toka 2“, već i zajedničkih projekata „Šela“ i „Gasproma“ u Baltičkom moru, kao i tehničkog održavanja gasovoda „Plavi tok“ između Rusije i Turske, čiji je suvlasnik italijanski „Eni“, ističe taj list.

Štrahe je upozorio da se Rusija sankcijama tera u zagrljaj Kini. Trgovački i sankcijski ratovi, koji su u trendu, koriste se isključivo kao sredstvo nepoštene konkurencije radi istiskivanja rivala s tržišta, naveo je on.

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala