NATO: Partnerstvo s Rusijom imalo bi strateški značaj, ali…

© NATO-RussiaNATO-Rusija
NATO-Rusija - Sputnik Srbija
Pratite nasTelegram
Partnerstvo s Rusijom imalo bi strateški značaj za NATO, ali uslova za to u ovom trenutku nema, saopštila je Severnoatlantska alijansa.
Zona za navijače u Moskvi na Svetskom prvenstvu u fudbalu - Sputnik Srbija
Moskva NATO-u: Dok vi pokazujete zube, mi gledamo Mundijal

„Prekinuli smo celokupnu praktičnu civilnu i vojnu saradnju NATO-a i Rusije, ostajući otvoreni za politički dijalog. NATO ne traži sukobe i ne preti Rusiji“, navedeno je u u zajedničkom saopštenju nakon prvog dana samita Alijanse koji se 11. i 12. jula održava u Briselu.

U dokumentu je navedeno da Rusija provocira NATO svojim dejstvima na granicama Alijanse. Kao primer je navedeno razmeštanje ruskih raketa u Kalinjingradu.

„Rusija upućuje izazov evroatlantskoj bezbednosti i stabilnosti mešanjem u izbore i sajber-delatnošću“, saopštila je Alijansa.

Učesnici samita potvrdili su da su solidarni s Velikom Britanijom u njenoj oceni da iza incidenta u Solsberiju, tokom kojeg su nervno-parališućom supstancom otrovani bivši dvostruki agent Sergej Skripalj i njegova kćerka Julija, „vrlo verovatno“ stoji Rusija.

NATO je na samitu pozvao Rusiju da povuče svoje vojne snage iz Moldavije, Ukrajine i Gruzije.

"Ponavljamo da podržavamo teritorijalnu celovitost i suverenitet Ukrajine, Gruzije i Republike Moldavije u okviru njihovih međunarodno priznatih granica. U skladu s međunarodnim obavezama, pozivamo Rusiju da povuče snage koje je razmestila u sve tri zemlje bez njihove saglasnosti", navedeno je u dokumentu.

Turski ministar inostranih poslova Mevlut Čavušoglu - Sputnik Srbija
Čavušoglu usred NATO-a o kupovini S-400: Rusi su imali najbolju ponudu

Potvrđeno osnivanje dve nove komande NATO-a

Na samitu NATO-a je potvrđena inicijativa za povećanje spremnosti snaga Alijanse i stvaranje dve nove komande, izjavio je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg nakon prvog plenarnog zasedanja. 

Prema njegovim rečima, inicijativa podrazumeva da do 2020. godine bude formiran operativni odred koji će obuhvatati 30 mehanizovanih bataljona, 30 avijacionih eskadrila i 30 borbenih brodova koji mogu da budu spremni za delovanje u roku od 30 ili manje dana. 

Stoltenberg je dodao da je doneta odluka o ozbiljnom obnavljanju strukture organa vojne uprave NATO-a, koja podrazumeva više od 1.200 vojnika i stvaranje dve nove komandne strukture za brzo prebacivanje snaga NATO-a u regionu Atlantika (komanda u Norfolku, Virdžinija) i u Evropi (Ulm, Nemačka). 

Samit NATO-a odobrio je i osnivanje specijalne grupe zadužene za borbu protiv „hibridnih opasnosti“.

„Eksperti NATO-a biće spremni da otputuju u zemlje-članice Alijanse koje su pod rizikom, kako bi im pružili podršku u oblastima kao što su sajber-zaštita, borba protiv propagande i energetska bezbednost. Pored toga, dogovorili smo se da obrazujemo Centar za sajber-operacije u okviru naše utvrđene strukture organa vojne uprave“, rekao je Stoltenberg.

Član 5 važi i za hibridni rat

U slučaju „hibridnog rata“ NATO bi mogao da aktivira Član 5 Povelje o kolektivnoj odbrani, kao i u slučaju oružanog napada, navedeno je u zajedničkom saopštenju Alijanse. 

„Imajući u vidu da je primarna odgovornost reagovanja na hibridne pretnje na zemlji koja je cilj, NATO je spreman, na osnovu dozvele Saveta NATO-a da pomogne svakom savezniku, u svakoj fazi hibridne kampanje“, navedeno je u saopštenju. 


 

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala