Pupovac: U Hrvatskoj danas ima mesta samo za desničare

© YT/Milorad Pupovac
Milorad Pupovac - Sputnik Srbija
Pratite nasTelegram
Predsednik Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac rekao je da u Hrvatskoj ima mesta samo za desničare za razliku od vremena antifašističke borbe kada je bilo mesta za sve.

„Nekada je bilo mesta za sve i za socijaliste i za liberale i za konzervativce. Danas svedočimo da se to sužava i da treba biti mesta samo za one jedne, samo za desne. I što dalje, to sve desnije“, poručio je Pupovac na antifašističkom skupu u Srbu povodom 77 godina od Dana ustanka protiv fašizma u Hrvatskoj.

On kaže da se dugo govorilo da su ti ustanici ustali protiv države, a oni su ustali protiv zla koje je ta država počela provoditi samim proglašenjem.

Zastava Za dom spremni - Sputnik Srbija
Ovako se to radi: Najbolji tekst o skandalu „Za dom — spremni!“ napisao je hrvatski pisac

„Počele su masovne egzekucije u Gudovcu, Glini, Banskom Grabovcu i u drugim mestima. A onda Jadovno, pa u ovde okolnim selima nekoliko stotina ljudi, žena i dece“, rekao je Pupovac i dodao da je tadašnja država donela rasne zakone, zabranila ćirilicu i Pravoslavnu crkvu, ubijeni su vodeći hrvatski intelektualci…

Uz poziv da se tokom minuta ćutnje prisutni prisete nedužnih Hrvata i Srba koji su stradali u Srbu 1941. godine, Pupovac je rekao da su se okupili da bi branili vrednosti antifašističke republike, prenose hrvatski mediji.

„Mnogi kad govore o antifašizmu neće spomenuti danas ni Srbe, ni Srb, ni partizane, ni Tita za kojeg ima mesta u Evropi, ali ne u Hrvatskoj. Ima mesta kod onih koje je porazio“, rekao je Pupovac.

Na obeležavanju u podnožju spomenika ustanku bivši predsednik Hrvatske Stjepan Mesić rekao je da je taj ustanak jedan od najčasnijih događaja u istoriji Hrvatske.

Predsednik Saveza antifašističkih boraca i antifašista Hrvatske Franjo Habulin rekao je da okupljeni slave početak poraza okupatora i njihovih kvislinga.

„Ustaška država nije bila hrvatska država, nego država terora“, rekao je Habulin.

Obeležavanje Dana ustanka naroda Hrvatske održano je u Srbu u organizaciji SNV-a, Saveza antifašističkih boraca i Antifašista opštine Gračac.

Nakon sedmica izloženosti ustaškoj represiji, stanovništvo ličkog kraja 27. jula 1941. godine odlučilo je da podigne ustanak. Ustanak je buknuo koordinisano, s obe strane gornjeg toka Une, na teritoriji jugoistočne Like i jugozapadne Bosne.

Hrvatska je bila žrtva agresije - Sputnik Srbija
Josipović: Hrvatski političari imaju kompleks Srbije

Iz SNV-a navode da se do raspada Jugoslavije taj datum obeležavao kao dan početka antifašističkog ustanka u Hrvatskoj.

„Iako više nije državni praznik, danas se on obeležava u slavu antifašističke borbe kao reakcija na sistemsku represiju za vreme NDH“, saopštio je SNV.

U bivšoj Jugoslaviji 27. jul zvanično se slavio kao Dan ustanka naroda Hrvatske, a nakon osamostaljenja Hrvatske taj je praznik ukinut. Državni praznik je Dan antifašističke borbe, koji se slavi 22. juna u spomen na osnivanje Prvog sisačkog partizanskog odreda i početka organizovane antifašističke borbe u Hrvatskoj.

Kao i prethodnih godina, kontraskup je najavila vanparlamentarna Autohtona hrvatska stranka prava (A-HSP), a u Srbu je bio i predsednik te partije Dražen Keleminec.

U Srbu su jake policijske snage legitimisale sve koji ulaze u to mesto.

RTRS

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala