Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Jelena je preživela užas Oluje: Nema zvuka glasnijeg od krika umirućeg čoveka

© Tanjug / Jaroslav PapMolitva za žrtve pogroma u Oluji
Molitva za žrtve pogroma u Oluji - Sputnik Srbija
Pratite nas
Jedna od prognanih u hrvatskoj oružanoj akciji „Oluja“ Jelena Knežević, čiji je otac kao pripadnik Vojske RSK poginuo u ratu, ispričala je večeras na obeležavanju Dana sećanja na stradale u toj akciji da će uvek pamtiti osećaj straha i nemoći.
Aleksandar Vučić - Sputnik Srbija
DAN SEĆANJA Vučić: Mi smo poslednji krajiški stroj (foto)

„U našu kuću ušla su dva nepoznata čoveka, bila sam mala da bih razumela, ali sećam se majčinog krika i sestrinih suza i straha koji me je obuzeo. Hrabri ginu na prvim linijama fronta, ali ne umiru, žive u sećanjima onih koji ih vole“, rekla je Kneževićeva.

Ispričala je da su je 3. avgusta 1995. godine u zoru probudili majčin glas i granate, prenosi Tanjug.

„U panici pakujemo nešto garderobe, hrane, vode dokumenta i slike. Moramo napustiti kuću. Kuda ćemo? Ne znamo. Ne zna ni naša majka. Ima dve ruke da prigrli nas troje i ponese dva kofera. ’Vratićemo se‘, tiho progovara, ali se ne okreće i kuću ne gleda dok nas podiže u kamion koji ide od Petrovca, prvog bezbednijeg mesta“, priča Knežević.

Seća se da je kolona bila prepuna uplakanih, gladnih i žednih ljudi koji su unezverenim pogledom tražili najmilije moleći Boga da su živi.

Hrvatski vojnici u Kninu 6. avgusta 1995 godine, dva dana posle Oluje - Sputnik Srbija
Skandalozan tvit hrvatskog profesora o Oluji izazvao bes u Srbiji, ali i u Hrvatskoj

„Petrovačku cestu nadleću avioni i bombarduju kolone izmučenih ljudi. Zvuk bombi je bio jači od njih, ali slabiji od jauka ljudi. Ne postoji zvuk glasniji od krika umirućeg čoveka i plača onog koji žali za njim. Bar ja to tako pamtim i pamtiću zauvek taj osećaj straha i nemoći.“

Prisetila se i neizvesnosti, ali i osećaja da povratka na ognjište nema.

„Pamtim iščekivanje dugo kao večnost da krenemo put Srbije i strahovi se nižu. Hoće li nas zasuti bombama? Hoćemo li stići? Preko Beograda nastavljamo da tražimo utočište za novi početak, nalazimo ga ovde u Bačkoj Palanci gde smo prihvaćeni raširenih ruku, prigrljeni i voljeni…“, ispričala je kroz suze Jelena Knežević.

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala