Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Ko je pokrenuo rat protiv lidera zemalja Južne Amerike?

© Fotolia / JgolbyTajni agenti - ilustracija
Tajni agenti - ilustracija - Sputnik Srbija
Pratite nas
Nakon što se oko Kristine Kiršner, bivše predsednice Argentine razbuktao politički skandal, spisak latinoameričkih lidera koji su se našli pod istragom ili čak uhapšeni, sve je duži. Sputnjik je uporedio slučajeve u kojima figuriraju bivši južnoamerički lideri.

Dok se u Brazilu zakuvava politička kriza, a društvo deli u dva nepomirljiva tabora protivnika i pristalica odluke da bivši brazilski predsednik Inasio Silva da Lula bude pritvoren, u još nekim državama Latinske Amerike korupcionaški skandali izazivaju polemike u stručnoj javnosti. Eksperti lome glavu pred dilemom da li je u regionu zaista na delu borba protiv korupcije ili je to po običaju borba protiv političkih protivnika?

Argentinski „kejs“ liči na brazilski?

Ove nedelje je bivša liderka Argentine Kristina Kiršner svedočila u slučaju u kojem joj se na teret stavljaju pranje novca i prisvajanje sredstava koja su bila namenjena državnim infrastrukturnim projektima, a sve u vreme dok je ona bila na vlasti.

Kiršnerova je požurila da optuži sadašnju vladu Maurisija Makrija da vrši politički motivisan progon, koji postaje deo „nove regionalne strategije protiv političara koji su uspeli da izbave milione ljudi iz siromaštva“, otvoreno aludirajući na bivšeg predsednika Brazila.

Sličnost situacije u Brazilu i Argentini još je očiglednija imajući u vidu kritiku na račun sudske vlasti u obe države. u prvom redu „na tapetu“ su se našli Seržio Moro (Brazil) i Klaudio Bonadio (Argentina).

Profesor međunarodnih odnosa Federalnog univerziteta Fluminense Eduardo Eleno de Žezus za Sputnjik objašnjava da ono što se dešava u Brazilu ide u prilog promovisanju situacije u Argentini.

„Porede, na primer, brazilskog sudiju Seržija Moru i Klaudija Bonadija koji vodi proces u Argentini. Osim toga, ti slučajevi se slično predstavljaju u medijima. Drugim rečima, radi se o tome da su oni prvi otkrili činjenice koje govore o vezama između biznisa i politike tokom izbornih kampanja i daljoj preraspodeli državnih resursa preko ogromnog mehanizma, koji se samostalno regeneriše pred svake izbore“, kaže ekspert.

Prema njegovom mišljenju, kako bivše vlade Nestora i Kristine Kiršner u Argentini, tako i bivše vlade predsednika Luisa Inasija Lule i Dilme Rusef u Brazilu, bile su na vlasti relativno dugo, odnosno 3 do 4 mandata i zato su sada državni mehanizam i sistem finansiranja partija pretrpeli promene koje se tiču preraspodele državnih ovlašćenja.

U obe države se trenutno vode žustre rasprave, jer se mnogima čini da se iza sudskih procesa protiv korupcije zapravo krije borba protiv levo orijentisanih vlada. Te sumnje postaju još izraženije u kontekstu činjenice da popularnost bivših predsednika Brazila i Argentine samo raste.

Naučni saradnik Instituta društvenih i političkih studija Rafael Rezende za Sputnjik kaže da korupcija zaista predstavlja ozbiljan problem za latinoameričke države, pa ipak, „ne bi trebalo pod plaštom borbe protiv korupcije sprovoditi progon bilo koje političke grupe".

„Valjalo bi pažljivo sagledati sve pravne norme koje definišu ova pitanja, kako bi političari, koji imaju različite poglede na slučaj, mogli da učestvuju u sudskim procesima. Osim toga, neophodno je izučiti da li te obimne istrage vode ka praktičnim rezultatima. Čini mi se da sistemski karakter korupcije i međusobno povoljan odnos države i tržišta nisu nestali“, objašnjava Rezende.

Peru

Tokom prethodne godine, dve bivša predsednika Perua, Alehandro Toledo i Olanta Umala, bili su pritvoreni u okviru istrage u vezi sa slučajem brazilske korporacije „Odebreht“. A već koliko ove godine, još jedan bivši šef države Pedro Pablo Kučinski, dobio je 24. marta zabranu napuštanja zemlje u narednih 18 meseci. Ta mera je u skladu sa procesom koji vodi peruansko sudstvo i istrage o tome da li je Kučinski takođe dobio novac od brazilske korporacije „Odebreht“.

Posledično, nakon što je sajt „IDL Reporteros“ koji objavljuje tekstove iz oblasti istraživačkog novinarstva, publikovao 20 zapisnika, gde sudije verovatno razmatraju mogućnost da se „kupi“ oslobađajuća presuda, u centru novog skandala su se našle upravno sudske vlasti Perua.

Skandal je doveo do toga da predsednik Vrhovnog suda Duberli Rodrigez, ministar pravde Salvador Eresi i predsednik Višeg saveta koji postavlja sudije i tužioce Orlando Velaskez podnesu ostavku.

„Čini mi se da je mešanje sudske vlasti u one oblasti za koje nisu kompetentni loše za bilo koju državu. Tradicionalne regionalne elite su u sudskoj vlasti videli prostor u kojem manevrišu ’njihovi‘ i nad kojim društvo praktično nema nikakvu kontrolu. Mislim da je mešanje sudstva u politiku deo globalnog proseca kojim se želi oslabiti institucija liberalne demokratije, kojoj teži i Brazil“, zaključuje Rezende.

Ekvador

Slučaj „Odebreht“ je takođe doveo do toga da se u pritvoru nađe i potpredsednik Ekvadora Horhe Glas, koji je bio osuđen na šest godina zatvora zbog optužbe da je primao mito od izvođača radova u zamenu za velike infrastrukturne poslove.

Iz perspektive Eduarda Elena de Žezusa, posle početka istrage u Brazilu, taj se trend proširio i na druge države jer opozicione grupe vide mogućnost da se situacija okonča“.

„Dešavanja u Peruu i Ekvadoru, to su primeri primene korupcionaške šeme koju koristi biznis, ali i čitava sfera javnih nabavki i javnih građevinskih radova. To je već poznata šema, kada određene partije dođu na vlast, one svojim pristalicama među veliki firmama, odnosno finansijerima, omogućavaju da dođu do krupnih poslova, pa se opet novac praktično vrti u krug, među jednim te istim grupama ljudi“, objašnjava naš sagovornik.

Osim toga, u junu je bivši predsednik Ekvadora Rafael Korea proglašen krivim u slučaju koji je istraživao otmicu bivšeg člana Parlamenta Fernanda Balda, do koje je došlo 2012. godine. Koreju su takođe obavezali da se svake dve nedelje javlja sudu i učestvuje u daljim istražnim radnjama.

Bivši predsednik insistira na tome da nema nikakvih dokaza o njegovoj krivici i tvrdi da je postao predmet političkog i medijskog progona.

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala