Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Bitka za oružje: Zagreb sprema manevar da Srbija prihvati žig agresora

© AP Photo / Darko BandicHrvatska vojska
Hrvatska vojska - Sputnik Srbija
Pratite nas
Srbija je u bivšim jugoslovenskim republikama ostavila hiljade vojnih stanova, ali i pokretnu vojnu imovinu koja je oteta prilikom povlačenja JNA ili uzeta kao ratni plen.
Balkan - Sputnik Srbija
Balkan se ponovo naoružava — ko namerava da pritisne crveno dugme (video)

Kolika je njena vrednost, i kolika je vrednost imovine koju traže ostale bivše jugoslovenske republike, saznaće se 13. septembra na sastanku Međuresorne radne grupe za sprovođenje Aneksa A Sporazuma o sukcesiji.

Eksperti hrvatskog Ministarstva odbrane tvrde da je vrednost imovine nekadašnje Jugoslovenske armije 70 milijardi dolara, a Zagreb traži 10 milijardi: osam od Srbije i dve od Crne Gore. Reč je o tenkovima, artiljeriji, brodovima i podmornicama.

Vojni analitičar Aleksandar Radić za Sputnjik kaže da je za Hrvatsku ovo važna politička tema koja najmanje ima veze s novcem. Hrvatska zapravo želi da dopuni iskrivljenu istorijsku sliku o tome da je ona bila napadnuta i da je zbog toga Srbija dužna da je obešteti, kaže Radić.

„Bogat vojni stambeni fond u toj zemlji nekako ostaje po strani, ili procena vrednosti nepokretnih stvari, a s druge strane se insistira na naoružanju i vojnoj opremi, pa se i direktno pojavila prozivka kako je, eto, tad uzeto 517 tenkova T-55, 25 tenkova M-84, najveći deo brodova i plovnih sredstava ratne mornarice i sada Hrvatska zapravo potražuje finansijsko obeštećenje za ta sredstva prema proceni vrednosti iz 1991“, objašnjava Radić.

CC BY-SA 3.0 / Srđan Popović / Tenk M-84
Tenk M-84 - Sputnik Srbija
Tenk M-84

Kao i ostale države biše Jugoslavije, Hrvatska je formirala Savet koji je napravio čak 19 elaborata koji razrađuju razne kategorije sredstava, ali se, u duhu poznate propagande, javnosti serviraju primeri koji su simboli njene borbe za pravdu.

„Jedan je školski brod ’Jadran‘, jedrenjak koji je kupljen u vreme Kraljevine Jugoslavije uglavnom privatnim sredstvima srpskih građana, porodice Karađorđević i dobrovoljnih priloga Srba iz raznih delova bivše Jugoslavije. Njegova poslednja matična luka bila je ’Lora‘ u Splitu. Hrvati na povratku insistiraju, iako je brod bio na remontu u Tivtu kada je rat počeo, pa se trenutno nalazi u sastavu crnogorske ratne mornarice“, podseća sagovornik Sputnjika.

CC0 / Javno vlasništvo / Brod Jadran
Brod Jadran - Sputnik Srbija
Brod Jadran

On dodaje da se kroz pregovore neće ulaziti u pitanje ko je kupio brod, već će se on jednostavno smatrati vojnom imovinom, što je, kaže, duboko nepravedno, ako se već na ovakav način isnistira na povratak zajedničke imovine.

Drugi simbol borbe oko Sporazuma o sukcesiji je avion MiG-21, kojim je pilot hrvatske nacionalnosti Rudolf Perešin prebegao u oktobru 1991. u Klagenfurt u Austriji, koja letelicu čuva u bečkom muzeju dok se ne završi proces sukcesije.

Treći primer koji Radić navodi zapravo najbolje govori o tome koliko je situacija podele nekadašnje vojne imovine složena. Na aerodromu u Bihaću na početku rata bile su tri eskadrile „migova-21“, koje Hrvatska traži, međutim, aerodrom se nalazi na teritoriji dve države, primećuje Radić.

CC BY 4.0 / Srđan Popović / Mig-21
Mig-21 - Sputnik Srbija
Mig-21

„Aerodrom je napravljen tako da su galerije u planini na teritoriji Hrvatske, a dve glavne piste na teritoriji BiH. Kada i ugrubo uporedimo koliko bi koštale te galerije, to je neizmerno više od aviona koji su bili u njima. Ali u ovom trenutku jednako je beskorisna infrastruktura aerodroma, jer ne može da se koristi ni u vojne ni u civilne svrhe, koliko i prestareli ’migovi-21‘ koji su odavno povučeni iz naoružanja“, navodi Radić.

Hrvatska otvara i temu vlasništva nad umetničkim delima koja su se nalazila u vojnim objektima širom velike zemlje, posebno u Domovima JNA. I u ovom segmentu ima vrlo konkretan zahtev, da joj se vrati deo umetnina iz vojnog muzeja sa Kalemegdana, za koje je procenjeno da su iz Hrvatske ili su dela hrvatskih autora.

„U hrvatskim medijima pojavila se informacija da insistiraju na kolekciji bakroreza Martina Engelbrehta, koja uglavnom prikazuje kako su izgledali srpski vojnici, Krajišnici, koji su živeli na području Hrvatske. Kažu da bi ih zanimalo da kao deo njihove imaju i deo srpske vojne istorije sa prostora koji oni smatraju svojim“, kaže Radić.

CC BY 3.0 / / Aerodrom "Željava" u Bihaću
Aerodrom Željava u Bihaću - Sputnik Srbija
Aerodrom "Željava" u Bihaću

On pojašnjava da je, osim za Hrvatsku, za ostale republike SFRJ tema sukcesije na margini.

„Ako bi neka zemlja mogla da insistira na toj temi, to je Makedonija. Na osnovu sporazuma iz 1992. doslovce sva vojna pokretna imovina preneta je na sever. Iako su joj ostale samo puške teritorijalne odbrane, ta zemlja ne pravi dramu zbog vojne imovine bivše zajedničke države“, zaključuje Radić.

Očekuje se da će se na sastanku Međuresorne radne grupe za sprovođenje Aneksa A, 23 godine nakon rata, konačno govoriti o tome šta zapravo spada u vojnu imovinu, kolika je njena vrednost i šta ko traži, i zvanično.

Koliko su hrvatske procene tačne, pokazaće arhive bivše SFRJ, jer bi trebalo da se otvori dokumentacija koja je pripadala nekadašnjem Saveznom sekretarijatu za narodnu odbranu, koja je pohranjena u Srbiji.

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala