Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Vrtlog užasa: Oni dolaze, a da li smo mi spremni

CC0 / pixabay / Oluja
Oluja - Sputnik Srbija
Pratite nas
Naučnici razmišljaju o uvođenju šeste kategorije za superoluje kakve još nismo videli niti smo za njih spremni, ali dolaze.
Uragan Florens - Sputnik Srbija
„Oluja koja može da ubije“: Uragan sve bliže, na udaru šest nuklearki

Dosad najstrašnija oluja bila je 1790. i ubila je oko 22 hiljade ljudi.

Sve češći razorni uragani rezultat su globalnog zagrevanja, ali su još uvek u tropskim i suptropskim predelima, piše hrvatski „24 sata“.

Najviša, peta kategorija oluje ima vetar brzine više od 250 kilometara na sat. Svojom razornom snagom može da uništi gradove.

Najčešće je reč o snažnim tropskim olujama. Na istoku SAD, u Jugoistočnoj Aziji i na severu Australije, te oluje nazivaju se uraganima, a u Indiji i Kineskom moru zovu se tajfuni.

Za nastanak uragana ili tajfuna treba da imati određene preduslovi i nastaju na velikim područjima okeana, najmanje 250 kilometara udaljeni od kopna.

Naučnici tvrde da su broj i jačina uragana sve veći u odnosu na ranije i da nas ne očekuje svetla budućnost.

„Da bi se razvio uragan ili tajfun, površinska temperatura mora biti iznad 26 stepeni Celzijusa. Vetar koji duva u zadnjih desetak kilometara atmosfere mora biti unutar brzine od 10 metara u sekundi i ne sme menjati smer.

Tad dolazi do razmene toplote i vlažnosti između gornjeg okeana i donje atmosfere — objašnjava prof. dr sci. Branko Grisogono sa zagrebačkog Prirodoslovno-matematičkog fakulteta.

Zbog rotacije Zemlje počinje i rotacija vetra. Ako su uslovi i dalje nepromenjeni, dakle vlaga, temperatura vode i vetar, oluja prerasta u sve jači tropski ciklon, odnosno uragan.

Talasi duž obale na jugozapadu Francuske nakon snažnog uragana - Sputnik Srbija
Oluja, grad, poplave u Francuskoj, Austriji, Švajcarskoj (video, foto)

U središtu oluje pritisak je vrlo nizak, a vetar slab. Dodatno, temperature su u jezgru oluje takođe visoke. Iako vetar jača od periferije prema centru oluje, u samom središtu je vrlo mirno — nastavlja prof. Grisogono.

Ističe kako je potrebno desetak dana da bi se od oluje stvorio snažni tropski ciklon, a postoje primeri i kad je proces trajao više od tog vremenskog okvira.

„U poslednjih 20 godina povećao se broj uragana i tajfuna, pa ih dovodimo u direktnu vezu s globalnim zagrevanjem. Još ne znamo dovoljno kako bismo mogli reći jesu li intenzivniji ili dugotrajniji i postoji li potencijal za širenje izvan tropskih i suptropskih geografskih širina — objašnjava Grisogono, dodajući kako je reč o relativno kratkom vremenskom razdoblju da bi postojali konkretniji rezultati i povezanost, ali naučnici rade i na tome. Merenja postoje tek oko 200 godina, a pretpostavka naučnika je da uragani postoje unazad nekoliko hiljada godina ili barem otkad je klima slična današnjoj.

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala