Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

I rege na listi Uneskove baštine

© Sputnik / Aleksej Kudenko / Uđi u foto-galerijuBob Marli
Bob Marli - Sputnik Srbija
Pratite nas
Pored srpskih gusala, gruzijskog rvanja (čidaoba) i harlinga, sporta koji se upražnjava u Irskoj i Škotskoj, na listu nematerijalne kulturne baštine Uneska uvršten je i rege.

Muzički žanr nastao šezdesetih godina na Jamajci kao glas potlačenih klasa, prvo je postao dominantna muzika na tom karipskom ostrvu da bi se ubrzo proširio na ceo svet.

Sredinom šezdesetih, pod vođstvom producenata Djuka Rida i Koksona Doda, jamajčanski muzičari usporavaju tempo ska muzike, dotad dominantnog muzičkog pravca na ostrvu. Energični ritmovi ska odražavali su optimizam koji je došao sa proglašenjem jamajčanske nezavisnosti 1962, a muzički pravac koji je iz usporavanja ska proizašao, rok stedi (rock steady), iako je bio kratkog daha, doneo je slavu muzičarima kakvi su bili Heptonsi ili Alton Elis.

Rege se razvio iz ovih korena, a tekstovi pesama novog zvuka postali su politizovani sa sve jačim naglaskom na socijalnim i ekonomskim nepravdama sa kojima se na Jamajci suočavaju potomci crnih robova.

Među pionirima regea nalaze se Toots and the Maytals sa hitom „54-46 (That's My Number)“ iz 1968, Piter Toš i najveća rege zvezda svih vremena, Bob Marli. Džimi Klif, još jedna zvezda rege muzike, postao je slavan igrajući u filmu „The Harder They Come“ iz 1972. Ovaj film, veoma značajan za širenje popularnosti regea širom sveta, prikazuje kako je ovaj muzički pravac postao glas potlačenih klasa Jamajke.

Bob Marli - Sputnik Srbija
Sedam decenija od rođenja ikone rege muzike

Tokom ranog perioda razvoja, rege se povezuje sa rastafarijanskim pokretom, koji je podsticao povratak afričke dijaspore u Afriku, obožavao etiopskog cara Hajla Selasija kao božanstvo (njegovo pravo ime bilo je Tafari Makonen, a titula pre nego što je postao car bila je ras — princ), kao i ritualno korišćenje „gandže“ (marihuane).

Rastafarijanstvo zagovara jednaka prava za sve, u Hajlu Selasiju videlo je Mesiju koji će tu pravdu obezbediti svakome čoveku, a zasnivalo se na tradiciji kumine, starijeg jamajčanskog kulta afričkog porekla vezanog za obožavanje predaka. Osim Boba Marlija, rastafarijanstvo su podržavale i grupe poput  Big Jauta, Black Uhuru, Burning Spear i Culture.

Pravac regea koji je slavio erotsku ljubav, poznat kao „Lover's rock“, postao je popularan po pesmama Denisa Brauna, Gregorija Ajzaksa i britanca Maksija Prista.

Sedamdesetih godina rege se, kao i ska pre njega, širi u Britaniji, u kojoj živi veliki broj imigranata sa Jamajke, gde nastaje veliki broj rege bendova. Amerika prihvata rege najviše pod uticajem Marlija (i njegove obrade hita Erika Kleptona „I Shot the Sheriff“ 1974).

Di-džejevi u diskotekama osamdesetih i devedesetih ponovo su uveli praksu „tostiranja“, pričanja ili repovanja preko muzike, uticali su na pojavu hip-hopa zadržavši fokus na političkim tekstovima. Zahvaljujući njima, hip-hop je postao glas političkog nezadovoljstva Afroamerikanaca.

Rege se, postavši deo nematerijalne kulturne baštine Uneska, pridružio spisku od više od 300 drugih kulturnih tradicija, poput flamenka i joge. 

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala