Lazanski: Avganistan, asimetrija izgubljenog rata (video)

Pratite nasTelegramOdyssey
Zašto je Donald Tramp odlučio da povuče vojsku iz Sirije i Avganistana? Da li je američka armija u planinama Hindukuša samo ponovila nekadašnje sovjetske greške? Najduži američki rat u istoriji, rat u Avganistanu, završava se američkim vojnim porazom. Vašington nije uspeo da plemensko društvo preobrati u demokratiju i kapitalizam.

Pre skoro tačno 30 godina, 15. februara 1989. godine poslednji pripadnik sovjetske invazione armije napustio je Avganistan. Vlada u Kabulu napravila je svečani ispraćaj, sovjetski vojnici kićeni su cvećem, ali kod lokalnog stanovništva moglo se primetiti i olakšanje i ogorčenje. Što se tiče Sovjeta, jednima su se vratili sinovi, drugi su ih izgubili u ratu, kojeg je tadašnja službena Moskva nastojala što pre da zaboravi.

Skoro 30 godina kasnije Vašington je pred odlukom za koliko vojnika da smanji svoju vojnu prisutnost u Avganistanu, da li da povuče celokupni sadašnji kontingent od 14.000 vojnika, ili da ga smanji na 7.000 ljudi? Istovremeno, kod drugih NATO članica, čiji su vojnici u toj zemlji već godinama, polemike u javnosti oko rata u Avganistanu sve su žešće. Nemci i Britanci razapeti su između želje da se povuku i bojazni da bi to bio kraj kredibiliteta NATO-a i udarac savezničkim obavezama prema SAD. Svojevremeno je i generalni inspektor Bundesvera smenjen zbog nemačkog avionskog napada u kom je poginulo stotinak avganistanskih civila. Ni Amerikanci ni NATO kao da baš ništa nisu naučili iz sovjetske invazije na Avganistan. Odnosno, zašto velike zemlje gube male ratove?

Izraelski vojni avioni F-15 - Sputnik Srbija
Nakon povlačenja Amerike iz Sirije, na scenu stupa — Izrael

Rat u Avganistanu „asimetričan“ je sukob u kom i SAD i NATO imaju određena samonametnuta politička ograničenja. To da su na striktno vojnom planu i američka vojska i NATO snage superiorne u odnosu na talibane nije ni sporno, ali taj se rat zapravo gubi na planu raspoloženja javnosti u SAD i u NATO državama. Ponavlja se lekcija iz Vijetnama, kada je američka vojska morala da ode, pre svega, zbog neraspoloženja američke javnosti prema nastavku sukoba. U Avganistanu, talibani vode totalni rat protiv stranih trupa, vode rat za opstanak, NATO i SAD vode ograničeni rat, lokalnu intervenciju.

Ta načelna razlika u intenzitetu vojnog angažovanja jeste ta „asimetrija“ rata. Vašington nastoji da talibane „urazumi“ i podvrgne ih kontroli režima u Kabulu, pa je u toj „igri“ američka vojska zajedno sa saveznicima, zapravo, diplomatski argument u ratu koji, ipak, vode političari u Vašingtonu, ali se na terenu bore obični vojnici, kojima je sve teže objasniti zašto su u Avganistanu već 17 godina. Da li je Avganistan taj „otadžbinski“ front, ili samo važna sporedna stvar? Nikakva antiteroristička ideologija nije dovoljna kao objašnjenje vojnicima, koji imaju vremena da o svemu tome razmišljaju, zašto su u planinama Hindukuša. I tu dolazi do dramatičnog pada motivacije i američkih i drugih NATO vojnika.

Nasuprot tome, totalitet rata za talibane pojačava njihovu solidarnost i emocije, kao i sposobnost da trpe, što je sve preduslov za strategiju dugogodišnjeg gerilskog rata. Talibani dobro znaju za načelno geslo gerilskog rata: gerila pobeđuje kada ne gubi, ali konvencionalne armije gube kada ne pobeđuju. Talibani izbegavaju otvorene borbe i vojne poraze, oni protivniku nastoje da zadaju lokalne udarce, da ga neprestano podrivaju i frustriraju. Talibani žele pobedu na političkom planu, pre svega u javnosti evropskih članica NATO-a, pa naravno i u SAD. Vašington je, dakle, u dilemi hoće li potpuno povući vojsku, ili se spremiti za neograničeno trajanje rata uz veliku vojnu prisutnost.

Svako povećavanje američkog vojnog angažovanja u Avganistanu povećavalo je i političke troškove tog rata za SAD. Ni model „avganistanizacije“ sukoba putem većeg učešća vojnih i policijskih snaga režima u Kabulu u sukobima sa talibanima nije se pokazao kao idealno rešenje za SAD, jer su i taj model na istom terenu neuspešno isprobali Sovjeti. Veliki Sovjetski Savez izgubio je pre 30 godina mali rat u Avganistanu, sadašnja vojna agonija SAD i NATO-a na istom prostoru nastavlja se kao klasičan primer „asimetričnog“ sukoba. Je li Donald Tramp, kao uspešan biznismen, ipak najbolje shvatio da je cena rata u Avganistanu, pa i u Siriji preskupa. I politički i vojno…

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala