Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Rakiju izvozimo u Evroazijsku uniju, a Evropsku uniju – „udara u glavu“

CC BY-SA 2.0 / N.E. Solórzano / Čokanjčići sa rakijom
Čokanjčići sa rakijom - Sputnik Srbija
Pratite nas
Sporazum o slobodnoj trgovini, koji će krajem aprila potpisati Srbija i Evroazijska unija, pozitivan je korak i podstrek našoj privredi da povećava svoje kapacitete, ali to neće proći bez kritike EU.

Ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Čepurin najavio je da će zona slobodne trgovine između Srbije i Evroazijske unije biti uspostavljena krajem aprila, pošto odluka bude potvrđena na zasedanju Međuvladinog saveta te asocijacije. Konkretno, to će značiti neograničen izvoz voćne rakije bez carine u Rusiju, Belorusiju, Kazahstan, Kirgistan i Jermeniju, koje čine Evroazijsku uniju, ali i određene kvote za bescarinski izvoz vinjaka, sira i cigareta, precizirao je ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić.

Nekadašnji diplomata Srećko Đukić za Sputnjik napominje da se do finalne faze došlo posle par godina složenih pregovora, kakvi su uvek oni o slobodnoj trgovini jer svaka zemlja, pa i naša, ima proizvode koje štiti.

On, doduše, ističe da nije u pitanju radikalan događaj koji će preokrenuti našu trgovinu sa tim delom sveta, jer smo i do sada imali bilateralne sporazume o slobodnoj trgovini sa Rusijom od 2000, Belorusijom od 2008. godine i Kazahstanom od 2009. Sad će to značiti homogenizovanje sa Evroazijskom ekonomskom unijom kojoj su se priključili i Kirgistan i Jermenija, što je i bio razlog da se tome sporazum prilagodi i da se otvori mogućnost za plasman dodatne robe iz Srbije.

Aleksandar Čepurin - Sputnik Srbija
Od aprila zona slobodne trgovine između Srbije i Evroazijske unije

„U svakom slučaju, dobro je da je to tržište otvoreno za naše rakije i druga alkoholna pića. Videćemo koliko će ona biti privlačna za potrošače u tim zemljama. Za sireve nisam veliki optimista jer su to sve zemlje koje su mnogo veći proizvođači mleka, sireva, mlečnih proizvoda, nego što je to Srbija. Jedna Belorusija izvozi milione dolara mleka i mlečnih proizvoda na tržište zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza. Dobro je da smo se probili sa nekim kontingentom cigareta, mada te zemlje i tu proizvodnju imaju razvijenu. Ipak, to je pozitivan korak i daje podstrek našoj privredi da povećava svoje kapacitete“, smatra naš nekadašnji ambasador u Belorusiji.

On, međutim, ukazuje da sa ekonomskog stanovišta treba biti realan u očekivanjima jer su sem ruskog i beloruskog tržišta ostala prilično udaljena, kao i da ne treba očekivati da će to promeniti nešto u ekonomskim odnosima sa EU sa kojom se odvija skoro 70 odsto naše spoljne trgovine. Ćukić uz to ukazuje da, iako isključivo ekonomski, sporazum o spoljnoj trgovini sa Evroazijskom unijom treba sagledavati i iz drugog ugla.

„Imajući u vidu da je Srbija kao svoj prvi spoljnopolitički cilj postavila ulazak u EU, zaključivanje ovog sporazuma nema samo ekonomsku dimenziju nego i političku. U poglavlju o pridruživanju, u kome se meri usklađenost srpske spoljne politike, a tu se podrazumeva i spoljna ekonomska politika i trgovinska politika, to će meriti i to će sigurno smanjiti dosad dosta nizak procenat usaglašenosti srpske spoljne politike i spoljne ekonomske politike sa zahtevima EU“, ocena je Sputnjikovog sagovornika.

Taj nam sporazum, kaže Đukić, neće biti vetar u leđa za članstvo u EU. I zbog toga ćemo sigurno doživeti neke kritike i biće dobro da se to završi samo na kritikama, a ne i na nekim drugim merama iz repertoara EU. 

On ovaj sporazum sa Evroazijskom unijom vidi kao odmicanje od EU.

Momir Bulatović - Bez distance - Sputnik Srbija
Evroazijska unija — ozbiljna alternativa EU

„Tako se i naša brzina kretanja u evrointegracijama usporava. Doživećemo kritiku od niza članica EU, prvo od pribaltičkih. Na jednoj strani ćemo nešto dobiti ekonomski, a na drugoj strani ćemo imati političke packe“, ocena je Đukića.

Iako je neizvesno kada će i da li će Srbija postati članica EU, on ne misli da bi ekonomska saradnja sa Evroazijskom unijom mogla za nas da bude plan B.

„Mislim da srpska politika što se tiče EU nema plan B i prosto ne može da ga ima, jer se nalazimo u takvom geoekonomskom položaju, da mi zaista organski pripadamo EU. Između nas i Evroazijske unije je na hiljade kilometara i prirodno je da moramo imati najjače ekonomske partnere i imamo ih u susednim zemljama i u zemljama članicama EU. Jednostavno, Srbija je jedno ostrvo u moru EU i mi prosto takvu politiku i u domenu spoljne ekonomije moramo da vodimo“, ističe sagovornik Sputnjika.

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala