Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Priština se žali Briselu: Zaustavite ruski hibridni rat na Kosovu!

© Tanjug / Filip KrainčanićZastave Albanije i Kosova u Prištini
Zastave Albanije i Kosova u Prištini - Sputnik Srbija
Pratite nas
Kosovski ministar inostranih poslova Enver Hodžaj smatra da je moguće da Priština i Beograd još u toku ove godine postignu dogovor i procenjuje da bi u martu mogao da se dogodi nastavak dijaloga, prenosi Tanjug.
Zastave Albanije i Kosova - Sputnik Srbija
Crna Gora, Makedonija i Kosovo u stvari su najstrašniji poraz Zapada (video)

„Ako u martu, aprilu i maju dovoljno pregovaramo, imaćemo okvir koji će omogućiti da do sredine godine postignemo dogovor. U martu će biti održan prvi sastanak, ali to ne zavisi samo od nas, već i od mogućnosti šefice evropske diplomatije Federike Mogerini da okupi dve delegacije“, izjavio je Hodžaj za bečki „Standard“.

Na pitanje da li će Priština ukinuti takse od 100 odsto na srpsku robu, zbog kojih Beograd ne želi da nastavi dijalog, Hodžaj je izbegao odgovor, rekavši da je Priština veoma zainteresovana da ima „zajedničku poziciju“ i da se „razvije tempo“ kako bi se pregovaralo sa Beogradom.

„Najpre će biti održano oko pet sastanaka u Briselu, a potom će predsednici, predsednici skupština, premijeri i ministri inostranih poslova da se sastanku na jednoj konferenciji“, rekao je Hodžaj iznoseći mogući scenario.

Upitan da li će ta konferencija biti održana u Vašingtonu, Hodžaj je kazao da to zavisi od Brisela i Amerikanaca.

Prema njegovim rečima, briselski dijalog je platforma za normalizaciju odnosa, ali je za Prištinu važno međusobno priznanje i članstvo u UN.

„Bez priznanja i članstva u UN neće biti sporazuma“, naglasio je Hodžaj. 

„Kosovko-metohijsko veče“ u Podgorici, povodom objavljivanja knjige „Memorandum SPC o Kosovu i Metohiji“ - Sputnik Srbija
Dokument iz vremena patrijarha Pavla koji je utemeljio stav SPC o Kosovu

Na pitanje da li očekuje da će Rusija i Kina u Savetu bezbednosti UN podržati sporazum dve strane, on je odgovorio da je ruska politika do sada tvrdila da ne priznaje Kosovo zbog Srbije, što znači da ako bude bilo dogovora sa kojim se slaže Beograd, Rusija pravno, politički i moralno neće više imati ništa protiv toga, a to važi i za Kinu. 

„Mi ćemo sporazum potpisati tek kada vidimo da postoji podrška u SB UN. Za to moraju da postoje garancije. Ako dogovor podrže samo skupštine u Srbiji i na Kosovu, to je nedovoljno“, rekao je Hodžaj.

On je uveren da sve to može da se ostvari još u toku ove godine, naglasivši da je put Srbije u EU vezan za normalizaciju odnosa sa Prištinom.

„Put Srbije u Evropu ide preko Prištine. Srbija mora jasno da prizna Kosovo“, istakao je Hodžaj.

U sporazumu će biti tematizovana pitanja vezana za prošlost, kao što su pitanja nestalih lica ili silovanih žena u ratu, objasnio je kosovski političar.

„Mi smo spremni da pregovaramo o ratnoj odšteti. Biće reči i o temama kao što su privreda i trgovina“, kazao je on.

Kada je reč o lobiranju Srbije da zemlje povuku priznanje Kosova, Hodžaj je rekao da EU s tim u vezi treba da izvrši pritisak na Srbiju.

„Radi se o hibridnom ratu. Srpski ministar Ivica Dačić ima podršku ruskih savetnika u korumpiranju tih država novcem kako bi povukle priznanje. To je miniralo dijalog“, naveo je Hodžaj. 

Austrijski kancelar Sebastijan Kurc - Sputnik Srbija
Bečki šampanjac: Kakva je to uloga Austrije u sudbini Kosova

Stav Prištine je da nema promene granice, istakao je Hodžaj. 

„Želimo da državu, koju smo počeli da stvaramo od 2008. godine, uvedemo u celini u članstvo UN. Mi smo država i države mogu da postoje unutar i izvan UN“, kazao je on.

Na pitanje šta je Prištini važnije — članstvo u UN ili sprečavanje promene granice i razmene teritorija, on je odgovorio da je članstvo u svetskoj organizaciji veliki cilj.

„Razmena teritorija je scenario kako se sporazum može podržati sa određenim sadržajima. Međutim, mi to ne podržavamo“, naglasio je Hodžaj.

„Pitanje je koliko ljudi na Severu veruju u kosovske institucije. Srbija je uvek zloupotrebljavala te ljude, ali radi se samo o maloj grupi, od oko 30.000 osoba“, naveo je on i dodao da Sever čini osam do devet odsto teritorije Kosova.

„Godine 2013. nismo bili ni blizu toga da Srbija prizna Kosovo, ali sada je to glavna tema. Pitanje je da li će Srbija izabrati hrvatski model ili će pokušati da sebi kupi vreme“, rekao je Hodžaj.

Na konstataciju da je hrvatski model značio to da je deo Hrvatske u kojem žive Srbi nakon rata u potpunosti integrisan u državu, on je kazao da „ponekad postoje interesantna vremena, kada su ljudi spremni na promene“.

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala