Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Doživotni zatvor: Za šta je sve osuđen Karadžić, tačka po tačka (video)

© AP Photo / Peter DejongRadovan Karadžić
Radovan Karadžić - Sputnik Srbija
Pratite nas
Žalbeno veće Mehanizma u Hagu osudilo je danas na doživotni zatvor prvog predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića (73) zbog genocida u Srebrenici i zločina protiv čovečnosti, kršenja zakona i običaja ratovanja.

Ovom odlukom preinačena je prvostepena presuda Tribunala u Hagu, kojom je u martu 2016. godina osuđen na 40 godina.

Iako je odbacilo mahom sve žalbene navode, i tužilaštva i odbrane, Žalbeno veće smatra da kazna od 40 godina nije bila adekvatna.

„Žalbeno veće je saglasno sa Tužilaštvom da je kazna neadekvatna s obzirom na težinu Karadžićevih krivičnih dela, kao i da je kazna pretresnog veća nerazumna i nepravična“, rekao je u obrazloženju odluke predsednik Žalbenog veća sudija Van Josen iz Danske.

On je dodao da je pretresno veće pogrešilo kada je izreklo kaznu od 40 godina.

Karadžić je ponovo osuđen za 10 od 11 tačaka optužnice.

Žalbeno veće Mehanizma u Hagu potvrdilo je da Radovan Karadžić (73) nije kriv za genocid nad muslimanskim stanovništvo u sedam opština BIH u periodu od 1992. do 1995.

Ovom odlukom potvrdilo je prvostepenu presudu u delu kojim je po ovoj, prvoj i jedinoj od 11 tačaka optužnice, bio oslobođen optužbi.

Karadžić je osuđen po tačkama:

 

  1.  Nije kriv po tački jedan za genocid u sedam opština BIH u periodu 1992—1995. Žalbeno veće smatra da nije bilo genocida na teritoriji opština Bratunac, Prijedor, Vlasenica, Zvornik, Sanski Most, Foča i Ključ počinjen genocid, ali jeste utvrdilo da su počinjeni drugi ratni zločini u tim opštinama od 1992. do 1995, koji su bili koordinirani iz vrha Republike Srpske.
  2.  Kriv je po tački dva za genocid u Srebrenici
  3.  Kriv je za progon civila i zločine protiv čovečnosti
  4.  Kriv je za istrebljenje stanovništva
  5.  Kriv je za ubistva, zločin protiv čovečnosti
  6. Kriv je za ubistva, kršenje zakona i običaja rata
  7. Kriv je za progon i deportacije, zločin protiv čovečnosti
  8. Kriv je za nehumana dela, nasilno premeštanje i druge nečovečne zločine
  9. Kriv je za kršenje zakona i običaja ratovanja
  10.  Kriv je za nezakonite napade na civile
  11. Kriv je za uzimanje talaca, pripadnika Unprofora

 

Žalbeno veće smatra da je sudsko veće, koje je izreklo prvostepenu presudu, pravilno zaključilo da nije bilo genocida na teritoriji opština Bratunac, Prijedor, Vlasenica, Zvornik, Sanski Most, Foča i Ključ, ali da jesu počinjeni drugi ratni zločini u tim opštinama od 1992. do 1995, koji su bili koordinirani iz vrha Republike Srpske.

Osim jednog delimično usvojenog zahteva (broj 31) Karadžića, svi ostali navodi iz žalbe su odbijeni, pored ostalog i onaj kojim je osporavao pravičnost suđenja.

Prema stavu žalbenog veća odbrana Radovana Karadžića nije uspela da dokaže da nije kriv za masakr u Sarajevu, na Markalama, kao ni za „terorisanje stanovnika Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem tokom višegodišnje opsade glavnog grada BiH“, rekao je predsednik Žalbenog veća Van Josen.

Veće je, kako je dodao, utvrdilo da je Karadžić znao i za ubistva u julu 1995, nakon pada Srebrenice.

„Žalbeno veće nije našlo greške u rezonovanju prvostepenih sudija u vezi s progonom Bošnjaka s područja Srebrenice“, naveo je sudija Van Josen. 

Progon Bošnjaka sa područja Srebrenice se odnosi na prisilno preseljenje žena, dece i staraca sa područja Srebrenice, a kasnije ubistvima muškaraca i dečaka, podsetio je sudija.

Takođe nije dokazao da nije imao nameru da počini genocid, kao i da nije, kao vođa bosanskih Srba, kažnjavao one koji su činili zločine, dodao je sudija.

„Karadžićevi navodi da je on proglašen odgovornim za to samo zato što je predsednik jesu neuverljivi“, preneo je sudija Van Josen.

„Prema stavu Žalbenog veća, odbrana nije uspela da dokaže ni da je veće donelo pogrešne zaključke u presudi u kojoj je osuđen za zločine u 20 bosanskih mesta“, rekao je predsednik Žalbenog veća.

Govoreći o uzimanju pripadnika Unprofora za taoce 1995. godine, žalbeno veće je smatra da Karadžić nije uspeo da dokaže da je osoblje UN zakonito privedeno.

Nakon izricanja kazne, u sudnici su se mogli čuti pljesci, ali i zvižduci.

Karadžić je presudu saslušao mirno sedeći na svom uobičajenom mestu mestu.

Čitanje sažetka presude, trajalo je oko sat vremena sa odloženim prenosom od 30 minuta iz bezbednosnih razloga.

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala